Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Izdavač:RADIO B92 Beograd
Broj strana:173
Pismo:Latinica
Povez:MEK,BROŠIRAN
Format: 20 x 13 cm
Godina izdanja:1995

Očuvana knjiga, bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti !

Trag zmajeve šape
Na kraju romana `Trag zmajeve šape` sarajevskog književnika i režisera Antonija Žalice nalazi se kratki rečnik gradskog žargona, koji se u knjizi počesto koristi. Među rečima koje su pojašnjene nalazi se i `ubleha` - jedna u Sarajevu samorazumljiva reč, nešto kao zaslepljenost, potpuno verovanje u nešto. Pisac navodi i primer: ubleha je bilo verovanje većine Sarajlija u aprilu 1992. da će ih JNA zaštiti - ili malo opštije: ubleha je verovanje da zec nikada neće prestići kornjaču. Ubleha ili, `stručno rečeno`, ovdašnji kognitivni blok glede rata u BiH, najverovatnije je učinio da `Trag zmajeve šape`, fascinantni roman o Sarajevu u prve dve godine ratovanja, objavljen u Beogradu 1994. godine, prođe potpuno nezapaženo kod ovdašnjih književnih kritičara i publike.
Jedna od večitih, večito dosadnih tema književne teorije i kritike jeste i rasprava da li je i kolika (vremenska) distanca potrebna prilikom književne obrade stvarnosti. `Trag zmajeve šape` nam kazuje da se `desi doba` kada stvarnost biva maštovitija od fikcije, kada ljudi prestaju da `bivstvuju` u svojim sitnim, nezapaženim egzistencijama i pretvaraju se u precizno profilisane likove iz romana i pozorišnih predstava, dok okruženje, kao pod palicom vrhunskog scenografa, daje prikladnu, blješteću pozadinu eksplozija i svetlećih raketa za njihove role. Ponekad je dovoljno `prepisati` stvarnost. Pisac kaže: `Neka imena ljudi su izmenjena. Neka izmišljena. Sva imena gradova, mesta, ulica, reka i planina su, na žalost, autentična.`
U rečniku se krije i objašnjenje naslova romana. Tragom zmajeve šape se u Sarajevu nazivao otisak koji ostaje na asfaltu nakon eksplozije minobacačke granate. Korišćen je i izraz `otisak đavolovog stopala`.
Antonije Žalica je rođen 1959. godine i završio je uporednu književnost sa filozofijom na Sarajevskom univerzitetu. Pre ovog romana objavio je zbirku poezije `Tilt` i nekolike kratke priče po književnim časopisima. Njegov film `Osam godina posle`, koji je radio zajedno sa Ademirom Kenovićem, dobio je glavnu nagradu na Filmskom bijenalu u Pizi, a kratki film `Anđeli u Sarajevu` nagrađen je `Felixom`, nagradom Evropske filmske akademije. `Trag zmajeve šape` preveden je na poljski, holandski i nemački (na nemački je preveden pod nazivom `Žuti sneg`, kakav je pao na sarajevske planine u predvečerje rata). Danas živi u Amsterdamu, gde predvodi nevladinu organizaciju koja pomaže književnicima i novinarima emigrantima.
`Upoznao sam šrapnel, satima sam držao taj komadić laganog i tvrdog, nazubljenog metala od nekakve mefistijanski smišljene legure (...) Jednom sam u ruci držao kameni nožić iz neolita, isti oblik, ista nazubljenost. U svakom artiljerijskom punjenju krije se stotine kamenih sjekira. Nagoni su isti, ista je ideja. Vatreno oružje ne postoji, svako je jednako krvavo i hladno.`

N. Sejdinović