Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

IZDAVAČ:ALEXANDRIJA PRESS Beograd
POVEZ: BROŠIRANO
PISMO:LATINICA
BROJ STRANICA:99
DIMENZIJE:17 x 10,5 cm
GODINA IZDANJA:2001

Unutra bez oštećenja,za spoljašnju očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti !
Ispod eksperimentalne forme, drugi roman Duška Paunkovića krije, zapravo, pravu ljubavnu priču...

Vetar goni ostatke nečijih života niz ulicu i pada mrak po ko zna koji put oblažući sive zgrade još jednim slojem čađi od čega postaju još sivlje i ponovo dajući ovom gradu tako često obasjanom suncem izgled arhive sa nepreglednim predmetima punim prašine i nekad ranije nekome važnih podataka koji već odavno ne postoje nigde osim u tim koricama koje više niko neće otvoriti.

Uvučeni prozori sa poroznim od vetra i vremena okvirima zaklanjaju svojim crnim po danu staklima starenje ljudi koji stanuju i dišu i jesu. Mora biti starenje, jer nezamislivo je da u takvim zgradama stanuje bilo ko osim veoma ili samo starih ljudi. I zato nestvarno deluju deca koja se ponekad igraju ispred, u danima kada nema vetra, vetra od kojeg su popucali prozorski okviri i koji je nekad davno doneo sa sobom vreme u taj do tada potpuno nepokretan i začauren grad.

Ali vreme je došlo i grad je oživeo, ulicama su počeli ići ljudi, konji, kasnije automobili, i od tada kretanje nije prestajalo. Vetar i dalje dolazi i obnavlja kretanje kada se čini da će ono posustati, da je grad iznemogao i život u njemu teče sve sporije. Prizor dece na trotoaru ispred sivih zgrada pokrivenih debelim slojem vekovne čađi deluje vanvremeno. Ipak, samo deluje, kao što samo deluje i to da u takvim zgradama mogu stanovati samo stari ili veoma stari ljudi.

A zapravo je sve isto kao i svuda i prividna posebnost sivih ulica upada u oči jedino nenaviknutim prolaznicima. U stanovima u koje se vraćaju deca posle svojih igara težak miris vlage prožima svaki trenutak njihovih malih života i uvlači se u svest kao nešto blisko i srodno, kao daleki odjek topline u sećanjima odraslih ljudi sa njihovim velikim životima i večitom zabrinutošću zbog mnogih stvari. I zato su njihove igre spore i praćene tihim rečima a ne glasnim i zvonkim smehom i vikom.