ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1998
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Narodna knjiga 1998 265 strana : ilustrovano

odlična očuvanost

Knjiga „Kako vaspitanjem dobiti dete sa visokim EQ“ Lorensa E. Šapira bavi se razvojem emocionalne inteligencije kod dece i načinima na koje roditelji mogu da pomognu detetu da prepoznaje, razume i reguliše sopstvene emocije, ali i da bolje razume osećanja drugih.

Šapiro naglašava da emocionalne veštine nisu potpuno urođene i nepromenljive, već da se mnoge mogu učiti i razvijati kroz svakodnevne odnose, razgovor, igru, postavljanje granica i vežbanje socijalnih veština. Cilj nije dete bez neprijatnih emocija, već dete koje postepeno uči kako da se sa njima konstruktivno nosi.

Glavne oblasti

1. Razumevanje emocija

Dete prvo treba da nauči da prepozna i imenuje ono što oseća. Razlikovanje tuge, straha, ljutnje, razočaranja, ljubomore ili radosti omogućava detetu da svoje iskustvo izrazi umesto da ga pokazuje samo kroz ponašanje.

Emocionalna svest → imenovanje emocije → razumevanje njenog uzroka → odgovarajuća reakcija.

2. Samokontrola

Jedna od važnih emocionalnih veština jeste sposobnost da se između osećanja i reakcije napravi prostor za izbor.

Roditelj može pomoći detetu da nauči da:

zastane pre impulsivne reakcije;
izrazi ljutnju bez povređivanja drugih;
podnese frustraciju;
odloži trenutno zadovoljstvo;
pronađe mirniji način rešavanja problema.

3. Empatija

Empatija podrazumeva sposobnost da dete prepozna i razume osećanja druge osobe.

Razvija se kroz razgovor o tome:

kako se druga osoba oseća;
zašto se tako oseća;
kako naše ponašanje utiče na druge;
kako možemo da pomognemo.

4. Motivacija i istrajnost

Šapiro povezuje emocionalnu inteligenciju i sposobnost deteta da istraje kada nešto nije lako.

Važne veštine su:

strpljenje;
samodisciplina;
tolerancija na frustraciju;
postavljanje ciljeva;
istrajnost;
sposobnost odlaganja nagrade.

5. Socijalne veštine

Emocionalno inteligentno dete postepeno uči kako da uspostavlja i održava odnose sa drugima.

Tu spadaju:

saradnja;
komunikacija;
slušanje;
rešavanje sukoba;
deljenje;
prijateljstvo;
poštovanje tuđih osećanja i granica.

6. Roditelj kao model

Jedna od važnih poruka knjige jeste da dete mnogo uči posmatrajući ponašanje odraslih.

Roditelj ne podučava emocionalnu inteligenciju samo savetima. Na dete utiče i način na koji sam roditelj:

reaguje na stres;
pokazuje ljutnju;
rešava sukobe;
priznaje grešku;
razgovara o emocijama;
postavlja granice.

7. Disciplina i emocije

Disciplina ne treba da bude samo kažnjavanje nepoželjnog ponašanja. Ona može biti način da dete nauči odgovornost, samokontrolu i razumevanje posledica svojih postupaka.

Važno je razlikovati:

emociju – koju dete može da oseća
od
ponašanja – za koje može da bude odgovorno.

Dete može biti ljuto, ali mora učiti kako da tu ljutnju izrazi na prihvatljiv način.

8. Svakodnevne vežbe

Knjiga je praktično usmerena i koristi različite aktivnosti kojima roditelji mogu da razvijaju emocionalne veštine dece: razgovor o osećanjima, igre, rešavanje zamišljenih situacija, vežbanje komunikacije, prepoznavanje emocija i strategije za suočavanje sa frustracijom.

Ključne ideje

emocionalna inteligencija
emocionalna svest
prepoznavanje emocija
imenovanje osećanja
samokontrola
empatija
motivacija
istrajnost
tolerancija na frustraciju
socijalne veštine
komunikacija
rešavanje sukoba
disciplina
roditeljski uzor
emocionalno vaspitanje
odgovornost
samopouzdanje
međuljudski odnosi

Suština dela

Osnovna poruka Šapirove knjige jeste da emocionalne sposobnosti predstavljaju važan deo razvoja deteta i da se mogu podsticati kroz svakodnevno vaspitanje. Roditelj detetu pomaže ne tako što uklanja svaku neprijatnu emociju ili problem, već tako što ga postepeno uči da prepozna šta oseća, razume druge, kontroliše svoje reakcije, rešava sukobe i istraje u teškoćama.