ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1978
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Piaget, Jean, 1896-1980 = Pijaže, Žan, 1896-1980
Inhelder, Bärbel, 1913-1997 = Inhelder, Berbel, 1913-1997
Naslov Intelektualni razvoj deteta : izabrani radovi / Žan Pijaže, Berbel Inhelder ; [preveo Milan Milinković ; priredili Ivan Ivić, Milan Milinković]
Vrsta građe stručna monografija
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 1978
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1978
Fizički opis 191 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Milinković, Milan, 19??- (prevodilac) (urednik)
Ivić, Ivan, 1935- (urednik)
Zbirka ǂBiblioteka ǂSavremena psihološka saznanja o detetu ; 1
(Broš.)
Predmetne odrednice Dečja psihologija
Psihologija mladosti
Mišljenje -- Deca
Inteligencija -- Deca

UVODNA BELEŠKA
Ova knjiga – nastala izborom radova Žana Pijažea i Berbel Inhelder – trebalo bi da pruži čitaocu uvid u osnovna otkrića ženevske škole o intelektualnom razvoju dece od rođenja do postizanja intelektualne zrelosti. Ovaj oblik predstavljanja ženevskih istraživanja – izbor radova, a ne neko celovito delo – uslovljen je, s jedne strane, njihovom raznovrsnošću i obimom (svakom izučavanom problemu posvećena je najmanje jedna knjiga), a, s druge strane, neznatnim brojem Pijažeovih radova objavljenih na srpskom jeziku. U prilogu ove knjige čitalac će naći spisak Pijažeovih radova, prikaze Pijažeovog učenja i radove inspirisane Pijažeovim idejama koji su objavljeni na srpskom jeziku. Naravno, ni ovaj izbor tekstova neće moći da uputi čitaoca u sve oblasti istraživanja ženevske škole; otuda potreba da ga obrazložimo i da čitaocu ukažemo šta od tog značajnog poduhvata Pijažea i njegovih saradnika neće upoznati u ovoj knjizi.
Kao što sam naslov knjige pokazuje, u zbirku smo uvrstili samo psihološke radove.
Poznato je da Pijažeova dela u celini, iako psihološka po svojoj građi, imaju u osnovi jednu filozofsku, tačnije rečeno – epistemološku nameru. Sam Pijaže je više puta isticao da se počeo baviti istraživanjima mentalnog razvoja dece da bi na osnovu rekonstrukcije ontogenetskog razvoja saznanja kod deteta doprineo rešavanju osnovnog problema teorije saznanja (epistemologije): kako ljudski um od početnih (i u ontogenetskom i u istorijskom smislu) konfuznih i deformisanih utisaka dolazi do saznanja koja su koherentna i saglasna sa realnošću. Imajući stalno na umu takvu osnovu svih Pijažeovih radova, nastojali smo da u ovoj zbirci budu zastupljeni radovi koji su uglavnom psihološki usmereni; dakle, radovi u kojima se istraživanja mentalnog razvoja deteta ne koriste samo kao dokazni materijal pri rešavanju osnovnih epistemoloških problema već oni u kojima je u središtu pažnje interesovanje za psihologiju razvoja i funkcionisanje inteligencije. U tom smislu, ova hrestomatija je korisna dopuna u nas već objavljene Pijažeove knjige Psihologija inteligencije, u kojoj su uglavnom izloženi opštiji problemi inteligencije; mesto inteligencije u celini psihičkih funkcija, definicije inteligencije, biološke osnove inteligencije, razlike između inteligencije i drugih oblika ponašanja. Tek jedan deo te knjige odnosi se na problem razvoja inteligencije, a i on se zasniva na nešto starijim istraživanjima.
Osim toga, u izbor smo uvrstili samo radove tvorca i jednog inspiratora ženevske škole Žana Pijažea i njegove dugogodišnje saradnice Berbel Inhelder. Izostavili smo, dakle, doprinose brojnih i talentovanih Pijažeovih saradnika. Međutim, ovim ograničavanjem autora čitalac neće steći pogrešnu sliku o psihološkim istraživanjima objavljenim u ženevskoj školi, i to, prvo, zbog toga što su doprinosi Pijažeovih saradnika (a to nisu samo psiholozi već i logičari, matematičari, fizičari, lingvisti, kibernetičari itd.) značajniji u području epistemologije i, drugo, što se njihovi doprinosi u području psihologije svode, najčešće, na istraživanja koja ostaju u granicama teorije intelektualnog razvoja kakvu je formulisao sam Pijaže.
I u ovoj knjizi, glavne ideje u pogledu intelektualnog razvoja i razvoja saznajnih funkcija su Pijažeove, mada se Berbel Inhelder pojavljuje kao autor isto toliko puta koliko i on (na primer, članci o mentalnim slikama i o pamćenju, koji se u ovom izboru pojavljuju pod imenom Berbel Inhelder, samo su rezimei opsežnih istraživanja, objavljenih u knjigama, koje je kao prvi autor potpisao Pijaže).
I nakon primene ova dva merila, još uvek smo imali na raspolaganju veliki broj radova (ne zaboravimo da se Pijaže već gotovo šest decenija bavi psihološkim istraživanjima, a Berbel Inhelder skoro četiri decenije). Odlučili smo da izbor ograničimo na dve tematske celine: Etape intelektualnog razvoja i Razvoj pojedinih saznajnih funkcija.
Druga tematska celina gotovo potpuno pokriva – naravno, u sažetom obliku – sve ono što je urađeno pod Pijažeovim rukovodstvom u vezi sa razvojem saznajnih funkcija, ili, tačnije rečeno, razvoj tih funkcija na uzrastima na kojima ih je moguće eksperimentalno ispitati. O nekim vidovima razvoja govora i slika na ranijim uzrastima, kad se istraživači uglavnom moraju zadovoljiti posmatranjem, saopšteno je u prvom i trećem članku. Potrebno je imati na umu da je ovaj vid intelektualnog razvoja, tj. istraživanje sredstava mišljenja, manje privlačio pažnju ženevskih istraživača.
Za prvu tematsku celinu potrebno je da damo nekoliko napomena, bez namere da komentarišemo izabrane članke.
Iz prvog članka (Mentalni razvoj deteta) izostavili smo odeljak IV (Adolescencija), a umesto njega uvrstili smo završno poglavlje (Mišljenje u adolescenata) iz knjige Od logike deteta ka logici adolescenta. U poglavlju Mišljenje u adolescenata Inhelder i Pijaže izlažu zanimljiva teorijska razmatranja, potkrepljena posmatranjima i zapažanjima, o značaju nastanka formalnog mišljenja i za oblasti koje nisu samo saznajne (formiranje ličnosti, afektivni i socijalni život adolescenta). Reč je o ekstrapolacijama, koje su verovatno tačne, ali ne treba gubiti iz vida da sadržaji kojima operiše formalna misao adolescenta u ravni „teorija“ zavise od socijalne sredine. O eksperimentalnom ispitivanju mišljenja u adolescenata i preadolescenata čitalac se može obavestiti u odeljku V članka Intelektualne operacije i njihov razvoj.
U prvoj grupi tekstova postoje izvesna ponavljanja koja su, delimično, posledica naše namere da čitaoca uvedemo u Pijažeovu teoriju i istraživanja posredstvom popularnije pisanih tekstova (takvi tekstovi su upravo pomenuta prva dva članka). Tako, prvi deo trećeg članka (Senzo-motorno poreklo saznanja) vraća čitaoca na početak, tj. poput odeljka I iz prvog članka, razmatra, ali detaljnije, razvoj senzo-motorne inteligencije. Slično je i sa razvojem konkretnih intelektualnih operacija koje čitalac sreće u dva navrata (odeljak III pod C prvog članka i odeljci II, III i IV članka Intelektualne operacije i njihov razvoj).
(Uzgred smo ukazali i na neke unakrsne veze među tekstovima, ostale takve veze vidljive su i iz pregleda sadržaja.)
Sa tačke gledišta potpunosti ovog izbora, znatan nedostatak u prvoj grupi tekstova predstavlja odsustvo novih istraživanja o obeležjima mišljenja dece predškolskog uzrasta, i to zato što nismo našli tekstove u kojima bi se o njima ukratko saopštavalo, kao i zbog nemogućnosti da iz knjiga u kojima se o tim istraživanjima izveštava izdvojimo dovoljno kratke i dovoljno razumljive celine. A moguće je da takvi kraći tekstovi i ne postoje i zbog toga što zapravo i nije lako opisati karakteristike mišljenja dece na uzrastima između 3–4. i 6–7. godine. Naime, misao malog deteta ne karakteriše neka strogo definisana struktura (mada Pijaže smatra da je našao model za opisivanje te misli: matematički pojam funkcije), te ona mnogo više zavise od eksperimentalnih situacija u kojima se ispituje. (Značaj tih novijih istraživanja jeste i u tome što su znatno obogatili raznovrsnost eksperimentalnih situacija u kojima se ispituje mišljenje dece predškolskog uzrasta, te su tako doprinela pozitivnijem definisanju odlika mišljenja na tom nivou razvoja). Osim toga, reč je o skupu tesno povezanih istraživanja, u kome Pijaže sa svojim saradnicima pokreće teške i zamašne probleme. Pre svega, posredi je sistematsko ispitivanje shvatanja fizičke uzročnosti, zatim odnosa fizičkog tipa saznanja i logičko-matematičkog tipa saznanja, izvora ove dve vrste saznanja (Pijaže pretpostavlja da je njihov zajednički izvor funkcija), kao i njihove uloge u nastajanju operacija.
Ovim smo već zašli u područje psiholoških istraživanja koja nismo obuhvatili. Pored već pomenutih i značajnih istraživanja o shvatanju fizičke uzročnosti, izostavili smo i istraživanja o protivrečnosti. (U vezi sa ova dva problema upućujemo čitaoca na izvanredno istraživanje koje je i o sličnim problemima i u sličnom duhu obavio u ovoj sredini Miloš Jovičić još pre dvadesetak godina.) Takođe su izostala značajna istraživanja Berbel Inhelder i saradnika o odnosima učenja i razvoja, kao i Pijažeove teorijske rasprave o mehanizmima prelaska iz jednog stadijuma u naredni (uravnotežavanje, reflektujuća apstrakcija). Pored ovih značajnih bazičnih istraživanja, van ove knjige ostaju i sve ekstrapolacije (na pedagogiju, psihopatologiju), koje se prirodno očekuju od jedne teorije intelektualnog razvoja i sl.
Kao što smo napomenuli, sve bogatstvo ženevskih istraživanja ne može se prikazati jednom knjigom skromnog obima, ali se nadamo da ovaj izbor upoznaje čitaoca sa značajnim delom tih istraživanja. On, naime, obaveštava čitaoca – i to iz prve ruke – o najznačajnijim ostvarenjima ženevske škole: o karakteristikama osnovnih faza intelektualnog razvoja i o glavnim tendencijama u razvoju pojedinih saznajnih funkcija (mišljenja, govora, pamćenja, percepcije, mentalnih slika).
PRIREĐIVAČI

SADRŽAJ
UVODNA BELEŠKA 11
ETAPE INTELEKTUALNOG RAZVOJA 15
MENTALNI RAZVOJ DETETA – Žan Pijaže 17
I. Novorođenče i odojče 21
II. Rano detinjstvo – od druge do sedme godine 28
 A. Socijalizacija akcije 29
 B. Nastanak misli 31
 C. Intuicija 36
 D. Afektivni život 40
III. Detinjstvo – od sedme do dvanaeste godine 44
 A. Napredovanje i socijalizacija postupaka 44
 B. Napredovanje u mišljenju 46
 C. Racionalne operacije 51
 D. Afektivnost, volja i moralna osećanja 56
MIŠLJENJE U ADOLESCENATA
– Berbel Inhelder i Žan Pijaže 61
SENZO-MOTORNO POREKLO SAZNANJA
– Berbel Inhelder 77
 Poreklo i razvoj kategorija saznanja o svetu 78
 Od senzo-motornih aktivnosti ka semiotičkoj funkciji 84
 Zaključci – Razvojni modeli 91
INTELEKTUALNE OPERACIJE I NJIHOV RAZVOJ
– Žan Pijaže i Berbel Inhelder 93
I. Istorijsko-kritički prilaz 95
 1. Od asocijacionizma do „strategija“ 96
 2. Klaparedova „implikacija“ 97
 3. Spirmanova noogeneza 98
 4. Strukture „geštalta“ 99
 5. Psihologija misli 100
 6. Metoda koje ćemo se držati 101
II. Pojmovi konzervacije 103
 1. Uvod 103
 2. Glinena loptica 104
 3. Kvalitativni i kvantitativni rezultati 105
 4. Američke i engleske provere 107
 5. Presipanje tečnosti ili perli 109
 6. Problem celovitih struktura 111
III. „Grupisanja“ klasa i relacija i obrazovanje pojma broja 112
 1. Klasifikacije 112
 2. „Svi“ i „neki“ 114
 3. Kvantifikovanje inkluzije 115
 4. Serijacija 117
 5. Strukture grupisanja 118
 6. Multiplikativna grupisanja 119
 7. Obrazovanje celih brojeva 121
 8. Takozvana intuicija broja i numeričke korespondencije 122
 9. Operaciona priroda broja 124
IV. Operacije koje se tiču vremena, prostora i slučaja 125
 1. Spontano merenje 125
 2. Ostale operacije koje se tiču prostora 127
 3. Operacije koje se tiču vremena 128
 4. Brzina 130
 5. Slučaj 131
 6. Slučaj (nastavak) i bacanje žetona 132
V. Propozicionalne ili formalne operacije 134
 1. Kombinatorika 134
 2. Logika iskaza (propozicija) 135
 3. Grupa dve reverzibilnosti 137
 4. Akcija i reakcija proporcije 139
VI. Opšte tumačenje 140
 1. Sazrevanje 140
 2. Stečeno iskustvo 140
 3. Govor i socijalno prenošenje 141
 4. Uravnotežavanje 142
TEORIJA STADIJUMA U SAZNAJNOM RAZVOJU
– Žan Pijaže 149
RAZVOJ POJEDINIH SAZNAJNIH FUNKCIJA 161
RAZVOJ OPAŽAJA – Žan Pijaže i Berbel Inhelder 163
I. Konstantnost opažaja i opažajna uzročnost 164
II. Efekti polja 167
III. Opažajne aktivnosti 169
IV. Opažaji, pojmovi i operacije 172
OPERACIONO MIŠLJENJE I SIMBOLIČKE MENTALNE SLIKE – Berbel Inhelder 177
 Kakvu ulogu treba pripisivati simboličkim mentalnim slikama kao pomoćnom sredstvu mišljenja 177
 Eksperimentalne tehnike i sažetak rezultata 178
 Metode 178
I. Pomeranje i transformacija figura 179
 Pomeranje kvadrata u odnosu na drugi kvadrat koji se ne pomera 179
 Savijanje – obrtanje figure za 180° 182
 Transformacije lukova u prave linije, i obratno 184
 Poređenje odsečaka upisanih u otvorene ili zatvorene figure 185
II. Kinetička anticipacija transformacija putanja 186
 Premetanje 186
 Predviđanje putanja tri kuglice učvršćene na šipci koja se okreće za 180° (osa rotiranja podudara se sa srednjom kuglicom) 187
III. Uloga anticipatornih slika u razvoju pojmova konzervacije 188
 Presipanje tečnosti u posude različitih dimenzija 188
 Pomeranje štapića u odnosu na drugi štapić iste dužine 189
 Razvoj mentalnih slika 190
 Poreklo simboličkih mentalnih slika 190
 Odnos između elementarnih oblika simboličkih slika i preoperacionog mišljenja 191
 Odnos između viših oblika simboličkih slika i operacionog mišljenja 193
PAMĆENJE I INTELIGENCIJA U DETETA
– Berbel Inhelder 197
 Pamćenje serijalne konfiguracije 199
 Pamćenje horizontalnih nivoa tečnosti 204
 Pamćenje numeričkih i prostornih korespondencija 207
 Pamćenje situacije koja sadrži uzročne odnose 211
 Pamćenje konfiguracije koja sadrži proizvoljne kombinacije 215
 Zaključci 218
ODNOS GOVORA I MIŠLJENJA S GENETIČKOG STANOVIŠTA – Žan Pijaže 221
I. Mišljenje i simbolička funkcija 221
II. Govor i „konkretne“ logičke operacije 224
III. Govor i logika iskaza 226

Žan Pijaže (Jean Piaget, 1896–1980) bio je švajcarski psiholog, biolog i epistemolog, jedan od najuticajnijih istraživača dečjeg intelektualnog razvoja u 20. veku. Rođen je u Nešatelu, gde je studirao prirodne nauke i 1918. doktorirao radom iz oblasti zoologije. Rano interesovanje za biologiju kasnije je povezao sa proučavanjem razvoja ljudskog mišljenja i saznanja. Tokom rada u Parizu na ispitivanjima dečje inteligencije zainteresovao se za način na koji deca dolaze do odgovora, a naročito za logiku njihovih grešaka. Na osnovu dugogodišnjih istraživanja razvio je teoriju kognitivnog razvoja prema kojoj dete ne usvaja znanje pasivno, već ga aktivno izgrađuje kroz odnos sa okolinom. Razvoj mišljenja opisao je kroz nekoliko osnovnih stadijuma: senzo-motorni, preoperacioni, stadijum konkretnih operacija i stadijum formalnih operacija. Najveći deo karijere proveo je u Ženevi, gde je predavao psihologiju i istoriju naučne misli. Godine 1955. osnovao je Međunarodni centar za genetičku epistemologiju, u kojem su sarađivali psiholozi, logičari, matematičari, biolozi i lingvisti. Njegova „genetička epistemologija“ bavila se pitanjem kako nastaje i razvija se ljudsko znanje. Među njegovim najpoznatijim delima su Jezik i mišljenje deteta, Sud i rasuđivanje kod deteta, Poreklo inteligencije kod dece, Psihologija inteligencije, Šest psiholoških studija i, u saradnji sa Berbel Inhelder, Psihologija deteta. Pijažeov rad snažno je uticao na razvojnu psihologiju, pedagogiju, epistemologiju i savremeno razumevanje procesa učenja.

Berbel Inhelder (Bärbel Inhelder, 1913–1997) bila je švajcarska psihološkinja i jedna od najznačajnijih saradnica Žana Pijažea. Rođena je u Sent Galenu, a psihologiju je studirala na Univerzitetu u Ženevi, gde je radila pod Pijažeovim mentorstvom. Već u ranim istraživanjima bavila se razvojem mišljenja kod dece i mogućnostima primene Pijažeovih metoda u psihološkoj dijagnostici. Sa Pijažeom je decenijama sarađivala na istraživanjima razvoja logičkog mišljenja, pojma količine, prostora, vremena, uzročnosti, pamćenja i mentalnih slika. Posebno je značajan njen doprinos proučavanju formalnih operacija i mišljenja u adolescenciji. Zajedno sa Pijažeom pokazivala je kako dete postepeno prelazi od konkretnog rešavanja problema ka apstraktnom, hipotetičko-deduktivnom mišljenju. Inhelder je bila profesorka na Univerzitetu u Ženevi i jedna od vodećih predstavnica ženevske škole razvojne psihologije. Posle Pijažeovog povlačenja imala je važnu ulogu u nastavku i razvoju istraživanja njegove škole, ali je u kasnijem radu sve veću pažnju posvećivala strategijama rešavanja problema i načinima na koje dete organizuje sopstvene postupke tokom učenja. Među njenim najpoznatijim knjigama, napisanim uglavnom u saradnji sa Pijažeom, nalaze se Od logike deteta ka logici adolescenta, Psihologija deteta, kao i studije o razvoju prostora, mentalnih slika i pamćenja. Berbel Inhelder imala je ključnu ulogu u eksperimentalnom utemeljenju i proširivanju Pijažeove teorije kognitivnog razvoja.

MG P50 (N)