ISBN: 152
Godina izdanja: 152
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Knjiga `Novo tumačenje snova` (u originalu: Es träumte mir vergangene Nacht...) švajcarskog psihijatra i psihoanalitičara Medarda Bosa (Medard Boss) predstavlja jedno od najvažnijih dela u oblasti egzistencijalne psihoterapije i fenomenologije. Kod nas je objavljena u legendarnom prevodu izdavačke kuće Naprijed iz Zagreba 1985. godine, u okviru čuvene biblioteke `Psiha`, a poseban značaj domaćem izdanju daje pogovor koji je napisao naš istaknuti psihijatar dr Vladeta Jerotić.Za razliku od klasičnih sanovnika, ova knjiga je ozbiljno naučno i terapijsko delo koje nudi radikalan zaokret u odnosu na dotadašnju psihologiju snova.



Bos je bio učenik Sigmunda Frojda i bliski saradnik Karla Gustava Junga, ali je vremenom, pod snažnim uticajem filozofa Martina Hajdegera, razvio sopstveni pravac poznat kao Daseins-analiza (analiza tu-bivanja).



Medar Bos (4. oktobar 1903, Sankt Galen – 21. decembar 1990, Colikon) bio je švajcarski psihoanalitički psihijatar koji je razvio oblik psihoterapije poznat kao Dasejnsanaliza, koja je objedinila psihoterapeutsku praksu psihoanalize sa egzistencijalnom fenomenološkom filozofijom svog prijatelja i mentora Martina Hajdegera.

Rad
Tokom studija medicine u Beču, započeo je svoju psihoanalitičku obuku prolazeći kroz nekoliko psihoanalitičkih sesija sa Sigmundom Frojdom, analizu koju je kasnije nastavio u Cirihu sa švajcarskim psihoanalitičarem Hansom Benom Ešenburgom.

Takođe po povratku u Cirih, usavršavao se u bolnici Burghelcli pod nadzorom psihijatra Eugena Blojlera. Zatim je nastavio formalnu psihoanalitičku obuku u Berlinskom psihoanalitičkom institutu gde mu je supervizijska analitičarka bila Karen Horni. Dok je bio u BPI, studirao je kod Hansa Saksa, Ota Fenihela, Vilhelma Rajha i Kurta Goldštajna.

Kasnije je otišao u London, gde je šest meseci blisko sarađivao sa Ernestom Džonsom u Nacionalnoj bolnici za nervne bolesti. Po povratku u Cirih, Karl Gustav Jung ga je pozvao da se pridruži radionici sa drugim lekarima kako bi proučavao analitičku psihologiju, iskustvo koje je trajalo skoro deset godina i pomoglo Bosu da shvati da psihoanaliza ne mora biti ograničena samo na frojdovska tumačenja. Tokom 1930-ih, Bos se takođe upoznao sa Ludvigom Binsvangerom, koji ga je upoznao sa delima filozofa Martina Hajdegera.

Tokom Drugog svetskog rata, dok je služio u švajcarskoj vojsci, Bos je počeo da proučava Hajdegerovo „Biće i vreme“ i, po završetku rata, Bos je kontaktirao Hajdegera, započinjući 25-godišnje mentorsko prijateljstvo. Kroz svoje proučavanje sa Hajdegerom, Bos je došao do uverenja da moderna medicina i psihologija, zasnovane na kartezijanskoj filozofiji i Njutnovoj fizici, prave pogrešne pretpostavke o ljudskim bićima i šta znači biti čovek. Bavio se egzistencijalnim osnovama medicine i psihologije u dva klasična teksta: „Psihoanaliza i analiza života“ (engleska verzija, 1963) i „Egzistencijalne osnove medicine i psihologije“ (engleski prevod, 1979).

Dok je Bosov stariji kolega Ludvig Binsvanger prepoznat kao osnivač prvog sistematskog egzistencijalnog pristupa psihijatriji i psihopatologiji, Bos se smatra osnivačem prvog sistematskog pristupa egzistencijalnoj psihoterapiji. Drugi značajni doprinosi koje je Bos dao literaturi u egzistencijalnoj psihoterapiji uključuju „Značenje i sadržaj seksualnih perverzija“ (engleski prevod, 1949), „Analiza snova“ (engleski prevod, 1958) i „Psihijatar otkriva Indiju“ (engleski prevod, 1965).

Bos je snove video kao nešto što dolazi iz života osobe kao celine, a ne iz odvojenog „stanja snova“. Takođe nije video „nesvesno“ kao mesto gde se čuvaju poreknuti impulsi, kako je to Frojd predstavio.