ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1985
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Prosveta 1985 159 strana

očuvanost 5-

Ova knjiga se bavi veoma temeljnim pitanjima čovekovog postojanja: rođenjem, odnosom majke i deteta, telesnim iskustvom, strahom, smrću, seksualnošću, identitetom i načinom na koji čovek postaje osoba.

Laing ne posmatra čoveka samo kao biološko biće. Njega zanima kako biološko postojanje postaje psihološko i lično iskustvo.

1. Osnovno pitanje knjige

Jedno od centralnih pitanja je:

Šta zapravo znači biti živ čovek?

Čovek počinje kao telesno i biološko biće, ali tokom razvoja postaje:

osoba,
„ja“,
ličnost,
biće odnosa,
biće svesno sopstvenog postojanja.

Zato se „činjenice života“ ne mogu svesti samo na biologiju.

Postoje:

biološke činjenice

ali i

psihološko značenje tih činjenica.

2. Rođenje

Rođenje je jedna od osnovnih tema knjige.

Čovekovo postojanje počinje u veoma specifičnom odnosu:

majka ↔ dete

Novorođenče nije izolovano biće.

Njegovo postojanje od početka zavisi od:

tela majke,
dodira,
glasa,
hranjenja,
sigurnosti,
emocionalnog odnosa.

Zato se ljudska egzistencija od samog početka formira u odnosu sa drugim bićem.

3. Pre rođenja

Laing posebno razmatra iskustvo čoveka pre rođenja.

Maternica predstavlja:

telesno okruženje,
zaštitu,
ritam,
zvuk,
dodir,
zavisnost.

Rođenje zato nije samo biološki događaj.

To je i:

prelazak iz jednog načina postojanja u drugi.

Čovek iz relativno zaštićenog intrauterinog sveta prelazi u spoljašnji svet.

4. Majka i dete

Odnos majke i deteta ima ogromnu važnost.

Dete ne razvija osećaj sopstvenog „ja“ potpuno nezavisno od drugih.

Za razvoj su važni:

kontakt,
prihvatanje,
telesna bliskost,
sigurnost,
prepoznavanje deteta kao posebnog bića.

Ovo je važno za kasniji razvoj identiteta.

5. Telo

Kod Lainga telo nije samo biološki objekat.

Čovek:

ima telo

ali istovremeno:

jeste telesno biće.

Kroz telo doživljavamo:

zadovoljstvo,
bol,
strah,
dodir,
seksualnost,
bolest,
bliskost,
granice između sebe i drugih.

Zato je telo deo našeg identiteta.

6. Telesno i psihičko

Jedna od važnih Laingovih tema jeste odnos:

telo ↔ um

Ne treba čoveka potpuno razdvojiti na:

„fizičko“
i „psihičko“.

Čovek je celina.

Telesno iskustvo može imati duboko psihološko značenje, a psihičko stanje može uticati na doživljaj tela.

7. Identitet

Čovek tokom života razvija osećaj:

„JA“

To znači da postepeno razlikuje:

sebe

od

drugih.

Razvija se svest:

„ovo sam ja“
„ovo je moje telo“
„ovo osećam ja“
„ovo mislim ja“
„ovo je druga osoba“.

Identitet zato nastaje kroz kombinaciju:

telesnosti + odnosa + iskustva + svesti.

8. Odnos prema drugom

Čovek ne postoji kao potpuno izolovano „ja“.

Naš identitet se oblikuje u odnosima.

Drugi ljudi nam omogućavaju da sebe doživimo kao:

posebnu osobu.

Zato je važna Laingova šira ideja:

Čovek postaje ono što jeste kroz odnose sa drugim ljudima.

9. Ljubav

Ljubav se ne pojavljuje samo kao romantično osećanje.

Ona predstavlja oblik:

odnosa,
bliskosti,
prihvatanja,
potvrđivanja drugog.

Za psihološki razvoj čoveka važno je iskustvo:

„Ja sam viđen i prihvaćen.“

Nedostatak bliskosti može ostaviti duboke posledice na razvoj osobe.

10. Seksualnost

Seksualnost je jedna od osnovnih ljudskih činjenica.

Ali Laing je ne svodi samo na:

reprodukciju.

Seksualnost uključuje:

telo,
zadovoljstvo,
intimnost,
odnos prema drugom,
identitet,
mogućnost stvaranja novog života.

Zato seksualnost ima istovremeno:

biološku + psihološku + egzistencijalnu dimenziju.

11. Začeće i reprodukcija

Začeće predstavlja prelazak između:

života dve osobe

i

nastanka novog života.

Time se čovek suočava sa činjenicom da sopstveni život nije izolovan događaj.

Mi smo deo:

lanca generacija.

Postojali su ljudi pre nas, a život se preko nas može nastaviti posle nas.

12. Smrt

Ako je rođenje početak, onda je:

smrt granica života.

Laing se ne bavi smrću samo kao medicinskim događajem.

Smrt ima egzistencijalno značenje.

Svest o smrti utiče na način na koji čovek razume:

vreme,
život,
telo,
druge ljude,
sopstveni identitet.

13. Strah od smrti

Čovek zna da će umreti.

To znanje može izazvati:

strah,
teskobu,
poricanje,
potrebu za smislom.

Paradoks ljudskog postojanja jeste:

znamo da smo živi + znamo da ćemo umreti.

Ta svest je jedan od temelja ljudske egzistencije.

14. Vreme

Život nije samo postojanje u sadašnjem trenutku.

Čovek ima:

prošlost + sadašnjost + budućnost.

Pamtimo ono što je bilo.

Doživljavamo sadašnjost.

Očekujemo ono što dolazi.

Zato je ljudska svest duboko povezana sa vremenom.

15. Patnja

Patnja je takođe činjenica ljudskog života.

Ona može biti:

telesna,
psihička,
emocionalna,
egzistencijalna.

Laing ne pokušava da je jednostavno ukloni iz slike čoveka.

Naprotiv, suočavanje sa patnjom predstavlja deo razumevanja ljudskog postojanja.

16. Psihijatrijski pogled na čoveka

Laing je poznat po kritičkom odnosu prema nekim tradicionalnim oblicima psihijatrije.

Njegov širi pristup naglašava da se čovek ne sme posmatrati samo kao:

„poremećeni objekat“

koji treba dijagnostikovati.

Potrebno je razumeti:

njegovo iskustvo, odnose i životni kontekst.

Ovo je povezano sa njegovim širim egzistencijalnim pristupom psihijatriji.

17. Egzistencijalna perspektiva

Laing je snažno povezan sa:

EGZISTENCIJALNOM PSIHIJATRIJOM

Umesto da se čovek posmatra samo kroz simptome, pita se:

Kako on doživljava svet?
Kako doživljava sebe?
Kakvi su njegovi odnosi?
Šta za njega znači strah?
Šta za njega znači postojanje?

Dakle:

simptom → treba razumeti kroz osobu i njeno iskustvo.

18. Ludilo i iskustvo

Kod Lainga postoji važna ideja da čak i veoma neobična ili psihotična iskustva treba pokušati razumeti iz perspektive osobe koja ih doživljava.

To ne znači da je svako iskustvo nužno „tačno“.

Znači da se ne sme zaustaviti na etiketi:

„bolestan“.

Potrebno je pitati:

„Šta ovo iskustvo znači toj osobi?“

19. Vladeta Jerotić – pogovor

Vladeta Jerotić je posebno značajan za čitanje ove knjige u srpskom kontekstu.

U svom pristupu psihologiji i psihijatriji često povezuje:

psihologiju,
psihijatriju,
filozofiju,
antropologiju,
religiju,
pitanje smisla.

Njegov pogovor može pomoći čitaocu da Laingove ideje ne shvati samo kao psihijatrijsku teoriju, već kao razmišljanje o celokupnom ljudskom postojanju.

20. Laing i pitanje smisla

U pozadini knjige nalazi se jedno veliko pitanje:

Šta znači biti čovek?

To pitanje uključuje:

odakle dolazimo → kako postajemo osoba → kako živimo sa drugima → kako volimo → kako patimo → kako se suočavamo sa smrću.

Zato je knjiga istovremeno:

psihološka + psihijatrijska + filozofska + egzistencijalna.

KLJUČNI POJMOVI

Pojam
Činjenice života
Egzistencija
Rođenje
Smrt
Život
Telo
Telesnost
Majka i dete
Identitet
Ja
Drugi
Odnos
Bliskost
Ljubav
Seksualnost
Začeće
Reprodukcija
Strah
Teskoba
Patnja
Vreme
Svest
Samosvest
Psihičko iskustvo
Egzistencijalna psihijatrija
Psihijatrija
Ludilo
Psihotično iskustvo
Subjektivno iskustvo
Interpersonalni odnos
Autentičnost
Sloboda
Smisao
Konačnost
Smrtnost
Telesni identitet
Međuljudski odnosi
Psihološki razvoj
Samstvo
Egzistencijalna teskoba
Vladeta Jerotić
ROĐENJE
↓
TELO
↓
MAJKA + DETE
↓
ODNOS SA DRUGIM
↓
JA / IDENTITET
↓
LJUBAV + SEKSUALNOST
↓
ŽIVOT + PATNJA
↓
SVEST O SMRTI
↓
PITANJE SMISLA

Laing u Činjenicama života istražuje osnovne biološke, psihološke i egzistencijalne činjenice ljudskog postojanja, pokazujući da čoveka ne možemo razumeti samo kao telo ili dijagnozu, već kao osobu čiji se identitet i iskustvo oblikuju kroz rođenje, telo, odnose, ljubav, seksualnost, patnju, svest i suočavanje sa sopstvenom smrtnošću.