Godina izdanja: 2019
ISBN: 351x2
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Džefri Berman / Jeffrey Berman
Naslov: Tako je pisao Jalom – Umetnost pisanja terapijskih priča
Izdavač: Psihopolis, Novi Sad
Godina: 2019
Obim: 430 str.

Sadržaj knjige je prikazan na fotografijama.

Knjiga „Tako je pisao Jalom – Umetnost pisanja terapijskih priča” (originalni naslov: Writing the Talking Cure: Irvin D. Yalom and the Literature of Psychotherapy) autora Džefrija Bermana je prva sveobuhvatna studija koja detaljno analizira celokupan književni i psihoterapijski rad čuvenog egzistencijalnog psihoterapeuta Irvina Jaloma.

Analiza Jalomovog dvostrukog identiteta – kao kreativnog pripovedača i kao egzistencijalnog psihoterapeuta. Berman istražuje kako je Jalom stvorio podžanr „terapijske priče” u kojoj terapeut često uči jednako koliko i pacijent.

Glavni motivi koji povezuju Jalomova dela:
- Važnost terapeutskog odnosa i transparentnost terapeuta.
- Terapija fokusirana na „ovde i sada”.
- Sveprisutnost egzistencijalnog straha od smrti.
- Koncept „ranjenog iscelitelja” i uzajamnog izlečenja.

Iako predstavlja akademski i stručni doprinos u oblasti književne kritike i psihoterapije, knjiga je pisana pristupačnim stilom. Preporučuje se kako psiholozima, psihoterapeutima i studentima, tako i svim vernim čitaocima Jalomovih romana (poput Kad je Niče plakao, Lečenje Šopenhauerom, Dželat ljubavi) koji žele dublje da razumeju pozadinu i mehanizme njegovog pisanja.


Džefri Berman (Jeffrey Berman) je ugledni američki profesor književnosti, autor i istraživač, najpoznatiji po svom pionirskom radu na spajanju književne analize i psihoanalize.

Berman je tokom studija bio u velikoj dilemi da li da postane psihijatar ili profesor književnosti. Na kraju je izabrao akademsku karijeru u književnosti, ali je kroz ceo svoj naučni rad zadržao duboku vezu sa psihologijom. Sam je jednom prilikom duhovito izjavio da se njegova psihoterapijska praksa „svodi na konfliktne književne likove”, zbog čega plaća veoma nisko osiguranje od lekarske greške.

Jedan od ključnih momenata u njegovom životu koji ga je trajno usmerio ka proučavanju psihoanalize, traume i suicida u književnosti bilo je samoubistvo njegovog profesora i mentora tokom profesorskih studija. Okrenuo se Frojdu i psihoanalitičkoj teoriji kako bi razumeo tu tragediju, a njegova prva knjiga (doktorska disertacija) bila je fokusirana na temu samoubistva u delima Džozefa Konrada.

Dugogodišnji je profesor engleske književnosti na Univerzitetu Olbeni (State University of New York at Albany). Berman je postao prepoznatljiv po kursevima na kojima podstiče studente na takozvano „pisanje uz samootkrivanje” (self-disclosing writing). Na njegovim predavanjima o ljubavi, gubitku i tugovanju, studenti kroz eseje prerađuju sopstvene traume, o čemu je pisao i prestižni časopis The Chronicle of Higher Education.

Napisao je više od 15 knjiga i udžbenika koji se bave psihološkim lomovima umetnika, traumom, tugovanjem i starenjem:
- „Terapija razgovorom: Književno predstavljanje psihoanalize” (The Talking Cure, 1985) – Knjiga u kojoj je proučavao poznate pisce koji su išli na psihoterapiju i potom ta iskustva pretočili u umetnost. Upravo je ova studija bila temelj koji ga je godinama kasnije doveo do detaljne analize Irvina Jaloma.
- „Preživeti književno samoubistvo” (Surviving Literary Suicide, 1999) – Analiza dela Virdžinije Vulf, Ernesta Hemingveja i Silvije Plat, gde istražuje kako čitanje o samoubistvu utiče na svest studenata i čitalaca.
- „Umirući da bih podučavao” (Dying to Teach, 2012) – Veoma lična knjiga napisana nakon što je njegova supruga Barbara preminula. Knjiga istražuje moć pisanja kao terapijskog alata za preradu duboke žalosti.
- „Luda muza: Memoari o mentalnim bolestima u životu i radu pisaca” (Mad Muse, 2019) – Studija o tome kako ostvareni pisci izražavaju depresiju i suicidalne tendencije kroz svoju prozu.

Berman se danas smatra jednim od vodećih stručnjaka za oblast koja se naziva skriptoterapija – lečenje i samopomoć kroz proces kreativnog i ekspresivnog pisanja.