Godina izdanja: 2015
ISBN: 978-86-6369-024-0
Autor: Strani

Nova knjiga plus 2015 93 strane

odlična očuvanost

Nacrt psihoanalize je jedno od poslednjih Frojdovih dela. Napisano je 1938–1939, u periodu kada je Frojd već bio u izgnanstvu u Londonu. Tekst predstavlja sažet pregled osnovnih principa psihoanalize: nesvesno, psihički aparat, nagoni, ego, potiskivanje, seksualnost, snovi i terapijski proces.

Frojd ovde pokušava da svoju teoriju predstavi kao celovit model čoveka — kako je ljudska psiha građena, kako funkcioniše i kako nastaju psihički konflikti.

1. Psihički aparat

Frojd razlikuje tri osnovne instance:

Id (Es)

Najdublji i najstariji deo psihičkog aparata.

Sadrži:

nagone,
želje,
instinktivne impulse,
težnju ka neposrednom zadovoljenju.

Id ne pita:

„Da li je ovo moralno?“

niti:

„Da li je ovo moguće?“

Njegov osnovni princip je:

zadovoljstvo.

Ego (Ich)

Ego nastaje u kontaktu sa spoljašnjim svetom.

Njegov zadatak je da uskladi:

Id + stvarnost + Superego.

Ego pokušava da pronađe način da se želja zadovolji, ali tako da posledice budu prihvatljive.

Njegov princip je:

realnost.

Superego (Über-Ich)

Superego predstavlja internalizovane:

zabrane,
norme,
ideale,
moralne zahteve,
roditeljske i društvene autoritete.

Njegov glas možemo pojednostavljeno izraziti kao:

„Ne smeš.“

ili:

„Moraš.“

2. Id, Ego i Superego

Za ispit je najlakše zapamtiti:

Instanca Osnovno pitanje Princip
Id „Šta želim?“ zadovoljstvo
Ego „Šta je moguće?“ realnost
Superego „Šta smem?“ moral

Čovekova psihička dinamika nastaje iz sukoba između ovih zahteva.

3. Nesvesno

Centralna Freudova ideja ostaje:

veliki deo psihičkog života odvija se izvan naše svesne kontrole.

Čovek može verovati da zna zašto nešto radi, ali pravi uzrok može biti:

potisnuta želja,
strah,
konflikt,
sećanje,
nagon.

Zato Freud odbacuje ideju da je čovek potpuno racionalno biće.

Svest je samo jedan deo psihičkog života.

4. Potiskivanje

Potiskivanje (Verdrängung) je jedan od ključnih mehanizama psihoanalize.

Ako je određena želja ili predstava neprihvatljiva za svesni Ego, ona može biti potisnuta u nesvesno.

Ali:

potisnuto ne nestaje.

Ono može da se vrati u izmenjenom obliku kroz:

snove,
simptome,
omaške,
fantazije,
kompulzivna ponašanja.

Zato je simptom često kompromis između želje i zabrane.

5. Nagoni

Freud ljudsko ponašanje povezuje sa nagonima (Triebe).

U kasnijoj fazi svoje teorije posebno ističe dva velika principa:

Eros

Nagon života:

seksualnost,
ljubav,
povezivanje,
stvaranje,
održavanje života.
Nagon smrti

Thanatos — težnja ka razgradnji, ponavljanju, agresiji i povratku ka neorganskom stanju.

Njihova dinamika čini deo osnovne pokretačke snage psihičkog života.

6. Seksualnost

Freud seksualnost ne ograničava na genitalni seksualni odnos.

Libido je šira psihička energija povezana sa seksualnim nagonom i sposobnošću vezivanja.

Zato seksualnost počinje mnogo ranije nego što čovek postane seksualno zreo.

Freud insistira na značaju ranog detinjstva za formiranje kasnije ličnosti.

7. Detinjstvo

Rani odnosi deteta sa:

roditeljima,
porodicom,
telom,
autoritetom,

ostavljaju duboke tragove.

Zato odrasli čovek često ponavlja obrasce koji imaju koren u ranijim iskustvima, čak i kada ih nije svestan.

Detinjstvo → nesvesni konflikti → karakter i simptomi odraslog čoveka.

8. Edipov kompleks

Jedan od poznatih Freudovih pojmova jeste Edipov kompleks.

Dete razvija složena osećanja prema roditeljima, uključujući:

ljubav,
rivalstvo,
ljubomoru,
identifikaciju.

Kroz rešavanje ovog konflikta formiraju se važni aspekti Superega i identiteta.

Ovaj koncept je posebno povezan sa Freudovom teorijom razvoja ličnosti.

9. Snovi

Freud snove smatra važnim putem prema nesvesnom.

San omogućava da se potisnute želje izraze u prerušenom obliku.

Postoji razlika između:

manifestnog sadržaja — onoga čega se sećamo kada se probudimo,

i

latentnog sadržaja — skrivenih želja i konflikata koji stoje iza sna.

San je zato neka vrsta:

„kraljevskog puta u nesvesno“.

10. Simptom

Neurotički simptom nije besmislen.

On je rezultat psihičkog konflikta.

Na jednoj strani:

želja

a na drugoj:

zabrana.

Simptom nastaje kao kompromis.

Zato psihoanaliza pokušava da otkrije:

šta simptom znači i koji konflikt izražava.

11. Psihoanalitički metod

Cilj psihoanalize nije samo uklanjanje jednog simptoma.

Cilj je da pacijent postane svestan nesvesnih konflikata.

Jedna od najpoznatijih tehnika jeste:

Slobodne asocijacije

Pacijent govori ono što mu pada na pamet bez namernog uređivanja sadržaja.

Ideja je da kroz niz asocijacija mogu isplivati:

potisnute misli,
želje,
strahovi,
sećanja,
konflikti.

12. Otpor

Pacijent često nesvesno pokušava da spreči pojavljivanje bolnog sadržaja.

To Frojd naziva otporom (Widerstand).

Otpor može izgledati kao:

ćutanje,
zaboravljanje,
menjanje teme,
racionalizacija,
šala,
kašnjenje,
odbijanje određenih interpretacija.

Za psihoanalitičara je upravo otpor važan trag.

13. Transfer

Transfer (Übertragung) je proces u kojem pacijent osećanja i obrasce odnosa iz ranijih odnosa prenosi na analitičara.

Na primer, pacijent može nesvesno doživljavati analitičara kao:

roditelja,
autoritet,
nekoga ko osuđuje,
nekoga ko napušta.

Psihoanaliza tada koristi taj odnos da bi razumela dublju strukturu pacijentovih konflikata.

14. Cilj psihoanalize

Psihoanaliza ne obećava savršen život bez konflikata.

Čovek će uvek imati:

želje,
ograničenja,
konflikte,
frustracije.

Cilj je povećati sposobnost Ega da razume i reguliše psihički život.

Klasična Frojdova formula može se sažeti:

učiniti nesvesno svesnijim i proširiti područje kojim Ego može upravljati.

Centralna struktura Freudove teorije

Možeš je zapamtiti kao lanac:

NAGON
↓
ŽELJA
↓
KONFLIKT
↓
POTISKIVANJE
↓
NESVESNO
↓
SIMPTOM / SAN / OMAŠKA
↓
ANALIZA
↓
UVID

Ključne reči

psihoanaliza
psihički aparat
nesvesno
svesno
Id
Ego
Superego
princip zadovoljstva
princip realnosti
nagon
Eros
nagon smrti
Thanatos
libido
seksualnost
detinjstvo
Edipov kompleks
potiskivanje
Verdrängung
otpor
transfer
slobodne asocijacije
san
manifestni sadržaj
latentni sadržaj
simptom
neuroza
konflikt
želja
zabrana
odbrambeni mehanizmi
identifikacija
nesvesni procesi
psihička energija
interpretacija
analiza
terapija
Ego
stvarnost
moral
zadovoljstvo

„Nacrt psihoanalize “ je Frojdov kasni sažetak osnovnih principa psihoanalize. Čovekovu psihu Freud objašnjava kroz odnos Ida, Ega i Superega, pri čemu se veliki deo psihičkog života odvija nesvesno. Potisnute želje i konflikti mogu se izraziti kroz snove, simptome, omaške i fantazije. Psihoanaliza pokušava da kroz slobodne asocijacije, analizu otpora i transfera učini nesvesne konflikte razumljivijim i omogući Egu bolju kontrolu nad psihičkim životom.

Formula za pamćenje

ID = želim
EGO = mogu li?
SUPEREGO = smem li?

A glavna Frojdova ideja:

ČOVEK NIJE POTPUNO GOSPODAR SOPSTVENE PSIHE — NESVESNO UČESTVUJE U NJEGOVIM ŽELJAMA, ODLUKAMA I PONAŠANJU.