ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2016
Jezik: Srpski
Autor: Strani

U ODLIČNOM STANJU
SALMAN AHTAR

PSIHOLOGIJA DOBROTE - hrabrost, rezilijentnost, zahvalnost, velikodušnost, praštanje i žrtvovanje

Prevod - Marina Vicanović

Izdavač - Clio, Beograd

Godina - 2016

238 strana

23 cm

Edicija - Imago


Povez - Broširan




SADRŽAJ:
Izjave zahvalnosti
Predgovor

DEO I POZITIVNE OSOBINE
1. Hrabrost
Etimologija, definicija i podtipovi
Kontrafobija i kukavičluk
Veza s radošću, verom i mudrošću
Razvojno poreklo
Hrabrost u kliničkoj sferi
Zaključne napomene

2. Rezilijentnost
Definicija i psihoanalitičke osnove
Tri izuzetna čoveka
Lekcije iz njihovih života
Neka novija istraživanja
Zaključne napomene

3. Zahvalnost
Definicija i fenomenologija
Razvojno poreklo
Psihopatologija
Tehničke implikacije
Zaključne napomene

DEO II: POZITIVNA DELANJA
4. Velikodušnost
Definicija i razvoj
Pet patoloških varijanti
Pokušaj sinteze
Tehničke implikacije
Zaključne napomene

5. Praštanje
Definicija i dinamika
Evoluciono i razvojno poreklo
Psihopatološki sindromi
Tehničke implikacije
Noviji radovi
Zaključne napomene

6. Žrtvovanje
Etimologija i definicija
Religijski prototipovi
Psihoanalitički radovi
Trijada altruizma, mazohizma i narcizma
Pokušaj sinteze
Žrtvovanje u kliničkoj sferi
Zaključne napomene

Bibliografija
O autoru
ALEKSANDAR DIMITRIJEVIĆ - Ahtarov antropološki optimizam
Indeks


Knjiga Psihologija dobrote sastoji se iz dva dela: prvi se bavi pozitivnim osobinama i sadrži poglavlja o hrabrosti, rezilijentnosti i zahvalnosti, dok drugi daje osvrt na pozitivna delanja u poglavljima o velikodušnosti, praštanju i žrtvovanju. Zajedno, ovih šest poglavlja čine skladan geštalt relacionih scenarija koji obezbeđuju bogatstvo ljudskog iskustva. Knjiga nudi socio-klinička razmišljanja koja ublažavaju Frojdovo gledište kako su ljudska bića u svojoj suštini „loša“ i kako je sva dobrota koju mogu proizvesti velikim delom odbrambena. Objašnjavajući poreklo, dinamiku, socijalna zadovoljstva i kliničke koristi od hrabrosti, rezilijentnosti, zahvalnosti, velikodušnosti, praštanja i žrtvovanja, ova knjiga osvetljava onaj ugao ljudskog iskustva koji su psihoanalitičari i drugi profesionalci iz oblasti mentalnog zdravlja neadekvatno razumeli.

Ahtar ovom nevelikom knjigom na izvrstan način otvara bavljenje temama koje nam mnogo nedostaju. S jedne strane, za psihoanalizu bi bilo veoma dobro kad bi ublažila svoj determinizam i pesimizam otvarajući se za izvorne kvalitete i dobrotu ljudi. S druge strane, za opštu javnost može biti važno da se misli i govori o dobroti zbog globalnih tendencija u medijskom izveštavanju usmerenom na zločine i tračeve, zbog opšte krize morala u doba površnih identiteta i čestih preseljenja, ali i zbog gotovo potpunog nestanka optimizma iz društvenog života u Srbiji.`