ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1984.
Jezik: Engleski
Autor: Strani

Dr Dan Kiley - The Peter Pan Syndrom
Men who have never grown up

Corgi, 1984.
Meki povez, 266 strana, posveta.
IZUZETNO RETKO IZDANJE!

Sindrom Petra Pana opisuje nesposobnost osobe da prihvati starost i da u zrelom dobu nastavi adolescentsko ponašanje. Ovaj sindrom se javlja kod ljudi koji ne žele ili ne osećaju priliku da odrastu, ostaju deca sa telom odrasle osobe. Oni ne znaju kako ili uopšte ne žele da prestanu da budu deca. [1] Izraz potiče od književnog lika deteta Petera Pana, koji nikada ne stari. [2] Iako se češće javlja kod muškaraca, može se javiti i kod žena. [3]

Neke odlike ovog poremećaja su nesposobnost pojedinaca da preuzmu odgovornost i obaveze na sebe ili da ispune svoja obećanja, prekomerna briga za izgled i lično blagostanje i nedostatak samopouzdanja, iako to retko pokazuju i čini se da je sasvim suprotno. Takođe, stalno menjaju partnere i trude se da izgledaju mlađe. „Kad god veza počne da zahteva visok nivo posvećenosti i odgovornosti, oni se plaše i prekidaju je. Veze sa mlađim ženama imaju prednost što žive svakodnevno bez ikakvih briga, a uključuju i manje budućih planova, a time i manje odgovornosti “. [4]

Humbelina Robles Ortega, profesor ličnosti, procene i psihološkog tretmana na Univerzitetu u Granadi, sindrom povezuje sa prezaštitničkim roditeljima i nedostatkom životnih veština koje stvaraju anksioznost u odrasloj dobi.

Iako slično predstavljeni, postoje karakteristične razlike između Peter Pan sindroma i Puer aeternus („večito dete“). [5]

Koncept odraslih koji se izjašnjavaju kao maloletnici i adolescenti poznat je kao transageizam, koji je napravljen po uzoru na transrodnost. Svetska zdravstvena organizacija ne prepoznaje sindrom Petra Pana.[6]
Istorija

Koncept je stekao popularnost kroz psihoanalitičara dr. Dan Kajli u svojoj knjizi Peter Pan Sindrom: Čoveko koji nikad ne odraste, prvi put objavljenoj 1983. godine. Njegova knjiga postala je međunarodni bestseler i dovela je do talasa sličnih knjiga o pop psihologiji. Dr Kajli je ideju za „sindrom Pitera Pana“ dobila nakon što je to primetila, poput čuvenog lika u predstavi J.M. Bari, mnogi problematični tinejdžeri koje je lečila, imali su problema sa odrastanjem i prihvatanjem odgovornosti odraslih. Ovi problemi nastavili su se i u odraslom dobu. [7]