ISBN: 103
Godina izdanja: 103
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!


Knjige `Primalni krik` (1970) i `Novi primalni krik` (1990) su kultna dela američkog psihologa i psihoterapeuta dr Artura Džanova (Arthur Janov). Ova dela predstavljaju temelj primalne terapije, revolucionarnog i kontroverznog pravca u psihologiji koji se fokusira na dubinsko proživljavanje davno potisnutog emocionalnog bola iz ranog detinjstva i samog trenutka rođenja.

Prva i najpoznatija Džanovljeva knjiga stekla je status svetskog bestselera i snažno uticala na popularnu kulturu (planetarno poznata muzička grupa Tears for Fears i kultni album Džona Lenona John Lennon/Plastic Ono Band direktno su inspirisani ovom knjigom i autorovom terapijom).Anatomija neuroze: Džanov tvrdi da neuroze, teskobe, depresije i bolesti zavisnosti ne nastaju zbog trenutnih životnih problema, već su odbrambeni mehanizmi uma. Oni kriju Primalni bol – akumuliranu traumu iz detinjstva koja nastaje kada roditelji sistematski ne ispunjavaju osnovne dečje potrebe za ljubavlju, dodirom, prihvatanjem i sigurnošću.Uloga krika i plača: Kada dete shvati da nije voljeno onakvo kakvo jeste, ono proživljava ogroman strah i bol koji potiskuje u podsvest da bi preživelo. Primalni krik i nekontrolisani, duboki plač su prirodne, katartične manifestacije tela u trenutku kada pacijent u bezbednom terapeutskom okruženju uspe da probije te odbrambene zidove i ponovo se `susretne` sa svojom izvornom traumom.Izlečenje umesto kontrole: Za razliku od klasične psihoanalize ili kognitivno-bihejvioralne terapije koje uče pacijenta kako da mentalno kontroliše svoje stanje ili razvije bolji uvid, Džanov insistira na tome da se neuroza može trajno eliminisati samo ako se potisnuti bol fizički i emocionalno proživi i izbaci iz tela.2. Novi primalni krik (The New Primal Scream, 1990)Objavljena tačno dvadeset godina nakon prve knjige, ova studija (sa podnaslovom `Primalna terapija posle 20 godina`) predstavlja evoluciju, proširenje i empirijsku odbranu Džanovljeve teorije.Naučna i neurološka podloga: Dok je prva knjiga bila pretežno klinička i teorijska, `Novi primalni krik` donosi mnoštvo dokaza iz neurobiologije. Džanov koristi podatke o merenju moždanih talasa, krvnog pritiska, nivoa hormona stresa (kortizola) i rada srca kako bi dokazao da potisnuti Primalni bol fizički razara ljudski organizam i menja hemiju mozga.Tri nivoa svesti (i bola): Autor detaljnije objašnjava tri nivoa ljudskog sistema:Prvi nivo (Visceralni/Fiziološki): Najranije traume, uključujući intrauterine povrede i sam čin teškog rođenja (npr. nedostatak kiseonika).Drugi nivo (Emocionalni): Osećanja iz ranog detinjstva (neprihvaćenost, zanemarivanje).Treći nivo (Kognitivni): Intelektualni odbrambeni mehanizmi odraslog doba (racionalizacija, neurotične misli).Klinički odgovori i kritike: Knjiga se direktno osvrće na kritičare koji su primalnu terapiju smatrali opasnom ili previše radikalnom. Džanov u njoj objašnjava kako su tehnike usavršene tokom dve decenije rada na njegovom Primalnom institutu u Los Anđelesu, nudeći statistike uspešnosti izlečenja kod pacijenata sa teškim oblicima neuroza i psihosomatskih oboljenja.


Artur Džanov (21. avgust 1924 – 1. oktobar 2017), poznat i kao Art Džanov,[1] bio je američki psiholog, psihoterapeut i pisac. Kao kreator primalne terapije stekao je popularnost u javnosti. Primalna terapija podrazumeva dubinsko proživnjavanje osećanja sa ciljem da se doživi dugo-potiskivani bol iz detinjstva. [2] Džanov je osnivač psihoterapeuckog centra Primalni institut[3]

Mladost
Artur Džanov je rođen u Los Anđelesu u Kaliforniji i odrastao je u Bojl Hajtsu (Boyle Heights), jednom siromašnom naselju, istočno od centra Los Anđelesa, naseljenom uglavnom latinoameričkim, ruskim i slovenskim migrantima. [4]Džanov je bio sin ruskih migranata Konrada Džanova (enrl. Conrad Janov) i Ane Koretski-Džanov (engl. Anne Coretsky-Janov). Nakon završenog pohađanja osnovnih i master akademskih studija, svoje znanje i zvanje je podigao na viši nivo, dobivši doktorat iz psihologije iz Klermont diplomske škole (engl.Claremont Graduate University) 1960 godine. [5]

Karijera
Džanov se prvobitno bavio konvencionalnom psihoterapijom u Kaliforniji. Stažirao je na psihijatrijskoj klinici Haker (engl. Hacker Psychiatric Clinic ) na Beverli Hilsu, radio je sa veteranima u Neuropsihijatrijskoj bolnici Brentvud (engl. Brentwood Neuropsychiatric Hospital). Počinje rad u privatnoj praksi od 1952. do svoje smrti 2017. godine. Radio je i u osoblju psihijatrijskog odeljenja u dečijoj bolnici (engl.Children`s Hospital) [6] u Los Anđelesu gde je učestvovao u razvoju njihove psihosomatske jedinice.


Po Džanonovom mišljenju, potisnuti bol traumatičnih iskustava iz detinjstva na kraju stvara emocionalno oštećenu odraslu osobu. [7] Ova iskustva uključuju ne samo očigledne fizičke i psihičke povrede, već i nemogućnost da kao takvi, sutra kao roditelji pruže detetu utehu.

Do 1967. godine Džanov se isključivo bavio konvencionalnom terapijom, sve do jedne seanse sa pacijentom, koja mu je zauvek promenila profesionalni život. Naime, tokom jedne grupne terapije, dvadecet-dvogodišnji student je prepričao komad predstave u kojoj glumac obučen u pelene ispija melko iz flaše i viče iz sveg glasa: „Mama, tata, mama, tata!` Fasciniranost pacijenta ovim komadom, podstakla je Artura da traži od svog pacijenta da naglas izgovora identične reči. Na šta pacijent nije želeo da reguje i odbijao je da ga posluša[8]. Ni Artur nije bio siguran da je ovo pravi pristup, ali je imao osećaj da će ga odvesti na pravi put. Pacijent je postao primetno uznemiren i iznenada je počeo na podu da se previja od bolova. Ubrzano je disao i u hipnotičnom stanju vikao: „ Mama, tata!` Konačno je ispustio razdirući, `primalni` krik.[9] Ovaj krik je bio početak nastanka primlane terapije i knjige Primalni krik.


Međutim, Džanovljeva `primalna` terapija je naišla na dosta osuda i kritika, sa tvrdnjama da je Džanov koristio taj tretman kao šemu za sticanje bogatstva. Reagujući na to, Džanov je naveo: „Ne primamo plate i nemamo profit i nemamo ga godinama. Platili smo nekoliko stotina hiljada dolara za istraživanje da bismo održali naš naučni integritet. Finansiramo terapiju za one koji to ne mogu da priušte`. [10]

Među Džanovljevim poznatim pacijentima bili su muzičar Džon Lenon i umetnica Joko Ono. [11][12]

Privatni život
Prva Džanovljeva supruga zvala se Vivijen Glikštajn (engl. Vivian Glickstein). Uzeli su se 1949 godine i [13]razveli 1980. Drugi put je stupio u brak sa Francuskinjom Daunic Džanov (franc. Daunic) četiri meseca nakon razvoda. [5] Džanov je imao dvoje dece iz prvog braka – Rika Džanova (engl.Rick Janov) koji je postao `primalni` terapeuta, i Elen Džanov (engl. Ellen Janov) pevačicu i glumicu koja je preminula 1976. [5]

Džanov je 1. oktobra 2017. umro u snu u 93. godini.[14] [15] Nekoliko godina Džanov je patio od bolesti grla što mu je ograničavalo sposobnost govora....