ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1997
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Novalis - Rilke - Kafka - Pirandelo - Dostojevski - Književnost - Psihoanaliza

Plato 1997 strana

odlična očuvanost

Knjiga „Putovanje u oba smera“ Vladete Jerotića predstavlja sintezu psihologije, psihijatrije, filozofije i hrišćanske teologije. Osnovna ideja dela jeste da se čovekov razvoj odvija u dva pravca:

od spolja ka unutra (samoposmatranje, psihološko sazrevanje)

od unutra ka spolja (odnos prema drugima, Bogu i svetu)

Jerotić čoveka posmatra kao biće stalnog postajanja, koje nikada nije dovršeno. Psihičko zdravlje, duhovni rast i moralna zrelost ne mogu se postići jednostrano – ni samo psihološkim radom na sebi, ni isključivo religioznom praksom. Potrebno je dijalektičko kretanje između ova dva pravca.

Autor posebno ističe važnost:

samospoznaje,

prihvatanja sopstvenih slabosti,

dijaloga između nauke i vere,

ljubavi kao najvišeg oblika zrelosti.

Knjiga ima esejistički i meditativni karakter, ali sa jasnom etičkom i antropološkom porukom: čovek se ostvaruje tek u odnosu – prema sebi, drugome i Bogu.

STRUKTURALNI PRIKAZ DELA

1. Čovek kao biće puta

Život kao proces, a ne stanje

Nezavršenost kao suština ljudske egzistencije

Potreba za stalnim preispitivanjem

2. Put ka unutra: samospoznaja

Psihološko istraživanje sopstvene ličnosti

Suočavanje sa nesvesnim, strahovima i senkom

Prihvatanje sopstvene nesavršenosti

3. Put ka spolja: odnos prema drugima

Čovek se oblikuje u odnosima

Empatija, dijalog i razumevanje

Odgovornost prema zajednici

4. Psihologija i religija

Psihologija kao pomoć u razumevanju čoveka

Religija kao put prevazilaženja ega

Njihova komplementarnost, a ne suprotnost

5. Sloboda i odgovornost

Sloboda izbora kao temelj ljudskog dostojanstva

Odgovornost za sopstvene odluke

Moralno sazrevanje kao proces

6. Patnja i kriza

Krize kao mogućnost rasta

Smisao patnje u psihološkom i duhovnom kontekstu

Razlika između destruktivne i preobražavajuće patnje

7. Ljubav kao cilj puta

Ljubav kao prevazilaženje narcizma

Hrišćanska agape i psihološka zrelost

Ljubav kao najviši oblik integracije ličnosti

8. Putovanje bez kraja

Čovek nikada nije „završen“

Stalno kretanje između unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta

Smirenje kao plod dugog puta

KLJUČNE IDEJE ZA PAMĆENJE

Čovek se razvija u dva smera: ka sebi i ka drugima

Psihologija i vera nisu suprotstavljene

Krize su nužne za sazrevanje

Ljubav je vrhunac ljudskog razvoja

Život je proces, a ne ciljna tačka