Godina izdanja: 2021
ISBN: 978-86-81702-05-5
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Naslov: Istorija moderne psihologije I (predavanje na ETH)
Autor: Karl Gustav Jung

Originalni naslov: Carl Gustav Jung – History of Modern Psychology

Izdavač: Fedon, Beograd
Prevod (sa engleskog): Ljiljana Nikolić
Jezik: b.c.h.s./srpski
Godina izdanja: 2021

Pismo: latinica
Žanr: psihoanaliza

ISBN: 978-86-81702-05-5

POVEZ: broširano, sa zaštitnim omotom
Br. str.: 102+216
Fizički opis: 24 cm
Masa (u gr): 730

knjiga je potpuno nova - moja ocjena 5* 

[kategorizacija stanja:


5*- potpuno nova knjiga, neotvorena (od 2000. nadalje)
5 - netaknuta, a može biti i starije izdanje 
4 - vidljivi vanjski znaci korišćenja, ali knjiga u dobrom stanju 
3 - oštećena izvana (korica), unutra bez oštećenja 
2 - oštećena izvana, oštećena iznutra - podvlačena grafitnom olovkom ili pohabane stranice 
1 - knjiga oštećena izvana i iznutra, podvlačena hemijskom, flomasterima ili bojama, ali čitljiva 

- za svaku karakteristiku/oštećenje koje nije obuhvaćeno prethodnim pišem dodatnu napomenu ili ukazujem na fotografiju]

DODATNO UZ KNJIGU:

Ovom knjigom Fedon započinje prevođenje i objavljivanje ciklusa od osam seminara koje je Jung u periodu 1933-1941 održao na Švajcarskom saveznom Institutu za tehnologiju u Cirihu (ETH) i koje će u narednom periodu sukcesivno objaviti Fondacija Philemon PUP-a. Tokom osam godina koliko je držao predavanja – prekinuta samo 1937. godine, kada je otputovao u Indiju – Jung je pokrio širok raspon tema. Ta predavanja su predstavljala središte Jungove intelektualne aktivnosti tridesetih godina dvadesetog veka i obezbedila osnovu za njegov rad četrdesetih i pedesetih godina. Ona, prema tome, čine bitan deo Jungovog opusa, deo koji tek treba da postane predmet pažnje i proučavanja kakve zaslužuje. Teme koje je Jung obrađivao u svojim predavanjima na ETH verovatno imaju veći značaj za učenjake, psihologe, psihoterapeute i širu javnost našeg doba nego što su ga imale u vreme kada su prvi put predstavljene. Tokom proteklih godina došlo je do velikog porasta interesovanja za istočnjačku misao, zapadni hermetizam i mističke tradicije, psihološke tipove i razvoj pokreta za proučavanje rada sna, kao i do nastajanja istorije psihologije kao naučne discipline.

 I tom: Istorija moderne psihologije
(zimski semestar 1933/1934)

U prvom semestru, od 20. oktobra 1933. do 23. februara 1934. godine, Jung je održao šesnaest predavanja o onome što je nazivao istorijom „moderne psihologije“, misleći na psihologiju kao „svesnu nauku“, a ne nauku koja psihu projektuje u zvezde ili alhemijske procese, na primer. On polazi od samog početka doba prosvetiteljstva i izlaže uporednu studiju tokova u francuskoj, nemačkoj i britanskoj misli. Pri tome poseban naglasak stavlja na razvoj koncepata nesvesnog u nemačkom idealizmu devetnaestog veka. Okrećući se Engleskoj i Francuskoj, Jung ispituje nastajanje empirijske tradicije i psiholoških istraživanja, kao i način na koji su oni, sa svoje strane, bili preuzeti u Nemačkoj i doveli do nastanka eksperimentalne psihologije. On rekonstruiše razvoj naučne psihologije u Francuskoj i Sjedinjenim Državama, a potom se okreće značaju spiritizma i spiritističkih istraživanja u rađanju psihologije, posvećujući posebnu pažnju radu Justinusa Kernera (Justinus Kerner) i Teodora Flurnua (Théodore Flournoy). Pet predavanja Jung je posvetio detaljnom proučavanju Kernerovog dela Vidovnjakinja iz Prevorsta (1829), a dva predavanja podrobnom razmatranju Flurnuaove studije Od Indije do planete Mars (1899). Ta dela su na početku imala znatan uticaj na Junga. Pored toga što osvetljava njihov istorijski značaj, Jung nam, analizirajući ih, omogućava da shvatimo ulogu koju je tumačenje tih studija imalo na njegove rane radove. Odstupajući od uobičajenog postupka, Jung ovde izbegava konvencionalan pristup istorije ideja i poseban naglasak stavlja na ulogu pacijenata i subjekata u konstituisanju psihologije. Tokom tumačenja ovih dela, Jung je razradio detaljnu taksonomiju opsega ljudske svesti, koju je slušaocima predstavio nizom dijagrama. Zatim je izložio niz ilustrativnih studija slučaja istorijski značajnih pojedinaca, i to po sledećem obrascu: Sv. Nikola iz Flije (Niklaus von der Flüe), Gete, Niče, Frojd, Džon D. Rokfeler, te „takozvani normalan čovek“.

Jung je verovatno više od svih značajnih ličnosti psihologije dvadesetog veka bio sklon istoriji i filozofiji. Stoga ova predavanja imaju dvostruki značaj. S jedne strane, ona predstavljaju bitan doprinos istoriji psihologije, pa stoga i savremenoj istoriografiji psihologije. S druge strane, jasno je da je tok događaja koji je Jung rekonstruisao u teleološkom ključu kulminirao u njegovoj sopstvenoj „kompleksnoj psihologiji“ (kako je voleo da nazove svoj rad) i da samim tim predstavlja njegovo sopstveno razumevanje njenog nastanka. Ovaj prikaz daje kritičku ispravku frojdocentričnih pogleda na razvoj Jungovog dela, koji su preovlađivali i u to vreme. Detaljna taksonomija svesti koju je Jung izložio u drugom delu ovog semestra nije bila dokumentovana ni u jednom od njegovih objavljenih dela. Predstavljajući je, on je napomenuo da su ga na takav poduhvat navele teškoće s kojima se suočio njegov projekat psihološke tipologije. Prema tome, ova predavanja izlažu kritične aspekte Jungove zrele misli koji se ne mogu naći ni na jednom drugom mestu.

*

Karl Gustav Jung / analitička psihologija / psihoanaliza / Zaratustra / Niče / Fridrih Niče / nemačka filozofija / Švajcarska / Bazel / arhetip / psihologija arhetipova / predavanja o Ničeu / Nietzsche / Tako je govorio Zaratustra / Frojd / kolektivno nesvesno / tipovi / tipologije / mitovi / mitologija / grčki mit / kultura / civilizacija / razlaz sa Frojdom / američka psihoanaliza / Marion Vudman / ženski princip / muški princip / psihologija muškog / psihologija ženskog / Psihoanaliza / Karl Gustav Jung / Dečiji snovi / tumačenje snova / tehnike tumačenja snova / predavanja / Nesvesno u snovima i vizijama od antike do modernog doba / natčovek / večito kruženje istog /


***

UNOS: 251009
Šifra