ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2005
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

PRIKAZ KNJIGE / BOOK REVIEW
PSIHOSOMATSKA MEDICINA
I KONSULTATIVNA PSIHIJATRIJA
priru~nik za klini~ku praksu
Vladimir Adamovi}
Slu`beni glasnik SCG, Beograd, 2005, str 476.

IZ RECENZIJE:

Knjiga koja je pred nama Psihosomatska medicina i konsultativna psihijatrija delo je
vi{edecenijskog truda i rada prim. dr sc. Vladimira Adamovi}a,
neuropsihijatra, dugogodi{njeg na~elnika Psihosomatske i konsultativne psihijatrijske slu`be u
bolnici ,,Dr Dragi{a Mi{ovi}” u Beogradu.
Njegov doktorat iz oblasti kardiovaskularne psihosomatike
,,Neke psihi~ke karakteristike bolesnika sa infarktom miokarda”, bio je, i do danas
ostao, jedini i osobit rad iz one grane medicinske nauke koja ne prestaje da bude aktuelna.
U knjizi Vladimira Adamovi}a Psihosomatska medicina i konsultativna psihijatrija, na preko ~etiri stotine strana, na{a, u prvom redu
medicinska, ali i {ira, lai~ki upu}ena javnost, dobila je jedinstven priru~nik iz
psihosomatske medicine, danas, a sigurno i u budu}nosti, najpotrebnije medicinske discipline
koja vra}a ~oveka na njegovo prirodno stanje: jedinstvo tela, du{e i duha.
U prvom delu pomenute knjige - „Psihosomatska medicina”, autor je pregledno i podrobno
izneo istorijat ove grane medicine, kao i vi{e aktuelnih {kola koje obja{njavaju slo`enu vezu fizi~kog i psihi~kog, u stalno zagonetnom ~ovekovom telesnom, du{evnom i duhovnom `ivotu, zdravom a naro~ito obolelom.
Slu`e}i se obimnom savremenom literaturom na vi{e poznatih
stranih jezika, uz bogato li~no iskustvo Vladimira Adamovi}a sa bolesnim ljudima koje je mogao da prati i
le~i vi{e godina u bolnici u kojoj je radio, nastala je ova jedinstvena i za na{u savremenu medicinu neophodna i nova knjiga
U prvom delu knjige zastupljene su sve glavne grane medicinske nauke koje se bave bolestima na{eg kardiovaskularnog, gastrointestinalnog,
endokrinog i ostalih sistema ~ovekovog organizma, posmatrane (bolesti) sa psihosomatskog gledi{ta.
Naj~e{}e bolesti spomenutih sistema detaljno su obradene, po~inju}i od njihove klasifikacije, preko strukture li~nosti bolesnog ~oveka, odnosno glavnih psihi~kih ~inilaca koji su bili odlu~uju}i u nastanku, trajanju i le~enju.
Osobito dobro obradena je psihoimunologija i psihoonkologija, s obzirom na psihogenezu karcinoma, analizu `ivotnih dogadaja, strukturu li~nosti i obrasce reagovanja ovakvih bolesnika. Autor je jo{ jednom ubedljivo objasnio ulogu straha i depresije u nastanku bolesti uop{te, sistemskih i malignih bolesti posebno.
Nisu nipo{to zanemarene ni terapijske strategije u le~enju psihosomatskog bolesnika, pri ~emu psihoterapija, uz farmakoterapiju i ostale oblike terapije, predstavlja conditio sine qua non.
Uspeh psihoterapije kod psihosomatskog bolesnika umnogome zavisi od stava psihosomatskog bolesnika prema sopstvenoj bolesti. Vladimir Adamovi} navodi svoju (dosta pesimisti~ku, ali realnu) statistiku po kojoj oko 75% psihosomatskih bolesnika ne uvi|a, ili ne `eli da uvidi emocionalni
poreme}aj koji je prouzrokovao te{ku bolest.
O~evidno da je uzrok tome kulturolo{ka klima u na{em narodu
u kojoj jo{ uvek preovladuje „magijski tip mi{ljenja”
bez ose}aja za introspekciju i obra}anje pa`nje na duhovni i psiholo{ki ~inilac kao prevashodan u `ivotu zdravog kao i bolesnog ~oveka.
Raspravljaju}i trezveno i humano o „nacionalnim mehanizmima odbrane” na{eg ~oveka, kada su u pitanju psihosomatske bolesti, autor ta~no
prime}uje:
„Mislio sam na sklonost na{ih ljudi da za sve svoje neda}e, neuspehe,
nesre}e, `ivotne gre{ke - optu`uju svoju okolinu, posebno profesionalnu.
To je, verovatno, kulturolo{ki uslovljeno: jo{ nismo do{li do tog stepena razvoja da bismo objektivno
razmotrili sve elemente nekog dogadaja i procenili sopstvenu ulogu u njemu.”
Ovaj, uvek aktuelni problem, o~evidno da prevazilazi znanje i mo} i jednog takvog {iroko obrazovanog psihijatra, psihosomati~ara i psihoterapeuta, kao {to je Vladimir Adamovi} - koji i stvara zapa`ene psihobiografije (knji`evnika i politi~ara) - jer taj problem spada u oblast antropologa koji se bave karakterologijom naroda.
Pitanja iz ove oblasti, kao {to su: da li se i kako menjaju narodi kroz istoriju,
{ta narodi u~e iz istorije, i druga, sli~na pitanja, ostaju otvorena i, za sada, te{ko re{iva.

Drugi deo knjige Vladimira Adamovi}a posve}en je „Konsultativnoj
psihijatriji” koja je prirodan nastavak psihosomatskog izu~avanja medicine
iz prvog dela ove knjige, a koji predstavlja dragocen priru~nik za sve medicinare razli~itih specijalnosti, mo`da najpotrebniji za onkologe, ginekologe i dermatologe. I u ovom delu knjige autor je, posle definicije i istorijata konsultativne psihijatrije, izneo
svoja bogata vi{egodi{nja iskustva psihijatrijskog konsultanta na raznim
odeljenjima u bolnici ,,Dr Dragi{a Mi{ovi}”.
[irok je raspon korisnih obja{njenja i saveta, od istorijata, dijagnoze i etiologije somatoformnih poreme}aja, preko fenomena bola i bolnih smetnji razli~itog porekla, preko konverzivnih poreme}aja, depresije i delirijuma pacijenata koji le`e na internom ili nekim drugim odeljenjima
bolnice, do psiholo{kih i psihopatolo{kih pojava umiru}ih bolesnika,
suicida i eutanazije. Kraj knjige posve}en je korisnim predlozima za:
„osnivanje slu`be za psihosomatsku medicinu i konsultativnu psihijatriju”
u bolnici ,,Dr Dragi{a Mi{ovi}”, mada bi ovi Adamovi}evi predlozi mogli da
se prenesu i na sve druge ve}e bolnice u Beogradu i {irom zemlje.
Po svoj prilici da }e uspeh osnivanja i trajanja slu`be za psihosomatsku medicinu, u
bilo kojoj na{oj ve}oj bolnici, zavisiti u prvom redu od edukacije mladih lekara, najpre na Medicinskom fakultetu u toku studija (jo{ uvek je potcenjen zna~aj predmeta Medicinska psihologija), a onda i od li~nog obrazovanja lekara koji treba da izbegnu
zamku jednostranog negovanja tzv. organske medicine (lekar je „sve{tenik tzv. organske medicine”!) u kojoj
se bolestan ~ovek posmatra kao robotma{ina koju treba popraviti.
Iskustvo Vladimira Adamovi}a u dosada{njem konsultativnom radu u bolnici
,,Dr Dragi{a Mi{ovi}” sa lekarima drugih specijalnosti nije bilo, na`alost, pozitivno.
U zaklju~ku ovog mog predgovora, mogu samo da zahvalim, kako samom autoru ove zna~ajne i kod nas
izuzetne i nove knjige iz danas veoma aktuelne oblasti i „potrebne” psihosomatske medicine, dr sc. Vladimiru Adamovi}u, knjige koja dodiruje,
delimi~no i obuhvata i druga podru~ja, kao {to su psihologija, filosofija i
religija, tako i izdava~u ovog dragocenog spisa, glavnom uredniku i zameniku glavnog urednika Slu`benog
lista u Beogradu gospodinu Zoranu Zivkovi}u, koji su prihvatili neophodan ali, nadam se, plodan rizik, jer je
knjiga Vladimira Adamovi}a Psihosomatska medicina i konsultativna psihijatrija pisana za sada{njost i budu}nost medicine u na{oj zemlji.

Beograd, juni 2005.
Akademik prof. dr
Vladeta Jeroti}
61 Engrami z vol. 28 z januar-jun 2006. z br. 1-2