Alfred Adler komplet 1-5 – Idividualna psihologija
Individualno-psihološko istraživanje teži produbljivanju poznavanja ljudi, do koga može da se dođe samo pomoću razumevanja stava ličnosti prema njenom socijalno određenom zadatku. Linija kretanja u kojoj socijalna aktivnost jedne ličnosti može da se predstavi i oseti nam jedina daje objašnjenje o stepenu stapanja jednog čoveka sa zahtevima života, bližnjih, vasione. Ona nam, isto tako, daje objašnjenja o karakteru, o poletu, o njegovom telesno-duhovnom htenju. Ona može da se prati od njenih početaka u doba kada čovek nalazi svoje ja, i tamo nam pokazuje, u čovekovom najranijem stavu, prve otpore spoljnjeg sveta i oblik i snagu htenja, i pokušaje da se oni savladaju. U tim najranijim danima detinjstva dete stvara sebi, lutajući i nerazborito, svoj šablon, svoj cilj i uzor, i životni plan za kojim ide, svesno ili nesvesno. Pritom mu kao uzor služe sve mogućnosti uspeha i primeri drugih pobednika. Okvir mu daje kultura koja ga okružuje…
Alfred Adler komplet 1-5 – O nervoznom karakteru
Proučavanje neurotičnog karaktera predstavlja bitni deo psihologije neuroza. Kao i sve psihičke pojave, i neurotični karakter ne sme da se izdvaja iz celine duševnog života. Dovoljno je i površno poznavanje neuroza da bi se sagledale specifičnosti neurotičnih smetnji. Svi autori, koji su proučavali problem neuroza, su sa posebnim interesovanjem posmatrali izvesne karakterne crte. Opšti zaključak je bio da neurotičar pokazuje niz oštro istaknutih karakternih osobenosti, koje prekoračuju meru normalnog. Velika osetljivost, razdražljivost, razdražljiva slabost, sugestibilnost, egoizam, sklonost ka maštanju, otuđenje od stvarnosti, ali i posebne crte, kao što su vlastoljubivost, pakost, požrtvovana dobrota, koketnost, kukavičluk i bojažljivost, rasejanost, sreću se u najvećem broju istorija bolesti, tako da bi morali da se pomenu svi značajniji autori, ukoliko bi čovek želeo da potvrdi njihov doprinos proučavanju neuroza.
Od novijih posebno treba pomenuti Žanea (Pierre Janet) koji je, produžavajući tradiciju čuvene francuske škole, objavio poznate oštroumne analize. Njegovo naglašavanje osećanja nepotpunosti („sentiment d’incompletude”) neurotičara se naročito slaže sa mojim nalazima u tolikoj meri da u mojim radovima vidim proširenje ove najvažnije, osnovne činjenice iz duševnog života neurotičara. Moje tvrdnje o jedinstvu ličnosti osim toga znače trajnu psihološku dobit koja je rešila zagonetku dvostrukog života (double vie), polarnosti i ambivalencije (Blojler — Bleuler).
Alfred Adler komplet 1-5 – Smisao života
Tokom svog života, kao medicinski savetnik u slučajevima duševnih oboljenja, kao psiholog i vaspitač u školama i porodicama, imao sam prilike da steknem uvid u ogroman materijal o ljudima. Postavio sam sebi izričit zadatak da ne govorim o onome što ne mogu da potkrepim dokazima iz ličnog iskustva. Nije nikakvo čudo da sam se pritom ponekad sukobljavao sa predubeđenjima drugih, koji su često mnogo manje bili u prilici da intenzivno posmatraju ljudsku sudbinu. Pritom sam se trudio da hladnokrvno razmotrim objektivne argumente drugih, što sam utoliko lakše mogao da radim, budući da nisam vezan ni za kakvo strogo pravilo i predubeđenje, već se, štaviše, pridržavam načela: sve može da bude i drugačije. Jedinstvenost individue ne može da se svede na jednu kratku formulu i zato opšta pravila, koja postavlja i moja individualna psihologija, ne treba da budu nešto više od pomoćnih sredstava, kako bi se njima za trenutak osvetlilo područje na kome može da se nađe pojedinačna individua — ili pak da se utvrdi da je tu nema.
Alfred Adler komplet 1-5 – Poznavanje života
Prema velikom filozofu Vilijamu Džejmsu (William James), istinska je samo ona nauka koja stoji u neposrednom odnosu prema životu. Moglo bi da se kaže i da u nauci koja stoji u neposrednom odnosu prema životu teorija i praksa čine nerazdvojno jedinstvo. Nauka o životu, dakle, postaje nauka o životu baš zbog toga što u svom konstituisanju neposredno sledi same životne pokrete i snage. Ova razmišljanja posebno važe za nauku kao što je individualna psihologija.
Individualna psihologija se trudi da svaki individualni život vidi kao celinu, kao jedinstvo, i po njenom shvatanju svaka pojedinačna reakcija, svaki pokret i svaki impuls je jasno prepoznatljiv sastavni deo jednog individualnog životnog stava. Takva nauka se nužno usmerava na praktič­ na pitanja, jer uz pomoć naših znanja možemo da korigujemo i promenimo naše stavove. Individualna psihologija na taj način u dvojakom smislu poseduje proročanski karakter: ona ne samo da predskazuje šta će da se dogodi, već slično proroku Joni predskazuje šta će da se dogodi da se ne bi dogodilo.
Alfred Adler komplet 1-5 – Psihologja deteta
Sa psihološkog gledišta, problem vaspitanja se kod odraslih svodi na problem samoupoznavanja i samoostvarenja. Dečijem vaspitanju može da se priđe na isti način ali, u svakom slučaju, sa sledećom razlikom: pitanje psihološkog vođenja, koje ne može sasvim da se isključi ni kod odraslih, kod dece zbog njihove nezrelosti postaje izuzetno značajno. Da nam je stalo do toga, deci bismo apsolutno mogli da dopustimo da se razvijaju po sopstvenom impulsu, i kada bi ona za to imala, recimo, dvadeset hiljada godina vremena, kada bi pored toga rasla u povoljnoj sredini, na kraju bi se, verovatno, prilagodila normama ponašanja jednog civilizovanog sveta odraslih. Naravno, o ovoj metodi ne može da se raspravlja. Zato su odrasli prinuđeni da se brinu o psihološkom vođenju deteta u vreme njegovog razvoja.
Neznanje je, pritom, najteža prepreka. Odrasloj osobi je već dovoljno teško da upozna samog sebe i razloge za svoja osećanja, za svoje naklonosti i antipatije, jednom rečju: da razume svoju vlastitu psihologiju. Dvostruko je teže razumeti decu, voditi ih i usmeravati na osnovu znanja potrebnih za to.