Godina izdanja: 1983
ISBN: 2-7089-8805-0
Jezik: Francuski
Autor: Strani

Naziv: Nouvelle histoire de la psychiatrie
Autor: Jacques Postel, Claude Quétel
Godina izdanja: 1983
Izdavač: Éditions privát, Toulouse
Povez: Mek
Pismo: Latinica
Stanje kao na slikama. Neke stranice su podvlačene i nešto je dopisivano, većina je čista.

Opis:

U vreme kada se psihijatrija menja, gde se njeni nozografski okviri urušavaju, gde se njene najraznovrsnije terapijske institucije (od azila do sektora) dovode u pitanje, postalo je posebno korisno pogledati i jedno i drugo relativno nedavno jer je tek pojavila se kao priznata medicinska specijalnost krajem 18. veka, kod J. C. Reila u Nemačkoj i Ph. Pinela u Francuskoj, i veoma stara pošto su specifične mentalne bolesti već primećene, opisane i lečene od strane velikog Hipokrata i njegovih grčkih i latinskih naslednici. Stoga je bilo neophodno ponovo proučiti iz nove perspektive, kako kritičke tako i opširne, ovu istoriju psihijatrije, nastojeći da je oslobodi njenih zvaničnih narativa i njenih mitova koji su do tada samozadovoljno ponavljani u brojnim delima. Oni su, u stvari, uglavnom bili više privrženi odbrani različitih ideologija, od najmedicinskih do najantipsihijatrijskih, nego da strogo i objektivno prate dijalektički razvoj specijalnosti čija naučna, društveno-ekonomska i politika moraju biti , u svakoj fazi svoje evolucije, pažljivo identifikovan. To je ono što ova nova istorija psihijatrije nastoji da postigne. A ovaj zadatak, toliko težak da ga jedan istoričar ne bi mogao izvršiti, zahtevao je saradnju četrdesetak stručnjaka zainteresovanih za ovaj projekat, od kojih je svaki bio posebno zaokupljen određenom erom.

određeno ili vrlo specifičnom oblasti ove istorije. Ovaj kolektivni rad će se prvo baviti mentalnom patologijom u grčko-rimskoj medicini, u hebrejskoj medicini i u arapskoj medicini. Zatim se proučava prenos ovog nasleđa u srednjem veku, posebno u srednjovekovnom evropskom društvu. Zatim dolazi renesansa najavljena brutalnim potiskivanjem ludila sa procedurama inkvizicije koje su dovele do medicinskog pokreta neodobravanja gde se ističe Žan Vier koji se može postaviti kao jedan od osnivača psihijatrije pošto je uočio, prvi, histeriju i delirijum iza demonstracija demonskih sudija od strane inkvizitorskih sudija

U klasično doba su se, delom pod uticajem Dekarta, razvile prve veće psihopatogene teorije fiziološkog nadahnuća (Th. Vilis, Van Helmont) iz kojih su nastale prave medicinske terapeutske prakse folije. Videćemo da velika zatvorenost ludih nije imala onu osnivačku važnost koju su pojedini autori želeli da joj pridaju. Zatim je bilo doba prosvetiteljstva, kada su se pojavile nove patološke figure (od „Pomme para do Mesmer krize) i reforme koje su već najavljivale pretvaranje starih prisilnih kuća u azile.

U zoru 19. veka, teorijski događaj predstavlja objavljivanje Traktata o maniji Filipa Pinela, sa novim pristupom ludilu koji omogućava autentičan „moralni tretman“. Dugi razvoj će tada biti posvećen onome što se naziva zlatnim dobom alienizma: rođenju azila, stvaranju terapija i zakonodavstva specifičnih za ludilo u Francuskoj i u raznim zapadnim nacijama, pojavi novih nozoloških entiteta (opšta paraliza, paranoja, manično-depresivna psihoza, rana demencija, itd.), osnova specijalizovane nastave sa brzim umnožavanjem univerzitetskih katedri, posebno u Nemačkoj, i očiglednim trijumfom organističke uzročnosti mentalnih bolesti, bilo da su lezije sa napretkom patološke anatomije mozga , ili nasledna sa čuvenom dogmom o heredodegeneraciji koju je uveo Morel i koju je Magnan branio sve do zore 20. veka.

U ovom našem veku, svedoci smo dubokih preokreta, a posebno frojdovske revolucije koja je uvela dinamičnu psihopatologiju i kliničku psihologiju praćenu snažnim povratkom psihogeneze, zatim sociogeneze, od kojih je najnoviji avatar antipsihijatrija. Ali u isto vreme to je bila era velikih bioloških terapija (terapija malarije, razne seizmoterapije, lek Sakel) i posebno otkrića neuroleptika koji će od 1952. godine transformisati prognozu psihoza i atmosferu azila. koji su od tada postali psihijatrijske bolnice. Uprkos ovom očiglednom terapijskom napretku, bitke koje na različitim frontovima vodi psihijatrija kritikovana sa svih strana, a posebno iznutra, daleko su od završetka. Ako su se za nju otvorila nova polja, između ostalih dečija psihijatrija, kriminologija, kulturalizam, psihijatrija, u svojim najnovijim događajima, ostaje pocepana i često kontradiktorna. Njena specifičnost je, međutim, neophodna konstanta koja se jasno pokazuje čitanjem ove „Nove istorije” čije je dokumentarističko bogatstvo i velika raznolikost autora sa više horizonata omogućili, možda, po prvi put, tako celovitu viziju.i proširili. Ovo se ne bi moglo zamisliti bez određenih srceparajućih revizija, niti osuda umirujućih i često utemeljenih mitova. Neki velikani i „heroji“ psihijatrije su tako svedeni na skromnije, a samim tim i ljudskije dimenzije. Možda nas ponekad smatraju sitnim ili ogorčenim, ali samo smo sledili savet Žana Rostana, kada je napisao: „Istina za mene ima ukus osvete: odbijam da učinim stvarnosti uslugu da je `zlostavljam`.

Žak Postel, Klod Ketel