ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 426 / 383
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta!

Psihologija ljudske sudbine!

Džeder sedi za klavirom, a njegovi prsti lagano lutaju po klavirskim dirkama. I dok on tako svira, rolna hartije na kojoj su njegovi preci vrlo davno izbušili rupice lagano se okreće. Muzika ispunjava obrazac koji on ne može da izmeni, i ona je na trenutke melanholična, na trenutke vesela, ovoga časa neusklađena, već sledećeg prepuna melodičnosti. Tu i tamo on pritisne notu ili ubaci neku muzički frazu čiji zvuk može da se stopi sa onim što je zapisano ili da poremeti ujednačen tok sudbinske melodije. Na trenutke zastaje da se odmori jer ova rolna je deblja čak i od onih povelja sa zakonicima u nekom hramu. Ona sadrži zakone i proročanstva, napeve i tugovanke, Stari i Novi zavet: zaista veličanstven, krajnje prosečan, prilično dosadan ili sasvim jadan poklon koji su mu, delić po delić, podarili njegovi brižni ili nezainteresovani roditelji ili čak oni koji su bili ispunjeni mržnjom. On živi u zabludi kako je ta muzika samo njegova, a kao svedoka ima svoje telo koje se iz časa u čas, i iz dana u dan, od sviranja polako haba. U trenucima predaha, on ponekad ustane da se nakloni ili da primi zvižduke od svojih prijatelja i rođaka, koji, takođe, veruju da on svira neku svoju pesmu.


Erik Bern (10. maj 1910 – 15. jul 1970) bio je kanadski psihijatar koji je stvorio teoriju transakcione analize u cilju objašnjenja ljudskog ponašanja.

Bernova teorija transakcione analize bila je zasnovana na idejama Frojda, ali se značajno i razlikovala. Frojdovski psihoterapeuti su se u radu fokusirali na terapiju razgovorom kako bi stekli uvid u ličnost svog pacijenta, dok je Bern verovao da se uvid u nečiju ličnost može najbolje steći analizom socijalnih transakcija pacijenata.[1]

Bern je bio prvi psihijatar koji je primenio teoriju igara na polju psihijatrije.

Obrazovanje (1927–1938)
Erik Bern je rođen 10. maja 1910. godine u Montrealu, na Kvebeku, u Kanadi kao Erik Lenard Bernštajn. Otac mu je bio David Bernštajn, dr. opšte medicine, a majka Sara Gordon Bernštajn, književnica. Imao je sestru Grejs, pet godina mlađu od njega. Bernova porodica je emigrirala u Kanadu iz Poljske i Rusije. Oba roditelja su mu diplomirala na Univerzitetu Makgil u Montrealu.[2]

Bernov otac umro je od tuberkuloze kada je Bern imao 11 godina. Majka je Berna podsticala da krene stopama njegovog oca i da studira medicinu.[2] Bern je diplomirao 1931. godine [3] a magistrirao je hirurgiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta Makgil 1935.

Bern se preselio u Sjedinjene Američke Države 1935. godine kada je započeo staž u jednoj bolnici u Nju Džerziju. Nakon završetka jednogodišnjeg stažiranja 1936. godine, počeo je psihijatrijsku praksu na Psihijatrijskoj klinici Medicinskog fakulteta Univerziteta u Jejlu, gde je radio dve godine.[2]

Godine 1939. Bern je postao američki državljanin i skratio ime u Erik Bern.

Godine 1949. primljen je kao stipendista u Američku psihijatrijsku asocijaciju.[2]

Karijera (1938–1970)
Bern je od 1938 do 1940. godine bio asistent jednom lekaru u Ring Sanitariumu u Masačusetsu.[4] Od 1940. do 1943. godine bio je zaposlen kao psihijatar u sanitarijumu u Konektikatu, a istovremeno i kao asistent u psihijatrijskoj bolnici u Njujorku. Takođe je držao i privatnu praksu.[4] Godine 1943, tokom Drugog svetskog rata, Bern se pridružio Medicinskom timu Sjedinjenih Američkih Država kao psihijatar. Počeo je iz čina poručnika, preko čina kapetana, došao je do čina majora.[2][4]

Nakon otpusta 1946. godine, nastanio se u Karmelu u Kaliforniji i nastavio sa psihoanalitičkim usavršavanjem koje je započeo u Njujorku, pre rata.[2] Od 1947. do 1949. godine Bern se usavršavao kod Erika Eriksona. Od 1949. do 1964. godine, Bern je imao privatnu praksu i u Karmelu i u San Francisku i nastavio je zahtevan tempo istraživanja i držanja predavanja.[2] Sve do 1970. Bern se fokusirao pre svega na svoje pisanje i na teorijski rad.[2]

Transakciona analiza
Bern je stvorio teoriju transakcione analize kako bi objasnio ljudsko ponašanje. Bernova teorija je zasnovana na idejama Frojda, što se najbolje može videti u njegovoj ideji tri ego-stanja pojedinca: stanje roditelja, odraslog i deteta. Bern je istraživao komunikaciju među pojedincima i nazvao ih je transakcije međuljudskih interakcija, a često je koristio i termin igre kako bi ukazao na određene obrasce transakcija koje su se u svakodnevnom životu više puta pojavljivale.

Začetak transakcione analize može se pratiti od prvih pet Bernovih članaka o intuiciji, koje je počeo da piše 1949. On je u tom periodu radio na tome da postane psihoanalitičar, a njegovi spisi doveli su u pitanje frojdovske koncepte nesvesnog.[5]

Godine 1957. napisao je članak pod nazivom Transakciona analiza: Nova i efikasna metoda grupne terapije. Objavljivanjem ovog rada u Američkom časopisu za psihoterapiju 1958. godine, Bernova nova metoda dijagnoze i lečenja, transakciona analiza, postala je stalni deo psihoterapijske literature. Pored preispitivanja njegovih koncepata ego stanja i strukturalne analize, rad iz 1958. godine dao je važne koncepte igre i skripte.[5]

Igre koje ljudi igraju
Igre koje ljudi igraju: Psihologija ljudskih odnosa je bestseler knjiga Erika Berna iz 1964. godine koja je prodata u više od pet miliona primeraka.[6] Knjiga opisuje funkcionalne i nefunkcionalne socijalne interakcije.

Lični život
Bern se ženio tri puta. Njegova prva supruga bila je Rut Harvej, venčali su se 1942, imali su dvoje dece, a razveli su se sporazumno 1945.[7] Godine 1949. oženio je Doroti Vej, sa kojom je takođe imao dvoje dece, a razveli su se 1964. godine. Erik se 1967. godine treći put oženio sa Tori Peterson. Par je živeo u Karmelu u Kaliforniji, a ovaj brak je takođe završio razvodom, početkom 1970. godine.

Berne je umro od srčanog udara u Karmelu 15. jula 1970.