Godina izdanja: 1987
ISBN: 86-349-0094-0
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Sifneos, Peter E.
Naslov Kratka psihoterapija i emocionalna kriza / Peter E. Sifneos ; prevela Mirjana Granik
Vrsta građe stručna monografija
Jezik hrvatski
Godina 1987
Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Naprijed, 1987 (Zagreb : `Ognjen Prica`)
Fizički opis XVI, 325 str. ; 22 cm
Drugi autori - osoba Granik, Mirjana
Kulenović, Muradif, 1937-2000 = Kulenović, Muradif, 1937-2000
Zbirka ǂBiblioteka ǂPsiha
(Tvrdi povez s omotom)
Napomene Prevod dela: Short-term psychotherapy and emotional crisis
Str. 315-[326]: Kratka psihoterapija Petera Sifneosa/ Muradif Kulenović
Registar.
Predmetne odrednice Psihoterapija

Nedostaje desni ćošak trinaeste i četrnaeste stranice predgovora. Verovatno je bio pečat pa je neko otcepio. Inače veoma dobro očuvano.


Peter Sifneos (1920–2008)
Peter Emanuel Sifneos, dr. Med., Bio je psihijatar poznat po svom pionirskom radu u kratkoj terapiji i psihosomatskoj medicini. Zalagao se za snimanje seansi između psihoterapeuta i ljudi sa kojima rade, praksa za koju se veruje da oboje omogućavaju ljudima da vide napredak koji su postigli u lečenju i pomogla ambicioznim terapeutima da nauče kako da rade sa ljudima efikasnije.
PROFESIONALNI ŽIVOT
Sifneos je rođen 22. oktobra 1920. godine, na ostrvu Lezbos. Završio je atinski fakultet i stekao zvanje hemije na Sorboni u Parizu. Nakon toga, pobegao je iz nacističke Francuske u Sjedinjene Države i završio obrazovanje na Harvard Medicinskom fakultetu, završivši program 1946. Radio je kao psihijatar u vojsci Sjedinjenih Država u Frankfurtu, Nemačka, pre nego što se vratio u Boston u 1950-ih da se obuči kao psihoanalitičar na Bostonskom psihoanalitičkom institutu.
Tokom 1950-ih i 1960-ih, Sifneos je radio u Opštoj bolnici u Masačusetsu. 1970-ih predavao je kao gostujući profesor na Univerzitetskoj psihijatrijskoj klinici u Oslu. Tokom svog vremena tamo, sproveo je neka od prvih psihoterapijskih istraživanja koja su ikada urađena u Norveškoj. Sifneos je svoj rad predstavio na međunarodnom nivou i u narednih nekoliko decenija posvetio je mnogo vremena obuci psihoterapeuta u kratkotrajnom terapijskom radu. Univerzitet u Atini je 1998. dobio počasnu doktorsku diplomu i nastavio do 2007. godine.
DOPRINOSI Psihologiji
Jedan od najvećih doprinosa Sifneosa na polju psihologije bio je razvoj kratkoročnog psihoanalitičkog tretmana. Istorijski gledano, većina psihoanalitičara dugoročno je lečila ljude, ali Sifneos je uspeo koristeći kratkotrajni model lečenja od oko šest sesija. Razvio je kratkotrajnu psihoterapiju-provocirajuću psihoterapiju (STAPP) tokom 1960-ih i ranih 1970-ih. STAPP primenjuje psihoanalitičke principe podučavajući kako konflikti koji čine jezgro problematičnih simptoma nesvesno iznova nastaju. Takođe ljudima pruža alate za samostalno rešavanje budućih sukoba. STAPP je dizajniran za ljude koji smatraju da su otporni i motivisani i ako se pravilno koriste.
Sifneos se takođe interesovao za psihosomatsku medicinu. Kada je lečio pacijente koji su imali psihosomatska pitanja, primetio je da često imaju poteškoća da opišu njihova osećanja. On je skovao termin aleksitmija da bi opisao stanje. I danas se koristi, omogućavajući i istraživačima i kliničarima da bolje shvate kako pomoći ljudima koji se bave tim problemom.
Snimanje terapijskih sesija na video snimku bilo je još jedno od interesa Sifneosa. Istraživanja u ovoj oblasti bila su posebno pionirska, jer se psihoterapija u to vreme smatrala vrlo privatnom stvari. Budući da je Sifneos bio spreman da snima svoje seanse uz saglasnost ljudi na terapiji i deli ih na predavanjima i seminarima, gledaoci su mogli da steknu bolje razumevanje njegovog terapijskog procesa direktno posmatrajući njegov rad.
MG123 (L)