ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 5
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Potpis! Na par mesta ima podvucenih recenica obicnom olovkom, ostalo uredno!

FEKTIVNE PSIHOZE U URBANOJ SREDINI , Marko Munjiza , Savremena administracija Beograd 1982 , Monografija Afektivne psihoze u urbanoj sredini od dr Marka Munjize predstavlja rezultat višegodišnjih istraživanja populacije obolelih od hroničnih afektivnih psihoza u Beogradu, koje kao psihijatrijska oboljenja nemaju samo teške posledice po obolelog, već i za porodicu i celu društvenu zajednicu. Epidemiološko istraživanje koje je autor izveo je bilo usmereno, pre svega, na utvrdjivanje učestalosti, raširenosti, toka i ishoda bolesti. Uzimajući u obzir dva nivoa istraživanja, to jest urbanu i ruralnu zonu Beograda, autor je naročito pažnju posvetio ispitivanju uslovljenosti afektivnih psihoza urbanim, socijalno-patološkim, sociokulturnim i socioekonomskim činiocima. Dušan Breznik mek povez, format 17 x 24 cm , latinica, potpis i posveta autora na predlistu , 183 strane..

Marko Munjiza je srpski psihijatar. Rođen je 22. april 1943. godine u Ljubitovioci kod Trogira u Hrvatskoj. Živi i radi u Beogradu.

Biografija
U Trogiru završio osnovnu školu. U Splitu završava srednju školu zdravstvenih tehničara. Prve radove objavljuje u „Malim novinama“ đačkom listu iz Sarajeva. U Splitu završava školu za Filmsku režiju. Dimlomirao na Medicinskom Fakultetu u Beogradu 1970. godine. 1980 god. doktorirao iz oblasti socijalna psihijatrija. Karijeru psihijatra proveo u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu na mestu načelnika Dnevne bolnice. Na Medicinskom Fakultetu je bio profesor psihijatrije. Trenutno je profesor na panevropskom „Aperion“ univerzitetu u Banja Luci i na Fakultetu političkih nauka - smer za socijalni rad u Beogradu. Pored kliničke bavio se i socijalnom psihijatrijom, socilogijom i epidemiologijom mentalnih poremećaja, psihofarmakologijom i grupnom terapijom. Objavljivao je svoje tekstove u brojnim magazinima i revijama kao što su „Gledišta“ „Bazar“, „ Zbornik za društvene nauke“ i drugima. Autor je oko 300 bibliografskih jedinica 49 stručnih i naučnih radova, napisao je 13 knjiga. Usavršavao se na svim vodećim klinikama iz bivše Jugoslavije, u Londonu i Oksfordu. Recenzent je većeg broja monografija i stručnih knjiga. Član je više uglednih stručnih udruženja u svetu i kod nas.


Psihoza je psihički poremećaj kod koga je kao primarni simptom prisutno otuđenje pacijenta od realnosti. Ogledaju se u poremećenom kontaktu ili čak prekidu kontakta sa stvarnošću, dubokim poremećajima opažanja, emocija, mišljenja i ponašanja. Psihotičnoj osobi često nedostaje uvid u sopstvenu bolest, pa stoga bolesnik veruje da nije on bitno poremećen, već njegova okolina.

Pošto se javljaju poremećaji u ponašanju i mišljenju, laici često mešaju psihoze, koje nazivaju ludilima, sa urođenom slaboumnošću, tj. niskim intelektualnim sposobnostima ili su uvereni da psihotična osoba govori samo besmislice. Međutim, neke psihoze nije lako odmah prepoznati, pogotovo u početnim fazama, niti one moraju da zahvate celokupno ponašanje i sve oblasti psihičkog života. Ostaju ostrva normalnih reakcija u kojima se ništa neuobičajeno ne primećuje, ili bar nema ničeg upadljivog...