ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 416
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prisutan je i CD

Svečulni tragovi svetlosti Vladimir Labat Rovnjev
Autor: Vladimir Labat Rovnjev
Žanr Psihologija
Izdavač: Dijam M pres 2009. g
ISBN: 978-86-7026-172-3
Povez: broširan, strana:400. , ilustracije u boji, kvalitetan punomasni papir, latinica

Reporter `Svedoka” , Vladimir Labat Ravnjev, autor senzacionalne knjige, `SVEČULNI TRAGOVI SVETLOSTI` na razmeđi Mongolije, Kine, Rusije i Kazahstana
TRAGOVI SVETLOSTI I PUPAK SVETA
Piše: Vladimir Labat Rovnjev
`Svečani tragovi svetlosti`! ?
Ko je Vladimir Labat Rovnjev?
Šta su `Svečani tragovi svetlosti`?
O čemu se, zapravo radi?
Nova knjiga multimedijalnog umetnika, kako za sebe tvrdi, Vladimir Labat- Rovnjev. U luksuznoj štampi, izdavačke kuće `DIJAM-M-PRES` iz Veternika, Mileta Imerovskog, teologa - istoričara ređaju se uzbudljive stranice pisane rukom i perom Vladimira Labata.
O čemu se, zapravo radi, verujte, meni, običnom smrtniku, koji nema prilike, ili ne zna da ih ima, sa `onozemaljskim`, sa kojima očito autor knjige kontaktira, ili misli da kontaktira, najbolje je da on sam govori.
. .. .. .. .
Reporteri nedeljnika `Svedok` tokom 15 godina postojanja lista i 708 nedelja pred čitaocima `zavirivali su` u brojne tajne planete zemlje. Od kontinenta do kontinenta, od zemlje do zemlje, od događaja do događaja.
Ipak, nikada, dosad, nisu kročili na `Pupak sveta`! ?
Do dalekog Altaja, prostora na razmeđi Mongolije, Kine, Rusije i Kazahstana. Sve dok naš saradnik Vlada Labat, tragajući za svojim SVEČULNIM TRAGOVIMA SVETLOST nije odlučio, da se zarad provere svojih ideja, zaputi tamo, u daleki Altaj, u područje za koji mnogi neupućeni misle da je i Bog rekao laku noć. ..
Ali, ovim tekstom i serijom briljntnih fotografija našeg saradnika, i autora za mnoge kontroverzne knjige `SVEČULNI TRAGOVI SVETLOSTI` Vladimira Labata, uverićete se da nije - tako. ..
Dakle, od Beograda, preko Moskve, put na Altaj vodi prvo do aerodroma Novosibirsk!
Odatle, na Altaj, dalje se ide samo ruskim džipovima `Gaz` ili `Lada Niva`. Ostala prevozna sredstva brzo otkažu i postanu neupotrebljiva.
Osim glavnih saobraćajnica koje su asvaltirane, svi ostali putevi su zemljani. Ako se uputite na put po ovoj zemlji, morate imati lične vodiče, meštane.
Ali, ne i uvek: meštani će na takvu dužnost pristati jedino ako prvo prođete šamanski test, koji ih uveri da ste dobronamerni i da ste dobro došli u njihovu zemlju.
Tek tada možete da zalazite u njihova sela, svetilišta, šume. .. Možete slobodno da se krećete i da nailazite samo na predusretljive i dobronamerne ljude. Obdareni su intuicijom i komuniciraju međusobno na principima svoje iskonske vere koju nazivaju `Belom verom`.
Belci i stanovnici Azije žive ravnopravno i u velikoj slogi. Zemlja im je prelepa, sa mnoštvom šuma, reka i jezera. Tihi i predani svom poslu imaju poseban pristup stočarstvu. Njihova stoka slobodno se kreće poljima i nastanjenim mestima. Ipak, stanovnici tih mesta prepoznaju svoje krave, bikove, jakove i sitnu stoku koja se vrati - svaka svom toru.
Verske vođe (šamani) su ljudi uklopljeni u svakodnevni život i profesionalni rad u poljoprivredi, stočarstvu i vrlo malobrojnoj industiji. Posvećeni su svojoj veri koja je svojevrsna religija prirode i praiskonskih načela. Žive u složnim zajednicama koje nadgeldaju lokalni šamani i sveštenici drugih konfesija. Verska tolerancija je na izuzetno visokom nivou. Okrenuti su posebno da svoju tradiciju prenesu na svoju decu što im uspeva u potpunosti.
Saobraćajna, telekomunikaciona i energetska mreža zemlje je na zadovoljavajućem nivou. Služe se, ruskim jezikom kao službenim i svojim lokalnim narečjima.
O Srbiji znaju malo, ali znaju! Kod našeg rastanka zaželeli su da dođu u Srbiju i predstave svoje bogato muzičko folklorno stvaralaštvo. Nadamo se da ćemo to uspeti da ostvarimo. ..
Bivajući, samo pet dana na Altaju, viđene prirodne lepote, netaknute od industrije i moderne civilizacije, čoveka primoraju da zaželi da se vrati i provede više vremena na prostorima ove ruske republike koju nazivaju `Pupak sveta`.


Vladimir Labat Rovnjev - vajar, slikar, grafičar, kantautor, kompozitor, pesnik i dizajner. Poslednjih par decenija tragalac duhovnih stvarnosti. Od oca Stevana, profesora fizičke kulture, i majke Olge, takođe profesora fizičke kulture, čija je porodica Rovnjev, kao istaknuto rusko plemstvo, umetnošću nadarena, stigla na ove prostore 1920. godine.

Osnovnu, srednju i Višu pedagošku akademiju - likovni smer završio je u Novom Sadu. Pedagoškim radom, iz oblasti likovnog obrazovanja, bavi se do 1976. godine.

Od 1979. godine, pa do danas eksperimentiše na relaciji skulptura, poezija, muzika i razvoj duhovne energije. Na temu ekologije, objavljuje kan tautorski LP album 1979. godine u produkciji RTB. Među prvima u svetu stvara akustične skulpture i od 1980. godine na njima izvodi bezbroj koncerata, izložbi, muzičkih priloga za radio, televiziju, pozorište i film. Sve ovo je posebno omogućeno njegovom praktičnošću iskazanoj u poznavanju i upotrebi 16 različitih zanata koji ma povezuje svoju zamisao kao vajar, muzičar što celokupnu ideju pretvara u multimedijalni događaj.

Autor je i učesnik brojnih samostalnih i grupnih izložbi, koncerata u zemlji i inostranstvu i učestvovao je u stotinak televizijskih nastupa, radio i novinskih intervjua.

Dobitnik je više nagrada na javnim konkursima i izložbama kod nas i u svetu.

Autor je mnogih spomen obeležja, grbova, znakova, plaketa, značaka, odlikovanja, povelja kao i arhitektonsko-enterijerskih likovnih rešenja u prostoru.

Jedan od značajnih autorskih radova iz ovih oblasti objedinio je u rešenjima simbola Vojske Jugoslavije, a takođe izveo je oznake specijalnih jedinica SDB-a. Najnoviji ciklus multidisciplinarnih kreacija pod naslovom `OMFAL` i `SVAR` koje nastaju od 1996. godine, kao prva takva tvorevina u svetu, predstavljaju akustično-energetsko-svetlosne strukture i oblike, čije dejstvo aktivira pored čulne i sveobuhvatnom, potpunom čulnom percepcijom (svečulnom).

Ovakav vid kreativnih ostvarenja, uvodi čoveka u izmenjeno stanje svesti, a grafičku i prostornu formu trajno preobražava i zadržava u paralelnoj dimenziji koju `VIDIMO` svečulnim opažanjem. Član je Udruženja Likovnih umetnika Vojvodine, Udruženja likovnih i primenjenih umetnika Vojvodine, Udruženja estradnih umetnika. Uvršten je u internacionalni imenik značajnih osoba.

Živi i radi na Popovici i Petrovaradinskoj tvrđavi na Fruškoj Gori.



Vladislav Bajac - Akustične skulpture Vlade Labata



Kada se zadesite ispred predmeta za koje ne znate šta su, a to su (s pravom nazvane) Akustične skulpture Vlade Labata, događa se ono što se desilo i drugima: dečja znatiželja ustupa mesto čuđenju. Ulazite u svet koji Vam je nepoznat, ali koji biste rado razotkrili. I treba se prepustiti želji. Jer, i muzički stručnjaci su se isto tako ponašali: nisu se stideli odbacivanja plašta akademskog znanja pred ovim, istovremeno i drskim i šarmantnim izazivanjem radoznalosti.

Stvaralačko delo koje ujedno razbija granice medu pojedinim umetnostima i spaja ih u novu umetničku tvorevinu, rizično je definisati.Valja ga razumeti i potom (ne)prihvatiti. Ono je, uostalom, bio i jedini motiv ulaska Labata u rizik nepoznatih zvukova koje je dobijao radeći na svojim vajarskim delima tolike godine. 1979. načet je mukotrpan rad na `hvatanju` ovih zvukova metala i pokušaj njihovog kanalisanja, ako ne i kontrole nad njima. Labatovo prethodno muzičko iskustvo bilo je u ovom traganju bunar bez dna: ono je obezbedivalo ispravnu motivaciju, upornost i veru. Stvaralački čin je želja i potreba koje samo naslućuju otkriće. (Drugi ga kasnije nazovu uspehom).

`Svirati na skulpturama` verovatno je pojednostavljena kontradikcija. Jer možda je stvar obrnutog reda: pre bi se moglo reći da je reč o instrumentima koji su originalna vajarska dela. Za šta se god odlučili, istina im je zajednička: već poznate kompozicije odsvirane na ovim akustičnim skulpturama postaju skoro nove kompozicije. A gde je tek kraj improvizacijama i mogućnostima pri stvaranju novih muzičkih dela? Dokle god se to ne zna, horizont je otvoren. Zar već to ne stavlja ove instrumente, u najmanju ruku, u red svih već znanih? Dakle, ako sada i znamo pred kakvim predmetima stojimo, još uvek ne znamo šta sve oni mogu. U tome je i suština Labatovog izuma: objediniti prostor i zvuk, a ne znati koliki je i kakav. Gledati i slušati, a ne videti kraj. Shvatiti i uživati, a verovatno se i dalje Čuditi. Jer čuđenje je takode stvaralački čin - ne odraz posmatračevog oslobađanja od perceptorske odgovornosti.