ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1978
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Свенка Савић: КАКО БЛИЗАНЦИ УЧЕ ДА ГОВОРЕ
(докторска дисертација)
Издавач: ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ, Нови Сад, 1978.год.
Меки повез, 280 страна, латиница.
Врло добро очувано, уз понеко подвлачење текста хемијском оловком, углавном при почетку књиге, као и пар малих докторских печата на почетку.
РЕТКО У ПОНУДИ

`Свенка Савић (Госпођинци, општина Жабаљ, Краљевина Југославија, 16. јун 1940) је професорка емерита и координаторка Центра за родне студије при АЦИМСИ Универзитета у Новом Саду. До 2007. Била је редовна професорка Психолингвистике на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Објавила је велики број књига и научних радова који се баве изучавањем употребе језика у групама које у друштву имају мању моћ. Области интересовања: Анализа дискурса и Родне студије.
Професионална каријера
Године 1964, дипломирала је на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду на Катедри за јужнословенске језике. Магистрирала је на истом Факултету и Катедри 1969. Назив магистарске тезе Синтаксичке конструкције с придевима у српскохрватском језику. Докторат је 1977. стекла на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на Одсеку за психологију. Назив докторске дисертације: Развој говора код близанаца и неблизанаца.
Била запослена најпре на Институту за лингвистику у Новом Саду као асистенткиња (1968-1976), потом на Филозофском факултету у Новом Саду као виша научна сарадница (1977-1988), ванредна професорка (1985-1989) и потом као редовна професорка до 2007, где је до одласка у пензију предавала Психолингвистику, Увод у науку о језику, Анализу дискурса, Род и језик, Увод у ромологију, Увод у родне студије, Феминистичку теологију. Сенат Универзитета у Новом Саду изабрао ју је у звање професора емеритуса 2010.
Боравила је на усавршавању на Универзитету Беркли у Калифорнији (САД), Институту за психолингвистику у Нијмегену (Холандија), Универзитету Бафало (САД) и Универзитету Нови Мексико (Мексико). Предавала као гостујућа професорка у Ослу, Берлину, Грацу, Бечу, Копенхагену, Загребу, Сарајеву, Скопљу, Љубљани, Никшићу и Подгорици и Нишу.
Била је чланица је Извршног одбора Европског друштва лингвиста. Учестовала је на око 100 научних скупова у земљи и иностранству.
Нарочито се залагала за интердисциплинарне студије језика. Оснивачица је Удружења „Женске студије и истраживања“ у Новом Саду и АЦИМСИ Центра за родне студије УНС. Уводи као нове предмете Анализу дискурса и Психолингвистику на Филозофски факултет УНС. Води Школу ромологије на Универзитету у Новом Саду (2004-2017). Основала је Летњу школу српског језика, културе и историје на УНС(1996).
Поред науке, у континуитету се бави писањем о уметничкој игри. Објавила је пет књига у тој области: Балетска школа у Новом Саду (1989); Балет (1995), за коју је добила награду „Лаза Kостић“; 55 година Балетске школе у Новом Саду (2004), Ерика (2018), Жарко Миленковић и Мирјана Матић: прилог историји Балета Српског народног позоришта у Ново Саду (2019), а у књизи Поглед уназад: Свенка Савић о игри и балету (2006) објавиле су сараднице њене текстове критика балетских представа у дневној штампи, уз текстове других жанрова објављене у позоришним и другим часописима и/или поглавља у књигама. За рад на развоју и афирмацији уметничке игре добила је признање за животно дело Удружења балетских уметника Србије (2017).
Добитница је награде Лаза Костић за књигу Балет (1994), наградe Извршног већа АП Војводине за развој родне равноправности (2003), златнe медаљe Јован Ђорђевић Српског народног позоришта (2010), медаљe за културу за укупно стваралаштво Завода за кулутру Војводине (2011).`