ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2008.
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Džon Šoter PREDSTAVE O ČOVEKU U PSIHOLOŠKIM ISTRAŽIVANJIMA

Novi Sad, 2008.
165 strana.

Sem što ima pečate biblioteke i inv. broj, knjiga je odlično očuvana.

U ovoj knjizi se, prema tome, govori o predstavama o čoveku u psihološkim istraživanjima, i ja želim da po­stignem dve stvari. Prvo, u prilično diskurzivnom prikazu onoga što smatram standardnim, klasičnim pristupom psihologiji u ovom času (proučavanja čoveka kao mehanizma sa stanovišta spoljašnjeg posmatrača) pokušaću da razlikujem tri forme poretka, od kojih se svaki sastoji od sistema međusobno povezanih, deskriptivnih kategorija: mehanički, organizmički i ličnosni. Drugo, u ovom prikazu raspravljaću takođe o različitim stanovištima kojih se možemo pridržavati kada proučavamo čoveka zavisno od ove tri forme poretka.Rasprava o različitim stanovištima možda je čak i važnija od rasprave o formama poretka, zato što je povezana sa kriterijumima kojima se koristimo prili­kom ocenjivanja tačnosti naših teorijskih rasprava. Kao što sam već istakao, prilikom testiranja svojih teorija možemo zauzeti stanovište jedinke, spoljašnjeg po­smatrača, i koristiti se jedino kriterijumima posmatra­nja i formalnim kriterijumima (videti raspravu o Ga­lileju u trećoj glavi). Umesto da zauzmemo stanovište spoljašnjeg posmatrača, mogli bismo, iako nauka to još ne čini, da zauzmemo stanovište delatnika uključenih u akciju i da se prilikom testiranja svojih teorija pozivamo na kriterijume doživljavanja, a ne na kriterijume posmatranja. Mogli bismo otići i dalje i ne zauzeti samo stanovište individualnih delatnika, no stanovište društveno odgovornih delatnika i prosuđivati na osnovu kriterijuma zajedničkih svima u našem društvu. Ovo bi pomerilo polazište svih teorijskih rasprava, prvo sa mišljenja na delanje, a potom sa egocentričnog na društveno stanovište – od stanovišta intelektualnog razmišljanja do onog iz svakodnevne društvene prakse. Za to stanovište ću se zalagati u ovoj knjizi (Macmurray, 1957, 1961). Prema tome, sledi ogled o teorijskoj psihologiji, u ko­jem se prvo opravdava potreba za novim pristupom (novi oblik poretka plus novo stanovište), a zatim se na­stoji da se on i obezbedi. U njemu se naglašava važnost kulturnih, istorijskih i društvenih aspekata čoveka, a nema govora o klasičnom naučnom zanimanju za prirodno, organsko, i biološko. Zalažem se za psihologiju koja je moralna nauka delanja, a ne biološka nauka po­našanja. Međutim, ovaj ogled, u najboljem slučaju, tre­ba shvatiti samo kao uvod u jedan savim nov oblik psihologije. Jer između postavljanja nejasnih obrisa no­vog pristupa i podrobnog izgrađivanja pročišćenog, sistematskog i disciplinovanog proučavanja nalazi se zadatak postepenog razrađivanja i proveravanja u kon­kretnim pojedinostima svih implikacija novih pojmova, naime, ako vrednost novog pristupa uopšte treba da bude racionalno procenjena. Taj zadatak ovde tek što je započet.