ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1976
Oblast: Biologija
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Pančić, Josif, 1814-1888
Naslov Flora Kneževine Srbije i Dodatak flori Kneževine Srbije / Josif Pančić ; urednik Jovan Belić
Ostali naslovi Flora Kneževine Srbije
Dodatak flori Kneževine Srbije
Flora Kneževine Srbije ili vaskularne biljke, koje u Srbiji divlje rastu
Posebna izdanja SANU
Vrsta građe knjiga
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 1976
Izdanje Ponovljeno izd.
Izdavanje i proizvodnja Beograd : SANU, 1976 (Beograd : Kosmos)
Fizički opis 1069 str. s razl. pag. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Belić, Jovan, 1909-1997 (urednik)
Janković, Milorad M., 1924-2002 (autor dodatnog teksta)
Diklić, Nikola, 1925-2008 (autor dodatnog teksta)
Zbirka Posebna izdanja / Srpska akademija nauka i umetnosti ; ǂknj. ǂ492. Odeljenje prirodno-matematičkih nauka ; ǂknj. ǂ47
(Broš.)
Napomene Na nasl. str.: Primljeno na X skupu Odeljenja prirodno-matematičkih nauka od 26. decembra 1975.
Tiraž 2.000
Str. [1-3]: Predgovor `Flori Kneževine Srbije` / Milorad Janković
Str. 1-13: Pogovor uz `Floru Kneževine Srbije` / Milorad Janković, Nikola Diklić
Ekološki tipovi biljaka (Kneževine) Srbije prema Josifu Pančiću: str. 14
Napomene uz tekst
Registri
Fototipsko izd.: 1. U Beogradu, 1874. ; 2. U Beogradu, 1884.

Predgovor „Flori Kneževine Srbije“
„Flora Kneževine Srbije“ (i njen „Dodatak“), koju, evo sada, posle oko 100 godina Srpska akademija nauka i umetnosti sa puno dobrih razloga ponovo izdaje, predstavlja, nesumnjivo, klasično delo srpske nauke i jedno od najznačajnijih monografskih dela srpskih u oblasti prirodnih nauka, posebno biologije i botanike. Ne samo to, „Flora Kneževine Srbije“, sa svim svojim veoma visokim naučnim kvalitetima, pojavila se u ono doba početka stvaranja srpske nauke, posle dugog i predugog robovanja i gotovo potpune neaktivnosti u sopstvenoj nauci i kulturi. Pa ipak, mada se pojavila gotovo na samom početku rađanja naše moderne naučne misli, „Flora Kneževine Srbije“ bila je odmah delo za primer, na visokom nivou obrade naučnih problema i prirodnih fenomena, strogo kritična prema sebi i sa strogim kriterijumima u oceni sopstvenih rezultata. Zato je ona i mogla biti primer za ugled kako se radi u nauci, posebno u naučnim istraživanjima naše zemlje, odličan primer za to ne samo tada, u samom početku, već i docnije, pa evo sve do dana današnjeg. Ta naučna strogost „Flore Kneževine Srbije“ bila je možda, pored niza ostalih faktora, odlučujuća da se naučni rad u Srbiji odmah postavi na solidnu osnovu, da se ispuni ozbiljnošću i da se ocenjuje visokim naučnim i stručnim merilima. Čini mi se da nije preterano reći da je za razvoj prirodnih nauka u Srbiji bila prava sreća da njeno prvo veliko, monografsko naučno delo, bude sa tako visokim naučnim kvalitetima, da, drugim rečima, osnivač naših prirodnih nauka, pre svega biologije i botanike, bude tako veliki naučnik i čovek, kakav je bio Josif Pančić.
Posebno je značajno da je „Florom Kneževine Srbije“ prvi put kulturnom i naučnom svetu Evrope prikazan izuzetno interesantan biljni svet naše zemlje, kao jedna jedinstvena celina, pri čemu je istovremeno otkriveno i mnogo za nauku novih biljnih vrsta, odnosno taksona nižih od vrste. Ovo otkriće naše flore dalo je snažan podstrek daljim istraživanjima biljnog sveta Srbije, sve do danas, i pored izvesnih prekida u intenzivnom i organizovanom florističkom radu kod nas, koji su istovremeno značili i više ili manje duboke krize u razvoju srpske botanike.
Od velikog je interesa istaći da je Pančićeva „Flora Kneževine Srbije“ odigrala veliku ulogu i u stvaranju naučnog jezika i naučne terminologije u prirodnim naukama, pre svega u botanici. Pri tome, Pančić, izvrstan poznavalac narodnog jezika, sa istančanim osećanjem za pojmovnu sadržinu svake reči, svakog termina, smelo se poduhvatio ni malo lakog zadatka da botanički naučni jezik izgradi na onom što narodni govor već pruža. Stroge naučne formulacije, precizne dijagnoze biljnih vrsta, koje je dao u „Flori Kneževine Srbije“, Pančić je izgradio na osnovu narodnog jezičkog blaga. U tome je imao puno uspeha, što potvrđuje i činjenica da njegova „Flora Kneževine Srbije“ nije bila ilustrovana crtežima, tako da je taj veliki nedostatak u prikazivanju karaktera pojedinih biljnih vrsta morao biti nadoknađen preciznim i jasnim jezikom kojim su se te karakteristike opisivale.
Međutim, Pančićeva „Flora Kneževine Srbije“ nema samo veliku istorijsku vrednost. Ovo veliko delo ima i danas određen, ne mali, aktuelni naučni značaj. Pre svega, naučni sistematski opisi biljnih vrsta (Kneževine) Srbije, koje je dao Pančić, u velikoj meri vrede i danas, pa je o tome veoma vođeno računa i od strane autora nove, osmotomske „Flore SR Srbije“ (izdanje Srpske akademije nauka i umetnosti, Beograd, 1970 do 1976). Ustvari, ova nova „Flora Srbije“ počiva u znatnoj meri na „staroj“ Pančićevoj „Flori“. Osim toga, mnogobrojne naučne informacije koje je Pančić dao u
„Flori Kneževine Srbije“, za pojedine biljne vrste i za našu floru u celini, koje se odnose na taksonomske, ekološke i fitogeografske osobine, aktuelne su i danas i zahtevaju dalju naučnu analizu od strane botaničara.
Što se tiče naučnog jezika u Pančićevoj „Flori“, on je još aktuelan, pa je korišćen ili je bio inspiracija i u radu na novoj „Flori SR Srbije“. Istovremeno, taj Pančićev „botanički jezik“, najbolje iskazan u njegovoj „Flori Kneževine Srbije“, treba da i dalje bude izvor naučnih termina (tamo gde je to moguće i potrebno), treba da bude izvučen iz zaborava i da, pored ostalog, posluži kao ugled i inspiracija za dalje bogaćenje našeg naučnog jezika i terminologije na osnovi narodnog jezika, ne samo u botanici već i u drugim prirodnim naukama. Ovo Akademijino izdanje „Flore Kneževine Srbije“ to omogućuje, čineći ovo Pančićevo delo (koje je bilo do sada bibliofilska retkost), pristupačnim svakom.
Jednom rečju, izdajući, posle 100 godina, ponovo Pančićevu „Floru Kneževine Srbije“, Srpska akademija nauka i umetnosti čini veliku uslugu srpskoj kulturi i nauci, spasavajući od zaborava i, najzad, iščezavanja, jedno od klasičnih i najznačajnijih monografskih dela srpske nauke.
Prema tome, zbog svih iznetih činjenica, kao i mnogih drugih koje nisu spomenute, ovaj izuzetno značajan poduhvat Srpske akademije nauka i umetnosti treba posebno pozdraviti.
Milorad Janković

Josif Pančić (Ugrini kod Bribira, 17. april 1814 – Beograd, 25. februar 1888) bio je srpski botaničar, lekar, prirodnjak, univerzitetski profesor i prvi predsednik Srpske kraljevske akademije, jedan od utemeljivača prirodnih nauka u Srbiji. Rođen je u tadašnjem Austrijskom carstvu, a školovao se u Gospiću, Rijeci i Zagrebu. Medicinu je studirao u Pešti, gde je doktorirao 1842. godine. Tokom boravka u srednjoj Evropi razvio je interesovanje za botaniku i prirodnjačka istraživanja. U Srbiju je došao 1846. godine, najpre radeći kao lekar u Jagodini i Kragujevcu, a 1853. postavljen je za profesora prirodne istorije na Liceju u Beogradu. Kasnije je predavao na Velikoj školi, čiji je rektor bio u više navrata. Tokom višedecenijskog naučnog rada istraživao je biljni i životinjski svet Srbije i susednih balkanskih oblasti, prikupljajući i sistematizujući veliki broj biljnih vrsta. Njegovo najznačajnije delo, Flora Kneževine Srbije (1874), predstavlja prvo sistematsko proučavanje biljnog sveta Srbije i jedno od temeljnih dela srpske botanike. Godine 1884. objavio je Dodatak Flori Kneževine Srbije. Posebno je poznat po otkriću Pančićeve omorike (Picea omorika), reliktne vrste četinara koju je naučno opisao 1875. godine. Pored botanike, bavio se zoologijom, geologijom, mineralogijom i geografijom, a naročitu pažnju posvećivao je proučavanju Kopaonika, Tare i drugih planinskih područja. Zaslužan je za osnivanje Botaničke bašte u Beogradu 1874. godine, koja danas nosi naziv „Jevremovac“. Njegov rad bio je presudan za razvoj naučne terminologije na srpskom jeziku, posebno u oblasti botanike. Za prvog predsednika Srpske kraljevske akademije izabran je 1887. godine. Umro je u Beogradu 1888, a njegovi posmrtni ostaci preneti su 1951. godine u mauzolej na Kopaoniku, na vrhu koji danas nosi njegovo ime. Josif Pančić ostavio je izuzetno bogato naučno nasleđe i smatra se jednom od najznačajnijih ličnosti u istoriji srpske nauke.

MG P84 (L)