Godina izdanja: Ostalo
ISBN: 300
Oblast: Fizika
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Stiven Hoking / Stephen Hawking
Prevod: Zoran Živković, Branislav Živković
Izdavač: Otokar Keršovani, Opatija
Obim: 231 str.

Sadržaj knjige je prikazan na fotografiji.

„Kratka povest vremena“ (engl. A Brief History of Time), autora Stivena Hokinga, jedna je od najpoznatijih i najprodavanijih naučnopopularnih knjiga svih vremena. Izdata je 1988. godine i Prodata u više od 25 miliona primeraka širom sveta. Hoking je napisao ovu knjigu sa ciljem da običnim čitaocima, bez dubokog znanja o matematici i fizici, objasni složene kosmičke teorije.

Ključne teme knjige:
- Poreklo i sudbina univerzuma: Kako je svemir nastao i kako bi mogao da se završi.
- Veliki prasak (Big Bang): Teorija o nastanku kosmosa iz jedne tačke beskonačne gustine.
- Crne rupe: Kako nastaju, zašto im ni svetlost ne može pobeći i šta je to „Hokingovo zračenje“.
- Priroda vremena i prostora: Koncept prostor-vremena i mogućnost putovanja kroz vreme.
- Teorija svega (Theory of Everything): Pokušaj spajanja Ajnštajnove Opšte teorije relativnosti (veliki svet) i Kvantne mehanike (mikrosvet).

Izdavač je upozorio Hokinga da će svaka jednačina u knjizi prepoloviti broj čitalaca. Zato se u celoj knjizi pojavljuje samo jedna jedina formula: E = mc². Knjiga je provela rekordnih 237 nedelja na listi bestselera britanskog lista The Sunday Times. Umesto suvih formula, Hoking koristi metafore, slikovite primere i jednostavne analogije.

Knjiga je idealno štivo za sve koji žele da razumeju osnovne zakone koji upravljaju našim univerzumom, bez potrebe za naprednim poznavanjem fizike.

Stiven Vilijam Hoking (engl. Stephen William Hawking; Oksford, 8. januar 1942 — Kembridž, 14. mart 2018) bio je engleski teoretski fizičar, kosmolog, autor i direktor istraživanja u Centru za teorijsku kosmologiju na Univerzitetu u Kembridžu. Njegovi naučni radovi uključivali su saradnju sa Rodžerom Penruzom o teoremama gravitacionog singulariteta u okviru opšte relativnosti i teoretskom predviđanju da crne rupe emituju zračenje, nazvano Hokingova radijacija. Hoking je prvi koji je postavio teoriju o kosmologiji, objašnjenu zajednicom opšte teorije relativnosti i kvantne mehanike. Bio je snažan pristalica u višesvetovnom tumačenju kvantne mehanike.

Hoking je bio član Kraljevskog društva (FRS), doživotni član Papeške akademije nauka, i dobitnik predsedničke medalje o slobodi, najviše civilne nagrade u SAD. Godine 2002, Hoking je rangiran kao 25. u anketi BBC-a — 100 najvećih Britanaca. Bio je Lukasov profesor matematike na Univerzitetu u Kembridžu između 1979. i 2009. godine i postigao je trgovački uspeh radovima o popularnoj nauci u kojima raspravlja o sopstvenim teorijama i kosmologiji uopšte. Njegova knjiga Kratka istorija vremena pojavila se na spisku bestselera britanskog Sandej Tajmsa i zadržala se tu rekordnih 237 sedmica.

Hoking je imao retki rani-početak sporijeg oblika bolesti motornih neurona (poznate i kao Amiotrofična lateralna skleroza, „ALS” ili Lu Gerigova bolest) koja ga je postepeno paralizovala tokom decenija. Čak i nakon gubitka govora, on je i dalje bio u mogućnosti da komunicira putem uređaja za generisanje govora, u početku pomoću ručnog prekidača, a na kraju korišćenjem jednog mišića obraza. Umro je 14. marta 2018. godine u 76. godini života.

Hoking je diplomirao fiziku na Oksfordu, potom je s temom iz teorije relativnosti doktorirao na Kembridžu, gde je nastavio svoju akademsku karijeru. Postao je član Kraljevskog društva 1974, profesor matematike 1979. Kao student dobio veoma progresivnu neuromotoričku bolest koja veoma onesposobljuje i ograničava kretanje i govor. Svoj matematički rad je nastavio mentalno i saopštavao ga tek u završnom obliku. Njegov životni rad predstavlja izvanrednu pobedu nad teškom fizičkom onesposobljenošću.

Hoking je započeo proučavanje opšte teorije relativnosti, primećujući da Ajnštajnova teorija ne objašnjava kvantnomehaničku prirodu fizike i nije u stanju da adekvatno opiše gravitacione singularitete poput „crnih rupa” ili „velikog praska”. U knjizi The Large Scale Structure of Space-Time (G. F. R. Ellis, 1973) pokazao je da se prostor-vreme singularitet mora pojaviti na početku univerzuma i samo prostora i vremena; to je bio „veliki prasak” (tačka beskonačno visoke gustine prostornovremenske zakrivljenosti). Univerzum se od te tačke pa nadalje širi.

Hoking je veoma unapredio naše znanje o crnim rupama - one su singularitet u vremenu i prostoru, koji su uzrokovani masom dovoljnom da zakrivi prostor tako da je onemogućen prolazak svetlosnih talasa (fotona). Granica unutar koje svetlost ne može da izađe zove se horizont događaja i zadata je Švarcšildovim radijusom. Hoking je ustanovio da se horizont događaja vremenom može samo povećavati ili ostati konstantan, tako da ukoliko bi dve crne rupe nestale, površina novonastale oblasti bila bi veća od zbira površina komponenti.

Pokazao je da mehanika crnih rupa ima paralele u zakonima termodinamike (prema kojima entropija mora rasti s vremenom). Takođe je pokazao da crne rupe ne nastaju samo usled kolapsa zvezda već i usled kolapsa i drugih visokokompresovanih regiona prostora.

U periodu od 1970. do 1974. Hoking i njegovi saradnici dokazali su Vilerovu (J. Wheeler, 1911—2008) hipotezu (poznatu kao „ni-dlaka” teorema) da su samo masa, ugaoni moment i električno naelektrisanje očuvani jednom kada materija dospe u crnu rupu.

Godine 1974. Hoking je došao do izvanrednog rezultata da crne rupe mogu emitovati toplotno zračenje. Na primer, ako je par čestica-antičestica nastao u blizini horizonta događaja, a samo jedna je unutar njega, tada crna rupa efektivno emituje toplotno zračenje. Konačna se temperatura otuda mora povezati s crnom rupom, a analogija između mehanike crne rupe i termodinamike je stvarna. Indirektan dokaz za postojanje crnih rupa u centru aktivnih galaksija je sada zadobijen: postoji izvestan dokaz da je u centru naše galaksije, Mlečnog puta, crna rupa.

Nešto skorije je Hoking preduzeo da formuliše konzistentnu kvantnomehaničku teoriju gravitacije, koja bi gravitaciju povezala s druga tri osnovna tipa sile (slabom nuklearnom, jakom nuklearnom i elektromagnetnom interakcijom). Njegova netehnička knjiga „Kratka istorija vremena” (engl. A Brief History of Time, 1988) je bila izvanredni izdavački uspeh. Postao je počasni pratilac kraljice, 1989.

Hoking je umro u svojoj kući u Kembridžu u Engleskoj, rano ujutru 14. marta 2018. godine, u 76. godini života. Njegova porodica je izjavila da je `spokojno umro`. Njegove su brojke iz oblasti znanosti, zabave, politike i drugih područja. Zastava na Univerzitet Kembridž je spuštena na pola jarbola, a knjigu saučešća su potpisali studenti i posetioci.

Hoking je 2006. godine postavio otvoreno pitanje na internetu, koje glasi: `U svetu koji je u haosu politički, socijalno i ekološki, kako ljudska vrsta može da se održi još 100 godina?`, kasnije pojašnjavajući: `Ja ne znam odgovor. Zato sam i postavio pitanje, da ljudi o tome razmišljaju i da budu svesni opasnosti sa kojima se sada suočavamo.`

Hoking je izjavio da, s obzirom na prostranost svemira, vanzemaljci vjerovatno postoje, ali da kontakt sa njima treba izbjeći. On je upozorio da bi vanzemaljci mogli opljačkati Zemlju zbog resursa. Tako je 2010. godine rekao: `Ako nas posjete vanzemaljci, ishod bi bio kao kada je Kolumbo došao u Ameriku, što se nije pokazalo kao dobro za Indijance.`

Popularne knjige:
- Kratka istorija vremena (1988)
- Crne rupe i bebe vaseljene i ostali eseji (1993)
- Teorija svega (2001)
- Na plećima divova (2002)
- Kraća istorija vremena (2005)
- Bog je stvorio cela broja: Matematički prodori koje su promenile istoriju (2005)
- Velika zamisao (2010)
- Kratka istorija mog života (2013)