Oblast: Ostalo
Godina izdanja: 1988
ISBN: 86-23-22002-1
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

MILOJEV RAKOČEVIĆ

GENI MOLEKULI JEZIK

Predgovor - Blažo Perović

Ilustracije - Jelena Kirovski, Miloš Ristić

Izdavač - Naučna knjiga, Beograd

Godina - 1988

XII + 232 strana

24 cm

ISBN - 86-23-22002-1

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
Predgovor izdavača

I. UVOD

II. BIOHEMIJSKE I KIBERNETIČKO-INFORMACIONE KARAKTERISTIKE GENETIČKIH PROCESA
1. Naučne pretpostavke o genetičkoj informaciji
2. Biohemijske karakteristike genetičkih procesa
2.1. Promena genetičke informacije - mutacije
2.2. Biohemijska osnova dejstva gena
3. Primena kibernetike i teorije informacija

III. SLUČAJNI PROCESI U NEŽIVIM I ŽIVIM SISTEMIMA
1. Verovatnoća, entropija i informacija
2. Termodinamička i informaciona entropija
3. Statistička suština univerzalne entropije
3.1. Statističko ponašanje skupa čestica
3.2. Statističko ponašanje - osnova fenomenoloških preslikavanja i analogija
13.3. Jezik kao statistička masa
3.4. Konstanta promene `prostorne veličine`
4. Odnos entropije i informacije
4.1. Biološka (genetička) informacija i problem apsolutne nule
4.2. Uslovna informacija i analiza jezičkog zapisa
5. Semantičke i vrednosne karakteristike informacije

IV. STATISTIČKA SLUČAJNOST I FIZIČKO-HEMIJSKI DETERMINIZAM U EVOLUCIONIM PROCESIMA
1. Faktori promena organizama u procesu evolucije
1.1. Procesi adaptacije i reprodukcije organizama
1.2. Biohemijska istraživanja populacija
1.3. Prirodno odabiranje i prebiotička evolucija
2. Sistemski pristup izučavanju prirodnog govornog i genetičkog jezika
3. Promene sekvenci makromolekula u funkciji vremena

V. STEREOHEMIJSKE I TOPOLOŠKO-INFORMACIONE KARAKTERISTIKE GENETIČKIH PROCESA
1. Topološko-informacioni pristup izučavanju biohemije genetičkih procesa
2. Kompleksnost molekula
2.1. Jedan novi postupak izračunavanja kompleksnosti
3. Matrica verovatnoća mutacija
3.1. Klasifikacija aminokiselina po sličnosti-nesličnosti
3.2. Korelacija, saglasnost i sličnost
4. Zakon periodičnosti genetskog koda
4.1. Genetski `Gray code` model
4.2. Periodni sistem genetskog koda
4.3. `Sponce` kopča
4.4. Matematička osnova zakona periodičnosti
4.5. Hemijska osnova zakona periodičnosti
4.6. Sistemska analiza matematičke i fizičko-hemijske osnove zakona periodičnosti
5. Zakon optimalnosti genetskog kôda
6. Hipoteza o hemijskom kôdu

Summary
Zusammenfassung
Literatura
Dodatak (addendum)

PERIODNI ZAKON GENETSKOG KODA I EKSPERIMENTALNE ČINJENICE
1. Aminokiselinski (mutacioni) prsten
1.1. Merenje hidrofobnosti
1.2. Temperatura topljenja amida
1.3. Matrica genetskog kôda
1.4. Mutaciona matrica
2. Stereohemijske karakteristike genetskog kôda
3. Univerzalnost genetskog kôda
4. Problem klasifikacije aminokiselina
5. Periodičnost i komplementarnost
5.1. Periodičnost preko treće baze
5.2. Komplementarnost aminokiselinskog prstena
5.3. Komplementarnost i periodičnost u makromolekulima
6. Trodimenzionalni model genetskog koda

THE PERIODIC LAW OF THE GENETIC CODE AND THE EXPERIMENTALLY OBTAINED FACTS
1. Amino acid (mutation) ring
1.1. Hydrophobicity measurement
1.2. Melting temperature of amides
1.3. Genetic code matrix
2. Stereochemical characteristics of the genetic code
3. The universality of the genetic code
4. The problem of amino acid classfiikcation
5. Periodicity and complementarity
5.1. Periodicity trough the third base
5.2. Complementarity in the amino acid ring
5.3. Complementarity and periodicity of macromolecules

References
Reč na kraju
Registar imena
Registar pojmova


`Značajan naučni doprinos, kao rezultat ovog istraživanja, odnosi se na dokaze o postojanju genetskog jezika, za čiji opis se mogu koristiti teorija sistema i kibernetika i koji funkcioniše po specifičnim zakonitostima. Primenom sistemskih i informacionih postupaka i metoda u izučavanju biohemije genetičkih procesa, koristeći matricu verovatnoća mutacija kao test, autor je bio u mogućnosti da analizira efekte klasičnih i informacionih parametara u procesu evolucije proteina. Rezultati istraživanja pokazuju da se kibernetičko-informacioni parametri ispoljavaju daleko izrazitije od klasičnih. Ovo je istovremeno i najvažniji naučni doprinos ove studije: saznanje da, nezavisno od toga da li medu parametrima postoji ili ne postoji korelacija u klasičnom smislu njihov efekat u procesu evolucije može se pratiti korišćenjem adekvatne metodologije. (Bojana Grujić-Injac i Vilim Vajgand)

Knjiga-studija dr Miloja Rakočevića „Geni, molekuli, jezik` predstavlja originalno naučno delo interdisciplinarnog i multidisciplinarnog karaktera. Osnovna metodologija kojom se autor koristio u ovom naučnom istraživanju jeste kritička analiza rezultata relevantnih teorijskih i eksperimentalnih istraživanja iz ove oblasti. U prvom redu autor istražuje kibernetičke, informacione i sistemske karakteristike biohemijske osnove genetičkih procesa. Rezultati istraživanja do kojih je autor došao pokazuju da je proces sekvencionisanja u biomakromolekulima uslovljen i određen ne samo biohemijskim već i kibernetičko-informacionim zakonitostima. Autor takode ukazuje na zanimljivu mogućnost poredenja kibernetičke suštine genetičkih procesa i sa drugim jezičko-znakovnim sistemima. (Zvonimir Damjanović)

Ovom studijom autor je dao pregled svojih višegodišnjih istraživanja koja su rezultirala otkrićem periodnog zakona i periodnog sistema genetskog koda. Smatram da će ovo izuzetno značajno otkriće imati velikog uticaja na dalji razvoj odredenih oblasti hemijske i biološke nauke, posebno genetske biohemije, i da će omogućiti potpunije odgovore na pitanja koja se tiču evolucije žive materije. (Radivoje Papović)`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.