ISBN: Ostalo
Oblast: Biologija
Godina izdanja: Ms
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Značaj Bremovog dela i tajna njegovog trajanja je u tome što se prvenstveno zasniva na neposrednom posmatranju i ličnim iskustvima. Ovi opisi su, na neki način, preteča novih bioloških disciplina kao što su ekologija, etologija i zaštita prirode. Novo izdanje prilagođeno je današnjim naučnim saznanjima i pristupačno je svakom uzrastu, od školske omladine do zrelog doba – svim ljubiteljima prirode. • 250 crno-belih fotografija i ilustracija • 300 novih fotografija u boji • indeks imena životinja sa preko 2000 odrednica • posebno poglavlje koje se bavi novim saznanjima nauke o poreklu vrsta • potpuno nov izgled knjige prilagođen brzom i lakom nalaženju svega što vas inetersuje.

Alfred Edmund Brem (nem. Alfred Edmund Brehm; Rentendorf, 2. februar 1829 — Rentendorf, 11. novembar 1884) je bio nemački zoolog i pisac i sin ornitologa Kristijana Ludviga Brema. Preko naslova knjige Bremov život životinja (nem. Brehms Tierleben), njegovo prezime je postalo sinonim za popularnu zoološku literaturu.

Biografija
Alfred Brem je rođen u malom tirinškom mestu Rentendorf kao sin sveštenika Kristijana Ludviga Brema i njegove druge žene Berte. Kristijan Ludvig Brem je bio poznat ornitolog i kolekcionar prepariranih ptica. Kolekcija je brojala preko 9.000 mrtvih ptica i omogućavala je brz pregled ptica koje su naseljavale Evropu. Očeva istraživanja su zainteresovala Brema za zoologiju, ali je pre toga želeo da postane arhitekta.

U proleće 1844. počeo je da uči za zidara u Altenburgu. Tu je nastavio svoje studije do septembra 1846, kada je otišao u Drezden kako bi studirao arhitekturu; ipak prestao je nakon dve semestra zbog poznatog ornitologa Johana Vilhelma fon Milera, koji je tražio saradnike za ekspediciju u Afriku. Brem se pridružio ekpesiciji 31. maja 1847. kao sekretar i asistent fon Mileru. Ekspedicija ga je odvela u Egipat, Sudan i na Sinajsko poluostrvo. Otkrića koja je načinio su bila toliko važna da je u 20. godini postao član nemačke akademije prirodnjaka Leopoldina.

Nakon svog povratka 1853. počeo je da uči prirodne nauke na Univerzitetu Jena. Diplomirao je nakon četiri semestra 1855, a 1856. je sa bratom Rajnhaldom krenuo na dvogodišnje putovanje u Španiju. Kasnije se preselio u Lajpcig, gde je radio kao nezavisan pisac i napisao je mnogobrojne članke za Gartenlaube i druge časopise. Pored ovoga, putovao je u Norvešku i Laponiju 1860.

Maja 1861. Brem se oženio rođakom Matildom Rajc, sa kojom je imao petoro dece. Pošto je želeo da putuje, 1862. je prihvatio poziv vojvode Ernsta II Saksokoburškog da ga prati na njegovo putovanje u Abisiniju. Zatim je Brem putovao u Afriku, kao i Skandinaviju i Sibir. Njegovi eseji i izveštaji sa ekspedicija o životinjskom svetu je bilo dobro primljeno kod obrazovane buržoazije. Zbog ovoga je unajmljen od strane urednika Bibliografskog instituta Hermana Juliusa Majera da napiše knjigu iz više tomova o životinjskom svetu. Ova knjiga je postala poznata širom sveta kao Bremov život životinja (nem. Brehms Tierleben).

Bremov život je bio pun pisanja, naučnih ekspedicija i predavanja. Uprkos tome, godine 1862, je prihvatio mesto prvog direktora Zoološkog vrta u Hamburgu, i na tom položaju je ostao do 1867. Posle toga je prešao u Berlin, gde je otvorio akvarijum. U akvarijumu je bio zaposlen do 1874. U zimu 1883/1884.. Brem je planirao predavanja u SAD. Ubrzo nakon njegovog odlaska, četvoro njegove dece je obolelo od difterije. Pošto nije mogao da priušti sebi da raskine ugovor, Brem, koji je bio udovac od 1878, je nastavio sa predavanjima. Krajem januara je primio vest o smrti najmlađeg sina. Ova vest je Bremu teško pala i vratila mu se malarija, koju je zaradio u Africi tokom ekspedicija. 11. maja 1884. se vratio u Berlin. Kako bi pronašao svoj mir, vratio se u svoj rodni Rentendorf, gde je umro 11. novembra 1884. Danas se Bremov memorijalni muzej nalazi u ovom mestu.