ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1938
Oblast: Astronomija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

ARTUR STENLI EDINGTON

ZVEZDE I ATOMI

Prevod - Milorad B. Protić

Izdavač - Astronomsko duštvo, Beograd

Godina - 1938

124 strana

24 cm

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
Prvo predavanje
UNUTRAŠNJOST JEDNE ZVEZDE
Uvod
Temperatura u unutrašnjosti Sunca
Jonizacija atoma
Pritisak radijacije i masa
Unutrašnjost zvezde
Neprozračnost zvezdane materije
Odnos između sjaja i mase
Zvezde velike gustine

Drugo predavanje
NEKOLIKO NOVIJIH ISTRAŽIVANJA
Uvod
Priča o Algolu
Priča o Sirijusovu pratiocu
Nepoznati atomi i tumačenje spektra
Spektralni nizovi
Oblačnost prostora
Sunčeva hromosfera
Priča o Betelgezi

Treće predavanje
STAROST ZVEZDA
Uvod
Pulzirajuće zvezde
Cefeidi, svetlosni etalon
Pretpostavka o skupljanju zvezde
Unutrašnja atomska energija
Evolucija zvezda
Zračenje mase

Četvrto predavanje
MATERIJA U MEĐUZVEZDANU PROSTORU
Uvod
Dokazi na osnovu posmatranja
Gustina kosmičkog oblaka
Temperatura oblaka
Dokazi teorije
Priraštaj zvezdane materije

Dodatak A
Napomena o Sirijusovu pratiocu

Dodatak V
Identifikacija nebulijuma
Pogovor


`Artur Edington (engl. Arthur Stanley Eddington; 28. decembar 1882 — 22. novembar 1944) bio je engleski astronom, fizičar i matematičar ranog 20. veka. Najviše je doprineo astrofizici. Širio je i popularizovao nauku. Edingtonova granica, granica luminoznosti zvezda dobila je ime u njegovu čast.

Poznat je po tome što je preveo Ajnštajnovu jednačinu relativnosti na `razumljiv` jezik tako da svako, sa bilo kojim predznanjem, može da je razume. Teoriju relativnosti takođe je potvrdio posmatrajući i proučavajući pomračenje Sunca 29. maja 1919. godine.

U januaru 1906. godine Edington je postao asistent na kraljevskoj opservatoriji u Griniču. Detaljno je analizirao paralakse zvezda na osnovu snimaka iz 1900. godine. Razvio je novu statističku metodu za računanje paralakse zasnovanu na kretanju dve zvezde u pozadini slike. Za to je bio nagrađen od strane Triniti koledža u Kembridžu 1907. godine. 1914. godine postao je direktor cele opservatorije u Kembridžu nakon što su dva prethodna direktora umrla (jedan od njih bio je sin Čarlsa Darvina)

Takođe, proučavao je strukturu zvezda u teoriji i prvi predložio tok stelarnih procesa. 1916. pokušao je da objasni cefeide a zatim proširio radove Karla Švarcšilda. Dokazao je da je pritisak u zvezdi neophodan kako bi se sprečio kolaps. Svoj model je razvio kada se još nisu razumeli procesi fuzije i transformisanja enegije u zvezdama. Svejedno, uspeo je da uzračuna temperaturu, pritisak i gustinu bilo koje tačke u unutrašnjosti zvezde. 1924. godine dokazao je povezanost između mase i luminoznosti zvezde.

Godine 1930, počeo je da se bavi kvantnom mehanikom i fizikom degenerisanog gasa kako bi opisao patuljaste zvezde.

Edington se takođe bavio i kosmologijom. Učestvovao je u razvijanju prvih modela kosmologije. Istaživao je mogućnosti skupljanja i širenja svemira, kao i `spiralne nebule` (tada se nije znalo da su to spiralne galaksije). Koncentrisao se na `kosmološku konstantu` jer je za njega ona bila glavna uloga u širenju svemira.

Za vreme Prog svetskog rata, Edington je izučavao Ajnštajnovu teoriju relativnosti. Bio je jedan od retkih koji je imao dovoljno znanje da je razume. 1919. posmatrao je pomračenje Sunca zajedno sa još jednim kolegom Frenkom Dajsonom kako bi testirali Ajnštajnovu teoriju. Merili su deflekciju svetlosti od strane Sunčevog gravitacionog polja. Kada je objavio rezultate svog eksperimenta, to je privuklo pažnju fizičarima širom Engleske.

Posle rata, Edington je otputovao na ostrvo blizu Afrike kako bi snimio pomračenje 29. maja 1919. Snimao je zvezde oko Sunca. Po teoriji relativnosti, zvezde bi trebalo da se vide pomaknuto zato što Sunčevo gravitaciono polje `savija` njihove svetlosne zrake. Ovaj efekat primetan je samo u toku pomračenja, jer je inače Sunčeva luminoznost prevelika i zaklanja zvezde. Tako je potvrdio teoriju relativnosti. O tome su pisale sve novine na svetu i privuklo je pažnju ne samo fizičara već i civila. Zato je Edington godinu dana kasnije počep da popularizuje nauku, a posebno teoriju relativnosti.

Držao je predavanja na mnogim fakultetima o svojim radovima i doprinosima fizici. Znao je veoma dobro da objasni naučne izraze i po tome je bio poznat.`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Arthur Stanley Eddington Stars And Atoms Sterne Und Atome