ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1951
Oblast: Biologija
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Naziv: Vodozemci i gmizavci naše zemlje
Autor: Prof dr Milutin Radovanović
Godina izdanja: 1951
Izdavač: Naučna knjiga, Beograd
Povez: Mek
Pismo: Latinica
Stanje kao na slikama. Unutrašnjost je nekorišćena.

Opis:

PREDGOVOR

Fauna naše Otadžbine i danas, u polovini dvadesetog veka, vrlo slabo je poznata. U faunističkom pogledu Jugoslavija spada u najmanje proučene krajeve Evrope; iza nas u tome stoji samo Albanija. Čak i neki najzabačeniji krajevi sveta, kao Cejlon, Madagaskar, Novi Zeland, Polinezija itd., faunistički su bolje proučeni nego naša zemlja. Veliki broj životinjskih grupa koje žive u našoj zemlji, u sistematskom i zoogeografskom pogledu su skoro potpuno nepoznate. Samo mali broj grupa je u tome pogledu iscrpnije i potpunije proučen. Pa i onaj mali broj iscrpnijih i obimnijih naučnih radova o fauni naše zemlje većinom je rezultat proučavanja stranih naučnika. Vrlo malo je naših ljudi koji su u tome pogledu dali ozbiljnije i obimnije naučne priloge. Stoga je i literatura o fauni naše zemlje, naročito popularno-naučna, vrlo oskudna i siromašna. To je uzrok što naši ljudi, baš i oni kojima je to struka, vrlo slabo poznaju čak i najobičnije pretstavnike naše domaće faune, a otuda i slabo interesovanje za životinjski svet naše zemlje, koji je inače tako bogat i raznovrstan. Znanje o prirodi u srednjim školama, a i na Univerzitetu, stiče se pretežno iz knjiga, sa sasvim nedovoljnim proučavanjem u laboratoriji i na konzervisanim objektima i skoro uopšte bez direktnog posmatranja u samoj prirodi. Stoga je i znanje koje se stiče u našim školama o prirodi i njenim živim produktima vrlo oskudno i nepotpuno. Nastavnici koji predaju prirodne nauke u srednjim školama skoro nikada ne izvode svoje učenike u prirodu, da ih tamo upoznaju sa obiljem i raznovrsnošću živog sveta, jer ni sami ne poznaju ni najobičnije pretstavnike flore i faune u svojoj okolini. Čak i na Univerzitetu je malo onih koji se bave neposrednim proučavanjem životinjskog i biljnog sveta u samoj prirodi i imaju obimnije i potpunije znanje o živom svetu svoje Otadžbine. Mnogo više je kabinetskih i laboratorijskih radnika, koji svoje znanje o prirodi stiču u laboratorijama i bibliotekama. Medjutim pravi prirodnjak može postati samo u prirodi, neposrednim proučavanjem njenih pojava i njenih produkata.