Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Oblast: Fizika
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Odlično stanje
Ima posvetu na prvoj praznoj strani


Einsteinova opća teorija relativiteta


Albert Ajnštajn (nem. Albert Einstein; Ulm, 14. mart 1879 — Prinston, 18. april 1955) bio je teorijski fizičar i univerzitetski profesor. Ajnštajn je jedan od najvećih umova i najznačajnijih ličnosti u istoriji sveta.[1]

Albert Ajnštajn

Albert Ajnštajn tokom predavanja u Beču 1921. (fotografisao Ferdinand Šmucer)
Lični podaci
Datum rođenja
14. mart 1879.
Mesto rođenja
Ulm, Virtemberg, Nemačko carstvo
Datum smrti
18. april 1955. (76 god.)
Mesto smrti
Prinston, Nju Džerzi, SAD
Obrazovanje
ETH Cirih, Luitpold-Gymnasium, Alte Kantonsschule Aarau, Univerzitet u Cirihu
Naučni rad
Polje
teorijska fizika
Institucija
Univerzitet u Bernu
Univerzitet u Cirihu
Karlov univerzitet
Univerzitet u Berlinu
Institut za napredne studije
Akademija
Pruska akademija nauka
Poznat po
specijalna i opšta teorija relativiteta, fotoelektrični efekat, Braunovo kretanje, Boz—Ajnštajnova statistika, talasno-čestična dualnost
Nagrade
Nobelova nagrada za fiziku (1921)
Koplijeva medalja (1925)
Medalja Maks Plank (1929)
Potpis
potpis_alt}}}
Zvanični veb-sajt
alberteinstein.com


Albert Ajnštajn je formulisao specijalnu i opštu teoriju relativnosti kojima je revolucionisao modernu fiziku.[2] Pored toga, doprineo je napretku kvantne teorije i statističke mehanike.[3] Iako je najpoznatiji po teoriji relativnosti (posebno po ekvivalenciji mase i energije E=mc²), Nobelova nagrada za fiziku mu je dodeljena 1921. godine za objašnjenje fotoelektričnog efekta (rada objavljenog 1905. u Annus Mirabilis ili „Godini čuda”) kao i za doprinos razvoju teorijske fizike.[4] U narodu, ime „Ajnštajn” je sinonim za čoveka visoke inteligencije ili za genija.[5]

Predmet njegovih istraživanja su bile kapilarne sile,[6] specijalna teorija relativnosti (kojom je ujedinio zakone mehanike i elektromagnetike), Opšta teorija relativnosti (uopštenje Specijalne teorije kojim obuhvaćeno ubrzano kretanje i gravitacija), kosmologija, statistička mehanika, Braunovo kretanje, kritična opalescencija, verovatnoća elektronskih prelaza u atomu, problemi probabilističke interpretacije kvantne teorije, termodinamika svetlosti pri maloj gustini zračenja, fotoelektrični efekat, fotoluminiscencija, fotojonizacija, Voltin efekat, sekundarni katodni zraci, zakočno zračenje, stimulisana emisija zračenja, objedinjene teorije polja, unifikacija bazičnih fizičkih koncepata preko njihove geometrizacije itd.

Biografija
Verovanja
Državljanstvo
Popularnost i uticaj na kulturu
uredi
Prema „Rangiranju najuticajnijih ličnosti u istoriji”, on je „najveći naučnik 20. veka i jedan od najsuperiornijih intelektualaca svih vremena”.[57] Ajnštajnova popularnost je takođe dovela do široko rasprostranjenog korišćenja njegovih slika u svrhu reklamiranja i prodavanja robe, uključujući i registraciju „Alberta Ajnštajna” kao zaštitnog znaka.

Zabava
uredi
Albert Ajnštajn je predmet mnogobrojnih novela, filmova i igranih predstava, uključujući francusku novelu Žan-Kloda Kariera iz 2005, „Ajnštajne molim vas” (fr. Einstein S`il Vous Plait), film Nikolasa Rega „Beznačajnost” (engl. Insignificance), film Freda Šepisija „Aj-Kju”. (engl. I.Q.) (gde ga je glumio Volter Matau). Novelu Alana Lajtmana „Ajnštajnovi snovi”, i komediju Stiva Martina „Pikaso na Lapen Agilu” (engl. Picasso at the Lapin Agile). On je bio i predmet opere Filipa Glasa iz 1976. „Ajnštajn na plaži”. Njegova humoristička strana tema je i monodrame Eda Mecgera „Albert Ajnštajn praktični Bohemijanac”.

Ajnštajn je često korišćen i kao model za oslikavanje likova ludog naučnika ili rasejanog profesora u raznim delima, pošto njegov karakter i prepoznatljiva frizura ukazuju na ekscentričnost, ili čak ludilo, zbog čega je naširoko imitiran ili karikiran. Saradnik časopisa „Tajm”, Frederik Golden, izveštavao je o Ajnštajnu kao o „Ostvarenju snova svih karikaturista”.[58]

Na Ajnštajnov 72. rođendan 1951. godine, fotograf UPI-ja (United Press International) Artur Sase pokušavao je da ga nagovori da se nasmeši u kameru. Pošto je to već učinio mnogo puta tog dana, Ajnštajn je umesto osmeha isplazio jezik.[59] Ova slika postala je ikona pop kulture zbog kontrasta u liku genijalnog naučnika u momentu lakomislenosti. Jahu Sirijus (Yahoo Serious), australijski filmski režiser, koristio je ovu fotografiju kao inspiraciju za svoj namerno vanvremeni film „Mladi Ajnštajn”. Ova slika je takođe korišćena kao poster u Britaniji, u okviru edukativnog programa o disleksiji, na kojem je postavljen niz postera velikih naučnika, mislilaca i umetnika, te je vođen razgovor o neosnovanim tvrdnjama da su patili od disleksije.

Spekulacije i kontroverze
uredi
Postoje spekulacije kojima se sugeriše da je Ajnštajn bio slab student, spor u učenju, ili da je imao neki oblik autizma (kao što je visoko-funkcijski autizam), Aspergerov sindrom, disleksiju, ili nedostatak pažnje usled hiperaktivnosti sa nedostatkom pažnje (engl. attention-deficit hyperactivity disorder). Prema biografiji koju je napisao Abraham Pais (Abraham Pais) (pp. 36, između ostalih), sve ove spekulacije su neosnovane. Neki istraživači periodično su davali drugačija tvrđenja,[60] ali većina istoričara i doktora su sumnjičavi po pitanju retrospektivne medicinske dijagnoze, posebno kod kompleksnih oboljenja, a u slučaju ADHD radi se i o kontroverznom stanju zdravlja. Ispitivanja Ajnštajnovog mozga nakon njegove smrti nisu dala nikakav presudan dokaz za bilo koje od ovih stanja.


Ajnštajnova maturska diploma, stečena 1896. 6 je najveća moguća ocena
Često ponavljano govorkanje da je Ajnštajn u toku njegovog školovanja imao slabu ocenu iz matematike je netačno. Naprotiv, Ajnštajn je uvek pokazivao veliki talenat iz matematike. A kada je stekao svoju matursku diplomu imao je najveće moguće ocene (6/6) upravo iz algebre, geometrije i fizike.[61] Sistem ocenjivanja u Švajcarskoj, gde je „6” najbolja ocena možda je mogao izazvati konfuziju u poređenju sa nemačkim sistemom gde je „1” najbolja ocena. Kada je imao 15 godina, međutim, Albert Ajnštajn je dobio slabe ocene iz istorije, jezika i geografije.[62]

Što se tiče Ajnštajnovog zakasnelog razvoja govora (ovo je samo po sebi argument protiv spekulacija da je imao Aspergerov sindrom jer klinički opis ovog sindroma ne uključuje zakasneli razvoj govora), pojedini spekulišu da je on imao vrstu izborne nemosti (elective mutism), pa je zbog toga odbijao da govori dok nije bio u stanju da sastavlja kompletne rečenice. Mada se ova verzija uklapa sa profilom osetljivog perfekcioniste (kada je Ajnštajn progovorio, on bi obično meko „uvežbavao” ono što bi hteo da kaže pre nego što bi to jasno i glasno i izgovorio), to se zbog nečega povezuje sa selektivnom nemošću. Kao što je sada poznato, to se više ne smatra stanjem dobrovoljne ćutljivosti već se povezuje sa pojedincima koji imaju verbalne sposobnosti ali nisu u stanju da govore u određenim socijalnim situacijama.[63] Ovo se ne može primeniti na Ajnštajna koji nije mogao da govori uopšte do vremena kada je to počeo da čini.

Počasti i priznanja
uredi

Ajnštajn na naslovnoj strani Tajma kao ličnost veka
Ajnštajn je posthumno primio veliki broj priznanja. Na primer:

U 1999. godini, on je proglašen za „ličnost veka”. Arhivirano iz originala 21. 02. 2006. g. u anketi Tajm magazina.
Unesko je 2005. proglasio „Svetskom godinom fizike” u čast stogodišnjice objavljivanja Ajnštajnovih „Annus Mirabilis” naučnih radova.
Po narudžbi Nacionalne akademije nauka SAD, u njenom kampusu u Vašingtonu podignuta je monumentalna bronzana skulptura Alberta Ajnštajna.
Među mnogim stvarima koje su nazvane po Ajnštajnovom imenu su:

jedinica koja se koristi u fotohemiji, „Ajnštajn”.
Hemijski element čiji je redni broj 99 pod nazivom ajnštajnijum.
Asteroid 2001 Ajnštajn.
Nagrada Albert Ajnštajn.
Albert Ajnštajn nagrada za mir.
Fakultet medicine Albert Ajnštajn na Ješiva univerzitetu (Yeshiva University)[64] otvoren 1955.
Ajnštajnovi radovi
uredi
Ajnštajn je tokom svog života objavio preko pedeset naučnih radova. Takođe je objavio i nekoliko radova koji se ne bave naukom, uključujući O cionizmu (1930), Zašto rat? (1933, zajedno sa Sigmundom Frojdom kao ko-autorom), Svet kako ga ja vidim (1934), i Izvan mojih poznih godina (1950).

Knjiga „Putne dnevnike Alberta Ajnštajna (Daleki istok, Palestina i Španija 1922–1923)” prevedena je na srpski jezik.[65]

Albert Ajnštajn Nils Bor verner hajzenberg
Moderna fizika xx veka
Prirodne nauke