Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Oblast: Matematika
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Lobačevski GEOMETRIJSKA ISPITIVANJA IZ TEORIJE PARALELNIH LINIJA
Lobačevskog

1951

Originalni rad Nikolaja Lobacevskog jednog od osnivaca hiperbolicke geometrije




U matematici, hiperbolička geometrija (poznata i kao geometrija Lobačevskog ili geometrija Boljaj-Lobačevskog je neeuklidska geometrija, u kojoj je promenjen peti postulat euklidske geometrije.


Dve prave kroz datu tačku P koje su paralelne pravoj l.

Trougao i dve paralelne prave na sedlastoj ravni (hiperbolički paraboloid)
Postulat paralelnosti u euklidskoj geometriji je ekvivalentan tvrđenju da, u dvodimenzionom prostoru, za proizvoljnu pravu l i tačku P koja joj ne pripada, postoji tačno jedna prava koja sadrži P i ne seče pravu l, odnosno koja je paralelna sa l. U hiperboličkoj geometriji postoje bar dve prave kroz P koje nemaju zajedničkih tačaka sa l, što znači da ne važi postulat paralelnosti. U okviru euklidske geometrije konstruisani su modeli koji poštuju aksiome hiperboličke geometrije, čime je dokazano da je peti postulat nezavisan od ostalih Euklidovih postulata.

Istorija Uredi

U trećoj deceniji devetnaestog veka Nikolaj Lobačevski i Janoš Boljaj, nezavisno jedan od drugoga, predlažu da se teorija paralelnih utemelji na aksiomi koja negira peti Euklidov postulat. Nemajući pred sobom očiglednu sliku koja bi poduprla njihov pogled na osnove geometrije, oni su uspeli da izgrade teoriju koja je, kako je kasnije pokazano, isto onoliko logički valjana koliko i euklidska geometrija. Oni su, kako mladi Janoš Boljaj ističe u jednom pismu svom ocu, „ni iz čega“ stvorili „jedan sasvim novi svet“. Prvi put je zasnovana jedna teorija u kojoj se ne može pozvati na očiglednost, zasnovana je geometrija u kojoj postoje tačka B i prava a koja je ne sadrži, takve da u njima određenoj ravni postoji više od jedne prave koja sadrži B, a sa pravom a nema zajedničkih tačaka.

Iz geometrijskog sveta u kome se u potpunosti moglo osloniti na intuiciju zasnovanu na predstavama koje stvaraju čula, zakoračilo se u svet koji postoji izvan dohvata našeg iskustva. Nije stoga iznenađujuće što njihove zamisli nisu za njihova života doživele priznanje koje im pripada. Samo je Gaus razumeo dubinu i dalekosežnost njihovih ideja, budući da su se, prema njegovim rečima, one podudarale sa njegovim zamislima od kojih je neke snivao više od trideset godina. Zanimljivo, Gaus je znao za zamisli obojice zasnivača hiperboličke geometrije, no nije upoznao ni jednog od njih sa rezultatima drugog. Do Boljaja je dospela jedna rasprava na nemačkom jeziku Nikolaja Lobačevskog, dok Lobačevski nikada nije saznao za rad Janoša Boljaja.

Uvođenje geometrije Lobačevskog Uredi

Geometrija Lobačevskog je geometrija zasnovana na Hilbertovim aksiomama veze, rasporeda, podudarnosti i neprekidnosti i aksiomi Lobačevskog.

Aksioma Lobačevskog: Postoje tačka B i prava a koja ne sadrži tačku B takve da u njima određenoj ravni postoji više od jedne prave koja sadrži B, a sa a nema zajedničkih tačaka.

Tačka B i prava a imaju svojstvo Lobačevskog.

Geomerija Lobačevskog se naziva i hiperbolička geometrija ili geometrija Gaus-Boljaj-Lobačevskog ili geometrija Boljaj-Lobačevskog. Prostor u kome su zadovoljene aksiome hiperboličke geometrije zvaćemo hiperboličkim ili prostorom Lobačevskog, a svaku njegovu ravan hiperboličkom ravi ili ravni Lobačevskog.

Ako bi u hiperboličkom prostoru postojale tačka i prava koje zadovoljavaju Plejferova aksioma, onda bi svaka tačka i prava koja je ne sadrži zadovoljavale istu aksiomu, što protivreči aksiomi Lobačevskog. Dakle, važi

Teorema
Za svaku tačku B hiperboličkog prostora i pravu a koja je ne sadrži, u njima određenoj ravni postoje bar dve prave koje sadrže tačku B, a sa a nemaju zajedničkih tačaka.
Iz Ležandrovih teorema se može dokazati i sledeća

Teorema
Sledeći iskazi su ekvivalenti aksiomi Lobačevskog:
Ugao paralelnosti je oštar.
Zbir unutrašnjih uglova trougla je manji od Pi.
Zbir unutrašnjih uglova ravnog prostornog četvorougla je manji od 2*Pi.
Uglovi na protivosnovici Sakerijevog četvorougla su oštri.
Jedan ugao Lambertovog četvorougla je oštar.
Prostoji prava u ravni oštog ugla koja je upravna na jednom kraku tog ugla, a ne seče drugi krak.
U apsolutnoj geometriji važi pet stavova o podudarnosti trouglova. U hiperboličkoj geometriji važi, pored tih pet, još jedan, takozvani šesti stav prema podudarnosti koji karaktriše hiperbolički prostor. On glasi: Dva trougla su podudarna ako i samo ako su im odgovarajući uglovi međusobno podudarni podudarni. Posledica ovog šestog stava je: u hiperboličkoj geometriji svaka sličnost je podudarnost.

Paralelnost i hiperparalelnost Uredi

U ravni Lobačevskog postoji beskonačno mnogo pravih koje sadrže tačku B i sa pravom a nemaju zajedničkih tačaka. Sem tih pravih postoji i beskonačno mnogo pravih koje sadrže tačku B i seku pravu a. Skup svih pravih koje prolaze kroz B možemo podeliti na dva skupa i to skup koji sadrži sve prave koje seku pravu a i skup svih pravih koje ne seku pravu a. Među svim tim pravama postoje dve prave a1 i a2 koje razdvajaju ova dva skupa. One pripadaju skupu pravih koje ne seku pravu a.

Definicija
Neka je u ravni Lobačevskog data tačka B i prava a koja ne sadrži tačku B.
Za granične prave a1 i a2 koje razdvajaju skup pravih koje sadrže tačku B i ne seku pravu a i skup pravih koje sadrže tačku B i seku pravu a kažemo da su u tački B paralelne sa pravom a. Jedna je paralelna sa pravom a u jednom smeru, a druga u drugom.
Za sve ostale prave koje sadre tačku B i sa pravom a nemaju zajedničkuh tačaka kažemo da su hiperparalelne sa pravom a.
Osobine paralelnih pravih Uredi
U euklidskoj geometriji koplanarne prave su bile paralelne akko su disjunktne, a svaka ekvidistanta je bila prava. U hiperboličkoj geomtriji se osobine paralelnih pravih suštinski razlikuju od onih u euklidskoj geometriji.

Ako je B teme neke proizvoljne poluprave paralelne nekoj pravoj a, K proizvoljna tačka te poluprave, a B` i K` podnožja upravnih iz B i K na pravoj a, onda je KK`