ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2015.
Oblast: Biologija
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

ŠUME DRVENASTE VRSTE I STABLA IZUZETNIH DIMENZIJA NA PODRUCJU NACIONALNOG PARKA DJERDAP - Branko Stajic - Dragica Vilotic
Izdavac: Nacionalni park Djerdap Donji Milanovac
Cvrst povez 199 str.
Dimenzije 21,5 x 30,5 cm

Национални парк Ђердап је највећи Национални парк у Србији, кроз који протиче највећа европска река, остављајући за собом по лепоти, атрактивности и величини, у европским размарама непоновљиву Ђердапску клисуру и у оквиру ње исклесане три клисуре, два кањона и три котлине. На обалама моћног, плавог Дунава, у дужини од око преко 100 километара, рађали су се и стасавали кроз векове и бурну историју јединствени људи и култура, на раскршћу и ветрометрини различитих цивилизација и светова. Живећи и вековима пре Римљана, Словена и других древних народа, становништво овог живописног и традицијом богатог подручја оставило је за собом бројна сведочанства свог бивствовања у виду специфичне и разноврсне архитектуре, културно-уметничких посебности, репрезентативних споменика и историјских записа, али и очувану природу израженог (био)диверзитетског ниова. Огроман је етнолошко-антрополошки, али и еколошки и научни значај овог подручја, у коме шуме и шумске састојине, богате разноврсним фаунистичким и флористичким елементима, заузимају почасно место на пиједесталу природних вредности. Шуме овог краја веома су богате дрвенастим врстама, од којих су неке изузетно ретке и које су своје природно распрострањење кроз векове јако редуковале. Посебан еколошки, научни и културни значај припада ретким мешовитим шумама на кречњацима у клисурамо и кањонима, које су највише очувале структуру и састав прадавних - исконских шума. Са различитих апспеката ништа мањи значај припада дрвенастим врстама богатим буковим шумама на силикатима, које у појединим деловима Националног парка предеоно доминирају, стварајући посебне природне целине, веома атрактивног изгледа и непоновљиве лепоте. По реткости и угрожености, лепоти дрвета, визуелно-естетском угођају, али и по нивоу продукције крупног дрвета и дендромасе, ретке шуме племенитих лишћара (нпр. шуме јавора и јасена и других племенитих лишћара, шуме јавора, липе и других врста са орахом, шуме ораха, шуме јасена, мечје леске, јоргована и других врста) овог подручја су специфичне важности. Такође, подручје Ђердапа је надалеко чувено по шумама у којима су, поред спрата дрвећа и спратови жбуња и приземне флоре веома богати и разноврсни са еколошко-фитоценолошког становишта. Забележен је низ представника медитеранске и субмедитеранске флоре, балканске ендемичне флоре итд. Из разлога што су знатне површине шума под строгим режимом заштите, које су истовремено и лоциране у тешко приступачним деловима, у оваквим шумама могу се уочити веома импозантна стабла, изузетна по низу различитих карактеристика (старост, димензије, лепота, позиција...). Огроман је значај оваквих реперезентативних стабала за културу, традицију, обичаје и историју овог краја. Услед велике површине под разноврсним, дрвенастим врстама богатим шумама и шумским екосистемима, створени су предуслови за присуство бројних елемената фауне, у којима доминира орнитофауна, али и фауна сисара, водоземаца, гмизаваца, инсеката и риба. Све оне су у јединственим шумама Ђердапа пронашле оптималне услове и иделана станишта за свој раст и опстанак. Задатак аутора ово монографије није био лак. Ђердап, са свим својим историјским, културним и природним специфичностима, вечита је инспирација и предмет истраживачког рада, по вокацији и мотивима, бројних и веома различитих научних посленика Србије и других земаља. Као резултат њиховог великог и преданог рада на откривању, спознаји и унапређењу свих вредности овог подручја настао је низ стручних и научних радова, монографија и других библиографских публикација. У њима су детаљно анализирана и широј јавности предочена многобројна сазнања и информације о овом, како га поједине колеге називају, јединственом и великом природњачком музеју. Тешко да се о свакој од многобројних и неоспорних вредности Ђердапа данас може рећи и написати нешто потпуно ново и епохално, а што већ до сада делом није речено, забележено или анализирано. Међутим, како је то већ уобичајено, резултати сваког научног или стручног дела по правилу отворају и по нека нова питања, недоумице или претпоставке, које "заголицају" пажњу и интуитивну машту истраживача и катализирају њихове активности и напоре на спознаји и анализи у стварности уочених појава и законитости. Зато су аутори ове монографије најпре систематизовали постојеће информације, сазнања и велики део резултата својих дугогодишњих и многих других истраживања, пре свега из области шумарства и екологије. Након тога, руководећи се девизом "не подбацити у оригиналности и не претерати у сличности", истраживачки напор аутора био је усмерен ка изради прегледа шума, дрвенастих врста и њихових најзначајнијих репрезената на подручју Националног парка "Ђердап". Значај оваквих природних објекта огледа се у чињеници да се исти по низу специфичности (лепота, реткост, угроженост, димензије...) јасно дифренцирају од општости, дајући при томе снажан печат биодиверзитетском богаству и разноврсности Ђардапа. Стога је основна намена израде ове публикације, како је то већи део тима од овде наведених аутора констатовао и приликом израде претходне сличне публикације, да се превасходно едукује локално становништво и остале структуре које посећују Национални парк, како би могли препознати неоспорне вредности таквих објеката и били свесни њиховог великог значаја. На тај начин, кроз промоцију значаја, знања и богаства различитих елемената флоре Ђердапа, извршиће се популарисање неких од најважнијих вредности природне баштине овог краја. Кроз своје мисли и препоруке да "... културно благостање једне државе зависи поглавито до степена просвећености и просветног нивоа дотичног народа ...", Баранац је још 1935. године напомињао да је "... неопходно посветити нарочиту пажњу на просвећивање широких народних маса у погледу шумарства, што доводи до његовог општег популаризовања ...". Зато је намера аутора ове публикације била и да се изврши популаризовање резултата преданог рада шумарских стручњака на очувању и унапређењу шумарства, животне средине и друштва уопште. Увидом у низ фотографија прелепих, добро изграђених, виталних шумских састојина различите старости и развојних фаза, читаоци ове публикације могу уочити да резултати рада шумарских стручњака и научника нису деструктивног карактера, оријентисани само ка претераној сечи и експлоатацији шума на великим површинама и газдовању искључиво на економским постулатима. Ако се и малим делом схватају физиолошки процеси и законитости раста, развоја и одумирања шума, тада је сваком добронамерном читаоцу или посетиоцу кристално јасно да веома велики број критика усмерених ка шумарској струци и резултатима њеног рада нема утемељење у модерним поставкама шумарске науке и праксе. Ове критике најчешће почивају на превише емотивном и лаичком тумачењу апсолутно неопходних активности шумарске оперативе, којима се негују, одржавају, штите и обнављају шуме и шумски екосистеми Србије. При томе се мора посебно апострофирати чињеница, да је шумарство у Србији већ два века базирано на принципу трајности газдовања, чиме успешно и у великој мери доприноси одрживом развоју Републике Србије. Поред очувања, унапређења и заштите природе важан циљ у оквиру газдовања и управљања Националним парковима односи се на понуду знања, информација, активног одмора, пружање могућности усавршавања, али и пружање могућности доживљавања нечега јединственог и непоновљивог. У том контексту, једна од идеја водиља аутора ове монографије и менаџмента предузећа била је да се у циљу сагледавања, оцене и вредновања постојећег стања и потенцијала природних вредности Националног парка, изврши инвентарисање и утврди лоцираност изузетних стабала, односно стабала посебних вредности. Оваква активност, кроз увођење посебних едукационих шетачких стаза, требала би допринети повећању обима и разноврсности туристичке понуде у Националном парку и поспешити развој екотуризма, али и омогућити додатну едукацију туриста са различитих аспеката. Коначно, резултати израде ове публикације требало би да дају допринос обнови и увећању индивидуалне и колективне свести и одговорности за очувањем и унапређењем природне баштине Ђердапа, која и данас тако моћно утиче на становништво Ђердапа, на његов опстанак и живљење, али која је истовремено и добро од општег интереса за целокупно становништво Републике Србије.