Godina izdanja: 1985
ISBN: 365
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor: Mileta Jakšić
Izdavač: Prosveta, Beograd
Edicija: Biblioteka Baština (Knjiga 18)
Godina: 1985
Obim: 295 str.

„Nečista kuća“ je poznata zbirka pripovedaka srpskog književnika i sveštenika Mileta Jakšića. Mileta Jakšić, inače sinovac Đure Jakšića, u svom pripovedačkom opusu često je spajao hrišćanske moralne pouke sa motivima čiste folklorne fantastike i horora.

Najpoznatije i najdostupnije izdanje ove knjige objavila je izdavačka kuća Prosveta Beograd 1985. godine u okviru legendarne biblioteke „Baština“ (knjiga 18). Izbor pripovedaka i pogovor za ovo izdanje priredila je književnica Svetlana Velmar-Janković. Knjiga ima oko 295 stranica i štampana je u tvrdom povezu na ćirilici.


Sadržaj zbirke (22 pripovetke)
Zbirka se sastoji od sledećih priča:
1. Crno mače
2. Daća
3. Ah, Matilda!
4. Crkvenjakovo prase
5. Svetac koji ne pomaže
6. Demon
7. Strah
8. Rosa, rosae
9. Drugi tenor
10. Ostavljena
11. Dubok je koren
12. Novac dušogubac
13. Stado
14. U ogledalu
15. Glad
16. Proroštvo
17. Mali brat
18. Litija
19. Šta je video Pera Detlić
20. Božitnji san
21. Misterije
22. Nečista kuća (naslovna i jedna od najupečatljivijih novela)




Mileta Jakšić (1863–1935) bio je izuzetno darovit, ali kroz istoriju delimično zaboravljen i nepravedno zapostavljen srpski pisac i pravoslavni sveštenik. Iako je celog života bio u senci svog daleko slavnijeg strica, velikog slikara i romantičara Đure Jakšića, Mileta je uspeo da izgradi potpuno autentičan i samosvojan književni svet.

Važio je za jednog od najsuptilnijih liričara prirode u srpskoj književnosti, dok je u prozi bio pionir u uvođenju psihološkog horora i folklorne fantastike.

Rođen je u Srpskoj Crnji (Banat) u uglednoj svešteničkoj porodici. Njegov otac i deda takođe su bili seoski parosi.

Školovao se u Velikoj srpskoj pravoslavnoj gimnaziji u Novom Sadu, maturirao u Osijeku, a potom završio Karlovačku bogosloviju 1893. godine. Nakratko je upisao i Filozofski fakultet u Beču (gde je slušao čuvenog Vatroslava Jagića), ali je zbog nemaštine morao da prekine studije.

Radio je kao nastavnik u monaškoj školi u manastiru Hopovo na Fruškoj gori, a potom dugi niz godina kao paroh u rodnoj Srpskoj Crnji.

Mileta je bio nemirnog duha i duboko podeljen između crkvenih kanona i potrebe za slobodnim literarnim izražavanjem. Zbog nesuglasica sa crkvenim vlastima, u svojoj 50. godini doneo je radikalnu odluku – skinuo je svešteničku mantiju i prešao u svetovni život.

Preselio se u Beograd, gde je radio kao glavni bibliotekar Matice srpske i državni službenik. Tokom Prvog svetskog rata bio je zatvaran od strane okupatora zbog skupljanja pomoći za Crveni krst. Preminuo je u Beogradu 1935. godine.

Jakšić je pisao i poeziju i prozu. Njegova prva zbirka Pesme (1899) anticipirala je dolazak srpske moderne. Međutim, tadašnji strogi i uticajni književni kritičar Ljubomir Nedić napisao je izuzetno negativnu i poražavajuću recenziju o njegovom radu. Ta loša ocena ga je duboko obeshrabrila i obeležila njegovu karijeru, pa je istorija književnosti tek decenijama kasnije prepoznala njegovu stvarnu vrednost.

Dok je u pesmama slavio banatsku ravnicu, tišinu i prirodu, u zbirkama pripovedaka (od kojih je najvažnija upravo „Nečista kuća“) okrenuo se mistici. Kao bivši sveštenik, odlično je poznavao ljudske grehove, strahove i sujeverja seoskog sveta. Zato njegove priče nisu klasične religiozne pouke, već mračne, psihološki napete pripovesti prožete narodnim verovanjima o demonima, snovima i unutrašnjem ljudskom mraku.


Najvažnija dela:
1. Pesme (1899, 1922)
2. Nečista kuća (zbirka pripovedaka)
3. Sunčanica (1929)
4. Mirna vremena (1935)