Godina izdanja: 2009
ISBN: 978-86-447-0474-4
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Пелевин, Виктор Олегович, 1962- = Pelevin, Viktor Olegovič, 1962-
Naslov P [na] 5 : poslednje pesme političkih pigmeja Pindostana / Viktor Peljevin ; prevela s ruskog Natalija Nenezić
Jedinstveni naslov П [на] 5 : прощалЬные песни политических пигмеев Пиндостана. scc
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 2009
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Plato Books : B&S, 2009 (Novi Sad : Alfa graf)
Fizički opis 187 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Nenezić, Natalija (prevodilac)
Zbirka ǂBiblioteka ǂSavremena proza / [Plato] ; 109
ISBN 978-86-447-0474-4 (Plato Books ; broš.)
978-86-6115-014-2 (B&S)
Napomene Prevod dela: П [на] 5 : прощалЬные песни политических пигмеев Пиндостана / Виктор Олегович Пелевин
Tiraž 1.000
Na presavijenom delu kor. lista autorova slika i beleška o njemu.

P5 je zbirka od pet priča, međusobno vrlo različitih, ali koje sagledane zajedno odražavaju tipičan književni svet Viktora Peljevina. U jednoj priči čitalac se gorko smeje saznajući kako funkcioniše sprega organizovane prostitucije, biznisa i vlasti, u drugoj se suočava sa aktuelnim trendovima gej parada čiji učesnici postaju i policajci, u ostalim pričama Peljevin nas vraća u daleku prošlost, egipatsku mitologiju ili priče s Orijenta, u kojima se susreću Istok i Zapad, nauka, magija i religija, a u kojima se verovatno kriju istine o našem dobu.

Viktor Peljevin (1962) nesumnjivo je jedan od najpoznatijih i najkontroverznijih ruskih pisaca svoje generacije, svakom objavljenom knjigom sve ubedljivije potvrđujući i pripadnost uskom krugu najznačajnijih savremenih svetskih autora. Već svojom ranom prozom uspeo je da pomiri naizgled nepomirljivo: postmodernistički elitizam i najširu popularnost, dok je britkim, provokativnim esejima – često isprepletenim i stopljenim s njegovim pripovedanjem – kod mladih ruskih naraštaja brzo stekao harizmu lucidnog, ciničnog proroka postsovjetske epohe. Na insistiranje uglednog kritičara Aleksandra Genisa, Peljevin već 1992. godine dobija prestižnu rusku književnu nagradu „Mali Buker“ za zbirku priča Plava svetiljka (1991), posle koje objavljuje i prve romane Omon Ra (1992) i Život insekata (1993). Slede kultni romani Čapajev i Praznina (1996) i Generation „P“ (1999), uz antologijsku zbirku novela i priča Žuta strela (1998), u kojoj, po oceni mnogih, nalazimo neke od najboljih stranica ovog autora i kvintesenciju njegovog kasnijeg stvaralaštva. Evropsku i svetsku reputaciju Peljevin je potvrdio početkom ovog stoleća delima Dijalektika prelaznog perioda: iz niotkuda u nikuda (2003), Sveta knjiga vukodlaka (2004), Šlem užasa: kreativ o Tezeju i Minotauru (2005), Empire „V“ (2006), Т (2009), S.N.U.F.F. (2011), Betmen Apolo (2013)... – koja mu utiru put da postane jedan od najprevođenijih savremenih ruskih pisaca.

MG40 (NS)