ISBN: 167
Godina izdanja: 1994
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Dino Bucati / Dino Buzzati
Naslov originala: ital. La boutique del mistero
Izdavač: Sfairos, Beograd
Godina: 1994
Obim: 130 str.

Prodavnicu tajni Bucati je priredio dve godine pre smrti, u nadi da će upoznati ljude s najboljim što je napisao. U ovim pripovetkama nekad vizionarskim, nekad grotesknim, lirskim i realističnim ili bajkolikim, gde se fantastično i začudno smenjuju sa humorom i ironijom, Bucati ukazuje na ono bizarno koje se krije iza banalnog, na tajne koje okružuju savremenog čoveka – osvetljavajući tako košmarnu stranu naše svakidašnjice.

„Prodavnica tajni“ (ital. La boutique del mistero) je čuvena zbirka kratkih priča italijanskog pisca, slikara i novinara Dina Bucatija. Objavljena je 1968. godine, samo dve godine pre autorove smrti, sa namerom da na jednom mestu okupi ono najbolje što je tokom života napisao i tako najefikasnije predstavi svoj rad široj publici.

Bucati je u ovoj zbirci spojio elemente magičnog realizma, fantastike, groteske, lirizma i fine ironije. Kroz naizgled banalne, svakodnevne situacije, autor vešto osvetljava košmarnu stranu ljudske svakodnevice, baveći se dubokim egzistencijalnim temama kao što su prolaznost vremena, strah, bolest, samoća, sudbina i iščekivanje smrti.



Dino Bucati (ital. Dino Buzzati) bio je jedan od najznačajnijih i najoriginalnijih italijanskih pisaca, novinara i slikara 20. veka. Rođen je 1906. godine u mestu San Pelegrino kod Beluna, u imućnoj porodici intelektualaca, a preminuo je 1972. godine u Milanu.

Zbog svog specifičnog stila, u kojem se svakodnevni život prepliće sa fantastikom i nadrealnim, kritičari su ga često nazivali „italijanskim Kafkom”, iako je Bucati uvek zadržavao jedinstven, mediteranski ton i duboki lirizam.

Iako je diplomirao pravo, Bucati je sa 22 godine počeo da radi za prestižni milanski list Corriere della Sera, gde je ostao celog života. Radio je kao novinar, ratni dopisnik tokom Drugog svetskog rata, likovni kritičar i urednik. Novinarski rad je duboko uticao na njegov književni stil. Naučio ga je da piše jasno, precizno i sažeto, što je njegovim fantastičnim i košmarnim pričama davalo neverovatnu dozu uverljivosti – čitalac veruje u neobične događaje jer su ispričani tonom ozbiljnog novinskog izveštaja.

Bucati je bio svestran stvaralac, a svetsku slavu stekao je sledećim delima:
- „Tatarska pustinja” (Il deserto dei Tartari, 1940) – Njegovo ubedljivo najslavnije remek-delo. Roman prati oficira Đovanija Droga koji ceo život provodi u udaljenoj tvrđavi, čekajući napad neprijatelja koji nikada ne dolazi. To je univerzalna metafora o prolaznosti života, iščekivanju i uzaludnosti.
- „Prodavnica tajni” (La boutique del mistero, 1968) – Zbirka priča u kojoj je sam autor napravio izbor svojih najboljih kraćih proznih ostvarenja.
- „Jedna ljubav” (Un`amore, 1963) – Njegov najrealističniji roman koji na bolno iskren način opisuje opsesivnu ljubav starijeg muškarca prema mladoj devojci.
- „Stranputica” i strip-roman „Poema na stripu” (Poema a fumetti, 1969) – Gde je spojio svoj talenat za pisanje i slikarstvo, stvorivši modernu verziju mita o Orfeju i Euridici.

Bucatijev književni svet je prepoznatljiv po specifičnoj atmosferi:
- Egzistencijalna strepnja i iščekivanje: Likovi često čekaju neki sudbonosni događaj, spasenje ili opasnost koja se nikada jasno ne materijalizuje.
- Prolaznost vremena: Vreme kod Bucatija teče neumoljivo, neprimetno i nepovratno, odnoseći ljudske živote i mladost.
- Misterija i apsurd u svakodnevici: Fantastika u njegovim delima ne dolazi iz dalekih svetova, već iz pukotina u običnom, građanskom životu (poput kapi koja ide uz stepenice ili čudnog zvuka u zidu).
- Fascinacija prirodom i planinama: Bio je strastveni planinar, a surove, veličanstvene planine (Dolomiti) često se pojavljuju kao scenografija u njegovim delima, simbolišući večnost naspram prolaznog čoveka.

Pored pisanja, Bucati je bio veoma uspešan slikar i scenograf. Svoje knjige je često sam ilustrovao, a njegove slike i crteži nose istu onu nadrealnu i tajanstvenu atmosferu koja prožima njegovu književnost.