Godina izdanja: 2003
ISBN: 86-07-01485-4
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Prosveta 2003 589 strana

odlična očuvanost

priredio i predgovor napisao Nenad Šaponja

„Prosvetina knjiga krimi priče“ predstavlja izbor priča koji pokazuje različite mogućnosti krimi žanra – od klasične zagonetke i potrage za počiniocem do psihološke priče u kojoj je važnije razumeti zašto je zločin počinjen nego samo otkriti ko ga je počinio. Zločin je pritom sredstvo za istraživanje ljudske prirode, straha, pohlepe, osvete, krivice i odnosa između istine i privida.

1. Aleksandar Dima – „D’Artanjan kao detektiv“

D’Artanjan, poznat kao junak romana o mušketirima, ovde dobija ulogu istražitelja. Priča koristi njegovu snalažljivost, hrabrost i sposobnost zaključivanja kako bi klasičnu avanturističku fabulu približila detektivskoj priči.

Ključne reči: D’Artanjan, istraga, avantura, zagonetka, prevara, trag, domišljatost.

2. Edgar Alan Po – „Ukradeno pismo“

Jedna od temeljnih priča detektivskog žanra. Detektiv Ogist Dipen treba da pronađe pismo koje je ukradeno i koje zbog svog sadržaja može da posluži za ucenu. Problem nije samo gde je pismo sakriveno, već u tome što je lopov dovoljno inteligentan da ga sakrije tako što ga ostavlja na mestu koje svi gledaju.

Dipen pokazuje da se zločin ne rešava samo fizičkim tragovima, već pre svega razumevanjem načina razmišljanja protivnika.

Ključne reči: Ogist Dipen, pismo, skrivanje, dedukcija, inteligencija, psihologija, zagonetka.

3. Vilki Kolins – „Užasno čudan krevet“

Čovek provodi noć u neobičnom krevetu, a ono što bi trebalo da bude običan predmet postaje izvor smrtonosne opasnosti. Priča gradi napetost oko svakodnevnog prostora koji se pretvara u zamku.

Ključne reči: hotel, krevet, zamka, strah, opasnost, napetost, zločin.

4. Artur Konan Dojl – „Prazna kuća“

Šerlok Holms se vraća nakon što je prethodno smatran mrtvim. Dr Votson je zatečen njegovom pojavom, a Holms mu objašnjava kako je uspeo da preživi sukob sa profesorom Morijartijem.

Priča istovremeno rešava jednu zagonetku i predstavlja spektakularni povratak najpoznatijeg detektiva.

Ključne reči: Šerlok Holms, doktor Votson, profesor Morijarti, povratak, istraga, zločin, dedukcija.

5. Anton Pavlovič Čehov – „Švedska šibica“

Istraga počinje nestankom čoveka za koga se pretpostavlja da je možda ubijen. Istražitelji pokušavaju da rekonstruišu događaje na osnovu sitnih tragova, ali slučaj poprima komičan i apsurdan karakter.

Čehov koristi kriminalističku situaciju da bi prikazao ljudsku glupost, površnost i nesposobnost.

Ključne reči: istraga, nestanak, trag, šibica, humor, apsurd, policija.

6. O. Henri – „Marionete“

O. Henri kriminalistički zaplet povezuje sa svojom karakterističnom ironijom i neočekivanim obrtom. Ljudi u priči deluju kao „marionete“ okolnosti, sopstvenih interesa i tuđih odluka.

Ključne reči: prevara, kriminal, ironija, sudbina, obrt, ljudska priroda.

7. Vilijam Mekhar – „Ubistvo samo pogoršava stvar“

Već naslov najavljuje crnohumorni odnos prema kriminalu. Ubistvo ne rešava problem nego stvara nove probleme i komplikuje situaciju.

Priča pripada tipu krimića u kojem je apsurdna logika zločina važnija od klasične detektivske istrage.

Ključne reči: ubistvo, komplikacija, kriminal, humor, apsurd, posledice.

8. Gilbert Kit Česterton – „Nevidljivi čovek“

Otac Braun istražuje slučaj ubistva u kojem se čini da je ubica praktično „nevidljiv“. Ključ nije u natprirodnom objašnjenju već u tome kako ljudi opažaju stvarnost.

Česterton pokazuje da čovek često ne vidi ono što je neposredno pred njim.

Ključne reči: otac Braun, ubistvo, nevidljivost, opažanje, psihologija, dedukcija, privid.

9. Somerset Mom – „San“

Priča polazi od sna, slutnje ili unutrašnjeg predosećanja i razvija odnos između psihološkog iskustva i mogućnosti zločina.

Kod Soma je granica između racionalnog objašnjenja i neobjašnjivog često namerno zamućena.

Ključne reči: san, slutnja, psihologija, strah, zločin, neizvesnost.

10. Žak Futrel – „Ukradeni Rubens“

U središtu je krađa vrednog umetničkog dela. Istraga se oslanja na tragove, logiku i sposobnost povezivanja naizgled nepovezanih činjenica.

Ključne reči: umetnost, Rubens, krađa, detektiv, trag, inteligencija, istraga.

11. Friman Vils Krofts – „Istočni vetar“

Krofts je poznat po kriminalističkoj priči zasnovanoj na preciznoj rekonstrukciji zločina. „Istočni vetar“ koristi tragove i detalje kako bi se postepeno rekonstruisalo šta se dogodilo.

Ključne reči: istraga, tragovi, rekonstrukcija, dokaz, policija, zločin.

12. Džejms Džojs – „Bolan slučaj“

Ovo nije tipična detektivska priča. Džojs kriminalistički ili misteriozni element koristi za psihološko istraživanje čoveka, njegove izolacije i odnosa prema drugima.

Glavna tema nije samo događaj već unutrašnji svet čoveka koji se udaljava od društva.

Ključne reči: usamljenost, otuđenje, psihologija, društvo, smrt, čovek.

13. Rejmond Čendler – „Čekaću te“

Čendler uvodi tipičan svet tvrdog kriminalističkog romana: opasne situacije, sumnjive osobe, nasilje, novac i moralno nejasne odluke.

Detektivski svet kod Čendlera nije svet u kojem je pravda jednostavno ostvariva. Istražitelj se kreće kroz društvo u kojem su kriminal i korupcija duboko ukorenjeni.

Ključne reči: privatni detektiv, kriminal, nasilje, korupcija, novac, Los Anđeles, moral.

14. Erl Stenli Gardner – „Slučaj razjarnog svedoka“

Pojavljuje se tipična Gardnerova situacija u kojoj je svedok ključan za rešavanje slučaja, ali njegovo ponašanje i iskaz otvaraju nova pitanja.

Priča pokazuje koliko je u krivičnom postupku važno proveriti iskaz svedoka.

Ključne reči: svedok, sud, dokaz, advokat, istraga, iskaz, krivica.

15. Agata Kristi – „Crveni signal“

Kristi se ovde približava psihološkom trileru. Predosećaj opasnosti i upozorenje postaju važniji od klasične potrage za fizičkim tragom.

Napetost nastaje iz pitanja: da li je upozorenje samo iracionalan strah ili najava stvarnog zločina?

Ključne reči: Agata Kristi, slutnja, opasnost, psihologija, zločin, strah, misterija.

16. Džejms M. Kejn – „Prodavačica cigareta“

Kejn donosi atmosferu kriminalističkog noara: seksualnost, novac, manipulaciju i kriminal. Likovi ulaze u situacije iz kojih je sve teže izaći bez posledica.

Ključne reči: noar, kriminal, novac, seksualnost, manipulacija, prevara, fatalizam.

17. Doroti Li Sejers – „Važno je umeti“

Priča pripada tradiciji klasične engleske detektivske književnosti. Važnu ulogu imaju inteligencija, društveni maniri i sposobnost da se iza svakodnevnog ponašanja otkrije zločinačka namera.

Ključne reči: istraga, inteligencija, društvo, zločin, trag, dedukcija.

18. Oldos Haksli – „Đokondin osmeh“

Haksli kriminalističku situaciju koristi za satirično istraživanje društva i ljudskog ponašanja. Naslov priziva poznati, zagonetni osmeh Mona Lize, ali iza njega stoji priča o ljudskim odnosima i prikrivenim namerama.

Ključne reči: satira, umetnost, osmeh, tajna, psihologija, društvo, ironija.

19. Džejms Tarber – „Misterija ubistva Makbeta“

Tarber se poigrava Šekspirovim Makbetom i formom detektivske priče. Poznata tragedija postaje predmet duhovite kriminalističke rekonstrukcije.

Ključne reči: Makbet, Šekspir, ubistvo, parodija, humor, misterija, književnost.

20. Dešijel Hamet – „Smrt & kompanija“

Hametov svet karakterišu kriminal, nasilje, korupcija i moralna neizvesnost. Istražitelj se suočava sa svetom u kojem su kriminalci često deo šire društvene strukture.

Ključne reči: noar, kriminal, nasilje, korupcija, detektiv, smrt, moral.

21. Vilijam Fokner – „Greška u hemiji“

Fokner kriminalističku situaciju koristi da prikaže složenost ljudskih odnosa i posledice pogrešne procene.

Naslov upućuje na grešku koja pokreće ili razotkriva kriminalni zaplet.

Ključne reči: hemija, greška, zločin, posledice, istraga, ljudska priroda.

22. Horhe Luis Borhes – „Smrt i busola“

Jedna od najznačajnijih priča u zbirci. Detektiv Erik Lönrot pokušava da reši niz ubistava koja su povezana sa zagonetnim religijskim i simboličkim tragovima.

Lönrot veruje da može racionalno da rekonstruiše savršeni obrazac zločina. Međutim, njegov protivnik upravo koristi njegovu inteligenciju protiv njega.

Priča postaje metafora o zamci koju može da postavi preveliko poverenje u razum i sistem.

Ključne reči: Borhes, Erik Lönrot, ubistvo, simboli, kabala, geometrija, dedukcija, sudbina, zamka.

23. Džon Stajnbek – „Ubistvo“

Stajnbek kriminalistički događaj koristi da istraži psihologiju nasilja i unutrašnje stanje čoveka koji počinjava ubistvo.

Zločin nije samo pravni čin nego i psihološka i moralna katastrofa.

Ključne reči: ubistvo, krivica, savest, nasilje, brak, psihologija, moral.

24. Žorž Simenon – „Iz Megreovih memoara“

Pojavljuje se čuveni komesar Megre. Simenon je manje zainteresovan za spektakularnu dedukciju, a više za razumevanje čoveka koji je počinio zločin.

Megre pokušava da razume okolnosti, karakter i psihologiju ljudi koji se nalaze iza kriminalnog događaja.

Ključne reči: komesar Megre, policija, psihologija, zločin, motiv, istraga, čovek.

25. Eleri Kvin – „Moj ćaknuti dekan“

Kvin koristi humor, akademsko okruženje i detektivsku zagonetku. Neobičan lik i neobična situacija postaju osnova za kriminalističko istraživanje.

Ključne reči: detektiv, akademija, humor, zagonetka, sumnja, istraga.

26. Džon Dikson Kar – „Pogrešan problem“

Kar je majstor „nemogućeg zločina“ — situacije u kojoj se čini da zločin nije mogao biti izveden na način na koji se dogodio.

Ovde je najvažnije pitanje kako je zločin uopšte mogao da se dogodi.

Ključne reči: nemogući zločin, zagonetka, zaključivanje, tragovi, detektiv, misterija.

27. Ros Mekdonald – „Plavuša koja je osećala krivicu“

Priča pripada modernom američkom krimiću. Krivica nije samo pravna kategorija već i psihološko stanje.

Likovi nose svoje tajne, a istraživanje zločina postaje istraživanje njihove prošlosti.

Ključne reči: privatni detektiv, plavuša, krivica, prošlost, tajna, psihologija, kriminal.

28. Miki Spilejn – „Devojka iza živice“

Spilejnov tvrdi kriminalistički stil donosi nasilje, opasnost i brz zaplet. Prizor devojke iza živice postaje početak kriminalističke situacije.

Ključne reči: noar, nasilje, žena, opasnost, privatni detektiv, kriminal, istraga.

29. Stiv Alen – „Svako mrzi Dejvida Starbaka“

Naslov već predstavlja centralni problem: veliki broj ljudi ima razlog da ne voli ili mrzi istu osobu. Time se otvara prostor za pitanje ko je spreman da mržnju pretvori u zločin.

Ključne reči: mržnja, žrtva, motiv, sumnjivci, ubistvo, humor, istraga.

30. Džek Riči – „Žrtva pravde“

Riči se poigrava pojmom pravde. Čovek može biti žrtva sistema koji bi trebalo da ga štiti.

Priča problematizuje odnos između zakona, pravde i stvarnog ljudskog ponašanja.

Ključne reči: pravda, zakon, žrtva, kriminal, ironija, sistem, moral.

31. Toni Hilerman – „Čiov veštac“

Radnja se oslanja na kulturu i verovanja starosedelačkih zajednica američkog jugozapada. Kriminalistička istraga se tako povezuje sa lokalnim običajima, mitologijom i identitetom.

Ključne reči: američki Indijanci, ritual, veštac, kultura, zločin, istraga, tradicija.

32. Amanda Kros – „Ari i Džasper“

U središtu su odnosi između likova Ari i Džaspera, kroz koje se razvija kriminalistički zaplet. Naglasak je na odnosima među ljudima, poverenju i skrivenim motivima.

Ključne reči: odnosi, poverenje, tajna, kriminal, motiv, istraga.

33. Rut Rendal – „Zapaljeni kraj“

Rendal je poznata po psihološkom krimiću u kojem kriminal proizlazi iz komplikovanih odnosa među ljudima. „Zapaljeni kraj“ donosi atmosferu opasnosti i postepeno otkrivanje onoga što je dovelo do kriminalnog događaja.

Ključne reči: psihološki krimić, požar, tajna, nasilje, porodica, istraga.

34. Robert Barnard – „Gospodin u jezeru“

Barnard kombinuje klasičnu misteriju sa britanskim humorom i društvenom ironijom. Naizgled mirno okruženje krije kriminalnu tajnu.

Ključne reči: misterija, jezero, gospodin, zločin, humor, istraga, britanska književnost.

35. Sara Kodvel – „Poznanstvo sa gospodinom Kolinsom“

Priča je zasnovana na karakterima, društvenim odnosima i postupnom otkrivanju tajne. „Poznanstvo“ sa određenim čovekom postaje mnogo značajnije nego što se na prvi pogled čini.

Ključne reči: gospodin Kolins, poznanstvo, tajna, karakter, društvo, kriminal.

36. Sju Grafton – „Malo dobrotvornog rada“

Grafton kroz kriminalistički zaplet ispituje kako se naizgled bezazlene društvene aktivnosti mogu povezati sa ličnim interesima i kriminalom.

Naslov ima ironičan karakter: „dobrotvorni rad“ možda nije tako nesebičan kako izgleda.

Ključne reči: dobrotvorni rad, novac, prevara, privatni detektiv, ironija, kriminal.

37. Vinsent Banvil – „Spisak poginulih“

Spisak mrtvih ili poginulih postaje ključni trag. Priča se gradi oko identiteta, sećanja i pitanja šta povezuje ljude koji su se našli na tom spisku.

Ključne reči: spisak, mrtvi, identitet, trag, prošlost, istraga, tajna.

38. Rut Dadli Edvards – „Otac Bran u Mansiju, u državi Indijana“

Otac Bran se pojavljuje u neobičnoj kriminalističkoj situaciji u američkoj sredini. Religijski i društveni elementi mešaju se sa istragom.

Ključne reči: otac Bran, Indijana, religija, ubistvo, istraga, zajednica, misterija.

39. Marša Maler – „Benijevo mesto“

Priča se usredsređuje na određeno mesto povezano sa Benijem i događajima iz njegove prošlosti. Mesto postaje trag koji vodi prema kriminalnoj tajni.

Ključne reči: Benijevo mesto, prošlost, tajna, zločin, identitet, istraga.

40. Sara Paretski – „Kuća slomljenog srca“

Paretski koristi kriminalističku istragu za istraživanje porodičnih i društvenih odnosa. „Kuća“ nije samo fizički prostor već i simbol porodice čiji su odnosi narušeni.

Ključne reči: kuća, porodica, slomljeni odnosi, žena-detektiv, kriminal, tajna, društvo.

41. Nikolaj Bajtov – „Anđeo – lopov“

Neobičan spoj religijskog simbola „anđela“ i kriminalca „lopova“. Priča se igra suprotnostima: dobro/zlo, svetost/zločin, privid/stvarnost.

Ključne reči: anđeo, lopov, krađa, simbolika, dobro i zlo, ironija, zločin.

42. Boris Akunjin – „Galeb“

Akunjin se poigrava ruskom književnom tradicijom i detektivskom formom. Naslov „Galeb“ priziva i Čehovljevu dramu, čime se kriminalistička priča povezuje sa književnim nasleđem.

U osnovi je istraga u kojoj se iza kulturnog i društvenog sveta kriju tajne i kriminal.

Ključne reči: Akunjin, Rusija, Čehov, Galeb, detektiv, ubistvo, književna aluzija.

43. Ijan Rankin – „Slučaj Dinovih“

Rankin uvodi savremeni urbani kriminalistički svet. Istraga se odvija kroz složenu mrežu odnosa, tragova i skrivenih interesa.

Ključne reči: Ijan Rankin, istraga, kriminal, grad, policija, trag, savremeni krimić.

Šta je najvažnije kod cele antologije?

Šaponjin izbor je zanimljiv zato što se kroz njega može pratiti razvoj krimi-priče kroz više od jednog veka. Knjiga ne svodi krimić na jednu formulu. Naprotiv, pokazuje kako se žanr menja.

1. Klasični detektivski model

Kod Poa, Dojla, Čestertona i Kroftsa u središtu je pitanje:

Ko je počinilac i kako je zločin izveden?

Najvažniji su tragovi, dedukcija, logika i rasplet.

2. Psihološki krimić

Kod Kristi, Simenona, Stajnbeka i Rendal pitanje postaje:

Zašto je čovek počinio zločin?

Zločin je povezan sa karakterom, strahom, ljubavlju, mržnjom, krivicom i traumom.

3. Noar

Kod Čendlera, Hameta, Kejna i Spilejna pitanje više nije samo „ko je ubica“, nego:

Kakav je svet u kojem zločin postaje normalan?

Tu se pojavljuju korupcija, novac, nasilje, seksualnost, moć i moralna ambivalentnost.

4. Moderni i postmoderni krimić

Kod Borhesa, Tarbera i kasnijih autora sam žanr postaje predmet igre. Priča se može poigravati očekivanjima čitaoca, književnim citatima i samom idejom detektivske zagonetke.

Posebno je važan Borhesov „Smrt i busola“: detektiv veruje da racionalno kontroliše zagonetku, ali se ispostavlja da je upravo njegova racionalnost iskorišćena da ga dovede u zamku.
Najvažnije ključne reči za celu knjigu

krimi-priča
detektivska književnost
zločin
ubistvo
istraga
detektiv
policija
privatni detektiv
trag
dokaz
svedok
motiv
krivica
pravda
osveta
prevara
krađa
tajna
zagonetka
misterija
dedukcija
psihologija
nasilje
korupcija
novac
moć
moral
ironija
humor
noar
psihološki triler
nemogući zločin
identitet
privid
istina
književna parodija
društvo
ljudska priroda