Godina izdanja: 2007
ISBN: 978-86-379-0984-2
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Srpska književna zadruga, 2007 XXXII + 310 strana

odlična očuvanost

Priče o melaholičnim nesrećnicima - Radivoje Mikić

Radovan Beli Marković (1947–2022) bio je srpski prozni pisac poznat po osobenom spoju zavičajne tematike, fantastike, groteske, humora i arhaičnog jezika.

Ćorava strana: izabrane i nove priče predstavlja izbor njegovih priča, uz predgovor Radivoja Mikića. Knjigu je najbolje razumeti kao spoj realnog i čudesnog, gde se svet srpske provincije prikazuje kroz neobične, često groteskne i fantastične događaje.

Osnovna ideja

Markovićev svet je najčešće vezan za zavičaj, selo, male varoši i ljude sa margine. Međutim, to nije realističan prikaz svakodnevice u klasičnom smislu.

U njegovim pričama:

mrtvi i živi mogu da komuniciraju,
neobični događaji deluju kao nešto normalno,
legende i narodna verovanja ulaze u svakodnevni život,
stvarnost se preobražava u fantastičan svet,
humor često prelazi u grotesku.

Zbog toga se njegova proza može opisati kao poetična, groteskna, humorna i fantastična.

Naslov — „Ćorava strana“

Sam izraz „ćorava strana“ može se razumeti simbolično.

„Ćoravo“ je ono što je slepo, nevidljivo, skriveno ili ne može da se sagleda na uobičajen način.

Zato naslov možemo povezati sa Markovićevim pogledom na svet: pisac pokušava da pokaže onu skrivenu, neobičnu i pomerenu stranu stvarnosti koju svakodnevni pogled ne primećuje.

Ključ:
poznati svet → drugačiji pogled → skriveno → fantastično → „ćorava strana“.

Zavičaj

Zavičaj je jedan od najvažnijih elemenata Markovićeve proze.

Njegovi prostori nisu samo mesta radnje. Oni postaju gotovo mitski prostor u kojem se čuvaju:

sećanja,
priče,
legende,
porodična predanja,
običaji,
strahovi,
sujeverja,
kolektivno iskustvo.

Zavičaj tako postaje svet između istorije i mita.

Jezik

Ovo je veoma važno za razumevanje autora.

Marković koristi arhaičan, lokalno obojen i bogat jezik.

U njegovoj prozi mogu se prepoznati:

stare reči,
lokalizmi,
neobične sintagme,
poslovice,
izreke,
narodni govor,
duge i ritmične rečenice.

Jezik nije samo sredstvo pripovedanja — on stvara atmosferu i gradi čitav svet priče.

Zbog toga njegova proza često zvuči kao da pripoveda neki davni, zaboravljeni pripovedač.

Humor i groteska

Marković često spaja ono što je smešno i strašno.

Čitalac se može nasmejati nekoj situaciji, ali iza tog humora može da stoji:

smrt,
siromaštvo,
usamljenost,
ljudska glupost,
propadanje,
istorijska tragedija.

To je groteska — spajanje nespojivog, naročito smešnog i jezivog.

Smeh + strah + apsurd = groteska.

Fantastika

Fantastični elementi kod Markovića nisu uvek predstavljeni kao nešto potpuno odvojeno od stvarnosti.

Naprotiv, čudesno se pojavljuje usred svakodnevnog života.

Zato granica između:

stvarnog ↔ nestvarnog

postaje nejasna.

Čitalac nije uvek siguran da li treba događaj shvatiti kao stvaran, kao legendu, kao san ili kao plod pripovedačeve mašte.

Glavne teme

zavičaj
selo i provincija
prošlost
sećanje
smrt
život
usamljenost
porodično nasleđe
narodna tradicija
legende
sujeverje
istorija
prolaznost
čovekova sudbina
odnos stvarnosti i fantastike.

Glavni motivi

mrtvi, groblje, kuća, selo, porodica, predanje, duhovi, snovi, životinje, rat, siromaštvo, stari ljudi, putovanje, sudbina.
Književne osobine

Markovićev pripovedački svet karakterišu:

fantastika
groteska
crni humor
ironija
poetičnost
arhaizovan jezik
zavičajna tematika
narodno predanje
mitologizacija prostora
mešanje stvarnog i nestvarnog


ZAVIČAJ + ARHAIČAN JEZIK + FANTASTIKA + GROTESKA + HUMOR + NARODNO PREDANJE = Radovan Beli Marković.