Godina izdanja: 1983
ISBN: 334
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Ogist Vilije de l`Il-Adam / Auguste de Villiers de l`Isle-Adam
Priredio: Horhe Luis Borhes
Prevod: Višnja Machiedo
Izdavač: Grafički zavod Hrvatske, Zagreb / F.M. Ricci
Godina: 1983
Obim: 122 str.

Sadržaj knjige je prikazan na fotografiji.

Knjiga `Uzvanik poslednjih svečanosti` (u nekim izdanjima prevedena i kao `Gost poslednjih svečanosti`) predstavlja zbirku izabranih fantastičnih i simbolističkih priča francuskog dekadentnog pisca Ogista Vilijea de l`Il-Adama (Auguste de Villiers de l`Isle-Adam).

Ovu specifičnu selekciju priredio je i predgovorom propratio čuveni argentinski pisac Horhe Luis Borhes, uvrstivši je u svoju čuvenu ediciju antologija fantastične književnosti pod nazivom `Vavilonska biblioteka` (Babilonska biblioteka).

Zbirka se smatra jednim od vrhunaca dekadentne i simbolističke književnosti s kraja 19. veka. Autor prepliće mračnu fantastiku, jezive motive, suptilni psihološki i moralni pakao, oštru društvenu satiru i crni humor. Borhes u predgovoru ističe da se Vilije de l`Il-Adam u Parizu vešto igrao pojmom okrutnosti (njegovo najpoznatije šire delo su upravo `Okrutne priče` / Contes cruels), gradeći likove kroz ponos, oholost i neočekivane sudbinske obrte.



Ogist Vilije de l`Il-Adam (Jean-Marie-Mathias-Philippe-Auguste, comte de Villiers de l`Isle-Adam; 1838–1889) bio je jedna od najekscentričnijih, najtragičnijih i najuticajnijih figura francuske književnosti 19. veka. Smatra se pionirom simbolizma, pretečom naučne fantastike i jednim od stubova dekadentnog pokreta Auguste de Villiers de L’Isle-Adam.

Vilije je poticao iz drevne, nekada izuzetno moćne i bogate plemićke porodice iz Bretanje (jedan od njegovih predaka bio je Veliki majstor Malteškog reda). Međutim, njegova porodica je bankrotirala pokušavajući da povrati izgubljeno bogatstvo kroz bizarne finansijske spekulacije. Iako je nasledio titulu grofa, Vilije je veći deo života proveo u krajnjoj dedi i apsolutnom siromaštvu u Parizu. Često je spavao na podovima jeftinih soba bez nameštaja, pisao na pozajmljenom papiru i odbijao poslove koji bi ugrozili njegovo umetničko dostojanstvo, ostajući ponosan na svoje plave krve.

Njegovo delo je duboka reakcija protiv tada vladajućeg naturalizma i materijalizma. Mrzeo je moderni industrijalizam, naučni pozitivizam i buržoasku uskogrudost.

- Okrutne priče (Contes cruels, 1883): Njegovo remek-delo koje ga je proslavilo. To su mračne, ironične priče koje spajaju stravu u stilu Edgara Alana Poa (kome se divio) sa crnim humorom i satiričnim napadima na savremeno društvo.
- Buduća Eva (L`Ève future, 1886): Ovaj roman predstavlja jedan od prvih primera naučne fantastike. U njemu, izmišljeni naučnik Tomas Edison konstruiše savršenu veštačku ženu (andrida) po imenu Adali, kako bi spasao svog prijatelja od razočaranja u prave žene. Vilije je u ovom delu prvi put popularizovao termin `android`.
- Aksel (Axël, objavljen posthumno 1890): Monumentalna simbolistička drama. Iz nje potiče njegova najčuvenija rečenica, koja je postala moto čitave dekadentne generacije: `Živeti? Naše sluge će to činiti umesto nas.` Drama slavi beg iz realnosti u svet snova, okultizma i apsolutne duhovnosti.

Vilije je bio poznat po fascinantnom daru za pripovedanje uživo. U pariskim kafanama držao je monologe koji su očaravali njegove savremenike. Bio je blizak prijatelj pesnika Stefana Malarmea i kompozitora Richarda Vagnera, čija je muzika snažno uticala na njegov kosmički i mistični ton.

Iako je za života bio neshvaćen od šire publike i stalno na ivici gladi, izvršio je ogroman uticaj na autore kao što su Joris-Karl Huysmans, Vilijam Batler Jejts, a kasnije i na samog Horhea Luisa Borhesa, koji ga je smatrao genijem kratke forme.

Umro je od raka u Parizu, a na samrtnoj postelji se konačno oženio svojom nepismenom sluškinjom sa kojom je imao sina, kako bi detetu preneo svoju legitimnu, iako osiromašenu grofovsku titulu.