Godina izdanja: 1990
ISBN: 86-19-01846-9
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Kiš, Danilo, 1935-1989
Naslov Rani jadi : za decu i osetljive / Danilo Kiš
Vrsta građe kratka proza
Jezik srpski
Godina 1990
Izdanje [4. izd.]
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1990 (Beograd : Vojna štamparija)
Fizički opis 125 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Protić, Predrag (autor dodatnog teksta)
Zbirka ǂBibliotekaǂ Raspust ; 12
(karton)
Napomene Priče o detinjstvu i iz detinjstva / Predrag Protić: str. 123-125.

O knjizi Rani jadi
Rani jadi Danila Kiša jedna je od najpoznatijih knjiga jugoslovenske književnosti druge polovine 20. veka. Objavljena je 1969. godine i čini završni, ali po unutrašnjoj hronologiji najraniji deo tzv. porodičnog ciklusa, zajedno sa romanima Bašta, pepeo i Peščanik. U središtu knjige nalazi se detinjstvo dečaka Andreasa Sama, Kišovog alter ega, u ratnom i poratnom vremenu, u svetu obeleženom siromaštvom, strahom, progonima, odsustvom oca i bolnim sazrevanjem.
Knjiga je podnaslovljena kao „za decu i osetljive”, ali to ne znači da je reč o jednostavnoj dečjoj knjizi. Naprotiv, Rani jadi su lirska, fragmentarna i duboko melanholična proza o detinjstvu viđenom iz dvostruke perspektive: iz ugla deteta koje svet doživljava kroz čula, slike i čuđenje, ali i iz ugla odraslog pripovedača koji zna šta se iza tih uspomena krije. U knjizi se ne pripoveda linearna radnja, nego se nižu kratke prozne celine, prizori, uspomene, predmeti, mirisi, snovi i traumatični trenuci.
Jedna od glavnih tema knjige jeste nestanak oca, Edvarda Sama, čija sudbina priziva Kišovog stvarnog oca, stradalog u Holokaustu. Detinjstvo u Ranim jadima nije bezbrižno, već je prožeto istorijskom katastrofom, ratom, antisemitizmom, siromaštvom i osećanjem krivice i gubitka. Ipak, Kiš ne piše patetično: njegovi prizori često su suzdržani, precizni, poetski i gotovo prozračni. Upravo u toj kombinaciji nežnosti i užasa nalazi se posebna snaga knjige.
Rani jadi mogu se čitati i kao knjiga o pamćenju. Kiš pokazuje kako se velika istorija upisuje u male, naizgled nevažne detalje: u školske dane, porodične predmete, životinje, putovanja, dečje strahove, majčinu brigu, očeve tragove. U toj prozi privatno i istorijsko ne mogu se odvojiti. Sudbina jedne porodice postaje slika jednog razorенog evropskog sveta.
Stilski, knjiga je izuzetno rafinirana: kratke rečenice, lirski ton, dokumentarni nagoveštaji, ironija, simboli i preciznost detalja čine je jednim od najlepših Kišovih ostvarenja. Rani jadi su istovremeno knjiga o detinjstvu, knjiga o gubitku i knjiga o poreklu književnog sećanja.


Danilo Kiš rođen je 22. februara 1935. godine u Subotici. Otac mu je bio Eduard Kiš, mađarski Jevrejin, železnički činovnik, a majka Milica Dragićević, Crnogorka sa Cetinja. Detinjstvo je proveo u više sredina, između Vojvodine, Mađarske i Crne Gore, što će kasnije snažno obeležiti njegovu književnost. Njegovo poreklo, višejezičnost, iskustvo rata i porodična tragedija postali su temelj njegovog književnog sveta. Tokom Drugog svetskog rata porodica Kiš bila je izložena progonima zbog očevog jevrejskog porekla. Otac Eduard odveden je 1944. u Aušvic, odakle se nije vratio. Ta očinska figura, izgubljena u istorijskom nasilju, jedna je od središnjih tema Kišovog opusa, posebno u knjigama Bašta, pepeo, Rani jadi i Peščanik. Posle rata Kiš je sa majkom i sestrom živeo na Cetinju. Studirao je opštu književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je diplomirao 1958. godine kao jedan od prvih studenata na novoosnovanoj Katedri za opštu književnost. Bavio se pisanjem, prevođenjem, uređivanjem i lektorskim radom. Radio je i kao lektor za srpskohrvatski jezik u Francuskoj, u Strazburu, Bordou i Lilu. U književnost je ušao kao pesnik i prozaista, ali je ubrzo postao poznat po romanima i pripovednoj prozi. Njegova rana dela već pokazuju spoj autobiografije, dokumenta, fantastike, ironije i evropske književne tradicije. Kiš je bio pisac izuzetne erudicije, snažnog stila i osetljivosti za istorijske tragedije 20. veka. Veliku pažnju izazvala je njegova knjiga Grobnica za Borisa Davidoviča iz 1976. godine, zbirka pripovedaka o revolucionarima, ideologiji, staljinističkom teroru i mehanizmima političkog nasilja. Zbog optužbi za plagijat, koje su se ubrzo pretvorile u jednu od najpoznatijih književnih polemika u jugoslovenskoj kulturi, Kiš je napisao knjigu Čas anatomije, oštru odbranu sopstvene poetike i napad na provincijalizam, ideološku zloupotrebu književnosti i nerazumevanje modernog književnog postupka. Kiš je veći deo kasnijeg života proveo između Beograda i Francuske. Pisao je prozu, eseje, drame, prevodio sa mađarskog, francuskog i ruskog, a njegova dela prevedena su na brojne jezike. Smatra se jednim od najvažnijih srpskih, jugoslovenskih i evropskih pisaca druge polovine 20. veka. Umro je 15. oktobra 1989. godine u Parizu. Sahranjen je u Beogradu.
Važnija dela
Proza i romani
• Mansarda, 1962.
• Psalam 44, 1962.
• Bašta, pepeo, 1965.
• Rani jadi, 1969.
• Peščanik, 1972.
• Grobnica za Borisa Davidoviča, 1976.
• Enciklopedija mrtvih, 1983.
• Lauta i ožiljci, posthumno, 1994.
Eseji, polemike i razgovori
• Po-etika, 1972.
• Po-etika, knjiga druga, 1974.
• Čas anatomije, 1978.
• Homo poeticus, 1983.
• Život, literatura, posthumno, 1990.
• Gorki talog iskustva, posthumno, 1990.
Drame i televizijski tekstovi
• Noć i magla
• Papagaj
• Drveni sanduk Tomasa Vulfa
Prevodi
Kiš je prevodio sa francuskog, mađarskog i ruskog jezika. Među autorima koje je prevodio nalaze se Endre Adi, Šandor Petefi, Lautreamon, Rejmon Keno i drugi.

MG P26 (N)