Godina izdanja: 1988
ISBN: 86-7047-041-1
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Karver, Rejmond
Naslov O čemu govorimo kad govorimo o ljubavi : priče / Rejmond Karver ; izbor Milisav Savić ; preveli Danica Šterić, Ljiljana Čubrović, Snežana Brajović, Milisav Savić
Vrsta građe kratka proza
Jezik srpski
Godina 1988
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Bratstvo-Jedinstvo, 1988 (Beograd : `Radiša Timotić`)
Fizički opis 143 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Šterić, Danica (prevodilac)
Šterić, Danica (prevodilac)
Savić, Milisav (priređivač, sakupljač) (prevodilac)
Čubrović, Ljiljana (prevodilac)
Brajović, Snežana (prevodilac)
Zbirka Biblioteka Spektar
Sadržaj: Kutije / [prevela Ljiljana Čubrović] (5-17); Kese / [prevela Snežana Brajović] (18-24); Što ne plešete? / [prevela Snežana Brajović] (25-29); Još nešto / [preveo Milisav Savić] (30-33); Posle odeće od teksasa / [prevela Snežana Brajović] (34-41); O čemu govorimo kad govorimo o ljubavi / [prevela Danica Šterić] (42-53); Nalog / [prevela Danica Šterić] (54-64); Prisnost / [preveo Milisav Savić] (65-71); Spokoj / [prevela Snežana Brajović] (72-76); Kupe / [prevela Danica Šterić] (77-84); Mačji kašalj / [preveo Milisav Savić] (85-100); Zašto, dušo? / [prevela Snežana Brajović] (101-105); Mogla sam da vidim i najmanje stvari / [prevela Ljiljana Čubrović] (106-109); Sve se prilepilo za njega / [prevela Ljiljana Čubrović] (110-115); Venjak / [prevela Ljiljana Čubrović] (116-121); Gosn Kavopija i gosn Napravitosam / [preveo Milisav Savić] (122-124); Ko god da je upotrebljavao ovaj krevet / [preveo Milisav Savić] (125-138); Debeli / [preveo Milisav Savić] (139-143).
(Tvrdi povez s omotom)
Napomene Prevod pojedinih priča iz zbirke: Will you please be quiet, please?; What we talk about when we talk about love; Elephant and other stories / Raymond Carver
Tiraž 2.000.

O čemu govorimo kad govorimo o ljubavi jedna je od najpoznatijih zbirki priča Rejmonda Karvera i jedno od ključnih dela američke kratke proze druge polovine XX veka. Objavljena je 1981. godine i odmah je učvrstila Karverov ugled pisca koji je, gotovo asketskim sredstvima, umeo da prikaže krhkost svakodnevnog života, raspad brakova, tihe poraze, alkoholizam, emocionalnu nemoć i nesporazume običnih ljudi.
Junaci ovih priča najčešće su pripadnici američke radničke i niže srednje klase: nezaposleni, konobari, prodavci, zanatlije, razvedeni supružnici, ljudi koji žive u skučenim stanovima, motelima, predgrađima i kućama u kojima se ništa dramatično ne događa, a ipak je sve na ivici sloma. Karver ne objašnjava njihove sudbine do kraja; on ih zatiče u presudnim, ali naizgled sasvim običnim trenucima, u razgovoru, ćutanju, pijanstvu, poseti, bračnoj svađi, slučajnom susretu. Upravo iz tih fragmenata nastaje osećaj duboke egzistencijalne nesigurnosti.
Naslovna priča, O čemu govorimo kad govorimo o ljubavi, jedna je od Karverovih najpoznatijih. Četvoro ljudi sedi za stolom, pije džin i razgovara o ljubavi. Iz njihovih priča, sećanja i neslaganja postepeno se otvara pitanje da li je ljubav nežnost, opsesija, nasilje, navika, zavisnost, žrtva ili samo reč kojom pokušavamo da imenujemo ono što ne razumemo. Karverov postupak je krajnje ekonomičan: najvažnije ostaje neizgovoreno, skriveno u pauzama, gestovima i nemoći likova da se zaista sporazumeju.
Zbirka je često povezivana sa američkim minimalizmom. Rečenice su kratke, dijalozi ogoljeni, opisi svedeni, a završeci otvoreni. Međutim, iza te prividne jednostavnosti stoji snažna emocionalna napetost. Karver ne dramatizuje patnju, ne nudi velike zaključke i ne moralizuje; on pokazuje ljude u trenucima kada više ne umeju da objasne ni sebe ni one koje vole. Zato se ove priče čitaju kao precizne studije usamljenosti, ranjivosti i neuspeha komunikacije.
Važno mesto u istoriji ove knjige zauzima i urednički rad Gordona Liša, koji je znatno skratio i preoblikovao neke Karverove priče, dajući im još tvrđi, hladniji i minimalističkiji oblik. Kasnije objavljivanje Karverovih izvornih verzija pokazalo je da je njegov rukopis bio topliji, širi i emocionalno eksplicitniji nego što se dugo mislilo. Ipak, upravo zbirka O čemu govorimo kad govorimo o ljubavi ostala je kanonski primer one ogoljene, napete i eliptične proze po kojoj je Karver postao svetski poznat.
Rejmond Karver (Raymond Carver, 1938–1988) bio je američki pisac, pjesnik i jedan od najznačajnijih majstora kratke priče u savremenoj američkoj književnosti. Rođen je u Klatskaniju, u Oregonu, a odrastao je u Jakimi, u državi Vašington, u porodici skromnog materijalnog stanja. Njegov otac radio je u pilani, a majka je povremeno radila različite poslove, pa je Karver vrlo rano upoznao svijet radničke Amerike, finansijske nestabilnosti i života na margini, koji će kasnije postati središnji prostor njegove proze.
Oženio se vrlo mlad, dobio djecu i godinama se borio sa oskudicom, povremenim poslovima i alkoholizmom. Radio je kao dostavljač, portir, bibliotekarski pomoćnik, nastavnik kreativnog pisanja i urednik, istovremeno pokušavajući da se održi kao pisac. Studirao je kod pisca Džona Gardnera, koji je snažno uticao na njegov razvoj, naročito na shvatanje discipline, tačnosti i odgovornosti prema rečenici.
Karver je književnu reputaciju stekao zbirkama priča Will You Please Be Quiet, Please?, O čemu govorimo kad govorimo o ljubavi, Katedrala i Odakle zovem. Njegove priče govore o razvedenim parovima, alkoholičarima, nezaposlenima, ljudima koji ne uspevaju da obnove bliskost, ali u njima nema patetike ni velikih psiholoških objašnjenja. Karverov svijet izgrađen je od svakodnevnih predmeta, običnih razgovora, prećutanih uvreda, iznenadnih uvida i trenutaka kada se iza banalnosti pokaže čitav nečiji život.
Iako ga često nazivaju minimalistom, sam Karver nije sasvim prihvatao tu oznaku, jer je smatrao da može da zvuči suviše hladno i reduktivno. Njegova najbolja proza nije samo svedena nego i duboko saosećajna. U kasnijim pričama, naročito u zbirci Katedrala, njegov ton postaje otvoreniji, mekši i humaniji, sa više nade i mogućnosti za dodir među ljudima.
Pored priča, Karver je pisao i poeziju, u kojoj se vidi ista sklonost ka jednostavnom izrazu, svakodnevnim prizorima i snažnom emocionalnom podtekstu. Posljednje godine života proveo je sa pjesnikinjom Tes Galager, koja je imala veliku ulogu u njegovom ličnom i književnom oporavku. Nakon što je prestao da pije, doživio je stvaralački preporod, ali je umro 1988. godine od raka pluća, u pedesetoj godini.
Rejmond Karver ostao je jedan od najuticajnijih pisaca kratke priče XX veka. Njegovo djelo pokazalo je da se velika književnost može graditi od najobičnijih situacija i najjednostavnijih rečenica, pod uslovom da se u njima čuje ono najteže: tišina između ljudi, nemoć ljubavi i krhka nada da se ipak može biti shvaćen.

MG P75 (N)