Godina izdanja: 2001
ISBN: 86-7473-064-7
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Sekulić, Isidora, 1877-1958 = Sekulić, Isidora, 1877-1958
Naslov Kronika palanačkog groblja / Isidora Sekulić ; [priredili Zoran Gluščević i Marica Josimčević]
Vrsta građe kratka proza
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 2001
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Stylos, 2001 (Novi Sad : Stylos-print)
Fizički opis 408 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Gluščević, Zoran, 1926-2006 (urednik)
Josimčević, Marica, 1946- (urednik)
Zbirka Sabrana dela Isidore Sekulić ; ǂknj. ǂ2
S a d r ž a j: Rad ovaj posvećujem seni moga oca Danila Sekulića (5). - [Knjiga prva] (7-278): Kosta Zemljotres (7-29); Gospa Nola (30-143); Ambicije, dim (144-255); Vlaovići (256-278). - Knjiga druga (279-396): Deca (281-336); Ljudi s Kašikare (337-360); Palanka i njeni poslednji Grci : odlomak (361-396). Glosar : tumač manje poznatih, zastarelih, nejasnih i stranih reči, kao i reči karakterističnih za jezik i stil autora (399-405); Napomene (406).
ISBN 86-7473-064-7 (plast. sa omotom)
86-7473-062-0 (za izdavačku celinu)
Napomene Tiraž 1.000.
Glosar : tumač manje poznatih, zastarelih, nejasnih i stranih reči, kao i reči karakterističnih za jezik i stil autora: str. 399-405
Napomene: str. 406.
Predmetne odrednice Sekulić, Danilo


NAPOMENE
Kronika palanačkog groblja objavljena je dosad više puta. Prvo izdanje izašlo je u Savremeniku Srpske književne zadruge kao 38. knjiga X kola 1940. godine. Srpska književna zadruga je u 51. kolu 1958. godine objavila Kroniku palanačkog groblja proširenu s tri nove pripovetke, tako da smo dobili celinu toma čiji prvi deo predstavljaju pripovetke „Kosta Zemljotres”, „Gospa Nola”, „Ambicije, dim”, „Vlaovići”, a drugi deo: „Deca”, „Ljudi s Kašikare”, „Palanka i njeni poslednji Grci”.
Ovaj tom je uređen po istim principima kojima su se priređivači rukovodili prilikom sređivanja i rešavanja leksičkih, sintaksičkih i pravopisnih problema vezanih za tekstove u I tomu.
Jedino je u naslovu priče „Palanka i njeni poslednji Grci” umesto prvobitno malog slova „g” stavljeno veliko, zato što su etničko poreklo i socijalna osobenost grčke manjine stopljeni ujedno.
SADRŽAJ
KRONIKA PALANAČKOG GROBLJA
Kosta Zemljotres 7
Gospa Nola 30
Ambicije, dim 144
Vlaovići 256
KNJIGA DRUGA
Deca 281
Ljudi s Kašikare 337
Palanka i njeni poslednji Grci 361
Glosar 397
Napomene 406

Isidora Sekulić (Mošorin, 16. februar 1877 – Beograd, 5. april 1958) je bila srpska književnica, akademik i prva žena član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Rođena je 16. februara 1877. godine u podnožju Titelskog brega, u bačkom selu Mošorinu kod Titela. Roditelji su joj bili Danilo i Ljubica, a braća Predrag i Dimitrije. Detinjstvo je provela u Zemunu, Rumi i Novom Sadu. Školovala se u Novom Sadu (Viša devojačka škola), Somboru (Srpska preparandija) i Budimpešti (Pedagogijum). Radila je kao nastavnica u Pančevu u Srpskoj višoj devojačkoj školi od 1897. do 1909. godine. Posle toga radila je u Šapcu (1909–1912) i Beogradu. Doktorirala je 1922. godine i bila je prvi predsednik Udruženja pisaca Srbije.
Stvaralaštvo
Do kraja, i bez ostatka, posvećena lepoti smislene reči, književnica Isidora Sekulić je za života stekla uvaženje kao najobrazovanija i najumnija Srpkinja svoga vremena. Znalac više jezika, i poznavalac više kultura i područja umetničkog izražavanja, Isidora Sekulić je kao pisac, prevodilac i tumač književnih dela ponirala u samu suštinu srpskog narodnog govora i njegovog umetničkog izraza, smatrajući govor i jezik kulturnom smotrom naroda. Pisala je o Branku Radičeviću, Đuri Jakšiću, Lazi Kostiću, Petru Kočiću, Milanu Rakiću, Veljku Petroviću, Ivi Andriću, Momčilu Nastasijeviću i drugima.
Penzionisana je 1931. godine. Izabrana je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 16. februara 1939, a za redovnog člana Srpske akademije nauka 14. novembra 1950, kao prva žena akademik. Umrla je 5. aprila 1958. godine u Beogradu. Na Topčideru joj je podignut spomenik 2015. godine.
Duboko promišljen i umetnički istančan njen književni, prevodilački i kritički izraz je praznik naše pisane reči.
Rekla je
Ta larma što je dignuta oko mene mnogo me je potresla. Molila sam neke poznanike, mlade ljude, da gde god vide nešto o meni napisano, priguše. Ali eto šta su uradili. Zvali su me na neko veče o meni, ali ja sam odbila, rekla sam da sam bolesna. Svi su hteli da me skinu sa dnevnog reda. Kažu: ima 80 godina, skoro će umreti, daj da napišemo nešto i da je ostavimo. To strašno vređa. Volim tišinu, zato me je ta buka oko mene mnogo potresla. Ako nešto vredim, neka kažu posle moje smrti, a ni dva dana pred smrt ne želim da me hvale. Nisam bila srećna. S tim sam se pomirila. Postoji vasionska sreća koja opredeljuje ljude. Ako niste voljeni, uzalud ćete vi nastojati da vas vole.
Dela
U pola veka književnog rada u više oblika umetničkog iskazivanja i rasuđivanja - objavila je mnoštvo knjiga narativne proze, kritičkih knjiga i članaka. Navodimo samo neka od važnijih dela:
Saputnici (1913) – pripovedna vrsta intimnog dnevnika
Pisma iz Norveške (1914) – putopis
Iz prošlosti (1919)
Đakon Bogorodičine crkve (1919) – roman
Kronika palanačkog groblja (1940) — pripovetke
Zapisi (1941)
Analitički trenuci i teme, knj. 1–3 (1941) – eseji
Zapisi o mome narodu (1948)
Njegošu knjiga duboke odanosti (1951)
Govor i jezik, kulturna smotra naroda (1956).

MG162 (L)