Godina izdanja: 2020
ISBN: 978-9958-30-540-5
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Bolaño, Roberto
Naslov Lumpen novela / Roberto Bolaño ; sa španskog preveo Nihad Hasanović
Jedinstveni naslov Una novelita lumpen. španski jezik
Vrsta građe roman
Ciljna grupa odrasli, opća (lijepa književnost)
Jezik bosanski
Godina 2020
Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : Buybook, 2020 (Sarajevo : Dobra knjiga)
Fizički opis 87 str. ; 18 cm
Drugi autori - osoba Hasanović, Nihad (prevodilac)
(broš.)
Napomene Prijevod djela: Una novelita lumpen
Slika autora i bilješka o njemu na zadnjem kor. listu.

Pripovjedačica, tinejdžerka Bianca i njen mlađi brat postaju siročad nakon što im roditelji ginu u saobraćajnoj nesreći – „na prvom godišnjem odmoru bez nas“. Kad dobiju očevu umanjenu penziju, ostaju živjeti u porodičnom stanu te pronalaze slabo plaćene poslove: ona u frizerskom salonu, on – opsjednut bodi-bildingom – u lokalnoj teretani. Nakon izvjesnog vremena, potpuno zanemare školovanje. Jednog dana brat dovede kući dvojicu prijatelja – Bolonjca i Libijca. S vremenom njih trojica skuju plan da upoznaju Biancu s bivšim bodi-bilderom i filmskom zvijezdom Macisteom, sad već starim, pretilim i slijepim. Iako bi trebala tražiti sef u kojem Maciste drži novac, Bianca uskoro postaje uvučena u sadomazohističku vezu.

„Lumpen novela možda je najbolji Bolañov trik, i najveći pokazatelj njegovog talenta.“ – Gawker
„Šta čovjek može reći o Bolañu? Jedan od naših najvećih pisaca, pravi kolos.“ – Junot Díaz

Roberto Bolanjo (Roberto Bolaño; Santijago de Čile, 28. april 1953 – Barselona, 15. jul 2003) bio je čileanski pesnik, pripovedač, esejista i romanopisac. Rođen je kao sin boksera i kamiondžije Leona Bolanja i učiteljice Viktorije Avalose. Sama porodica je pripadala nižoj srednjoj klasi, te se često selila po različitim mestima u Čileu, tragajući za boljim životom, da bi se, kada je Bolanju bilo petnaest, preselila u Meksiko. U Meksiku, kao i u Čileu, živeo je u više gradova. U meksičkoj prestonici je napustio srednju školu i zaposlio se kao novinar, zastupajući i braneći ideologiju levice.
Da bi pružio podršku revoluciji i socijalističkim reformama Salvadora Aljendea, Bolanjo se 1973. vraća u rodni Čile. Međutim, nakon što je Pinoče vojnim udarom srušio Aljendovu vladu, počela su masovna likvidiranja i hapšenja levičara, kada je, između ostalih, uhapšen i Bolanjo. Proveo je osam dana u pritvoru, odakle je uspeo da se izvuče uz pomoć jednog čuvara, koga je znao iz školskih dana.
Vrativši se u Meksiko, mladost je proveo živeći kao boem i književni enfant terrible, to jest kao profesionalni provokator, koji je neretko upadao i prekidao književne skupove. U ovom periodu je strastveno pisao poeziju. Zajedno sa prijateljem Mariom Santijagom Papaskijarom pokrenuo je pesnički pokret infrarealizam, ili utrobni realizam.
Godine 1977. preselio u Španiju, to jest Kataloniju, gde je živeo u malom stanu u Blanesu, katalonskom gradiću na obali u blizini Barselone. Radio je kao perač sudova, čuvar u kampu, portir i čistač ulica. Godinama je danju radio, a noću pisao. U Španiji se oženio i dobio sina i ćerku.
U svojim četrdesetim je počeo aktivno da piše prozu. U intervjuu je izjavio da je prozu počeo da piše jer se osetio odgovornim za finansijsku budućnost svoje porodice, pošto je znao da poezijom ne može obezbediti dovoljno novca. Ovo je potvrdio i njegov urednik Horhe Heralde, koji je objasnio da je Bolanjo napustio „svoju bitničku egzistenciju u oskudici“ zato što se nakon rođenja sina 1990. osetio odgovornim za budućnost porodice. Uprkos tome, nastavio je da se do kraja života prvenstveno identifikuje kao pesnik.
Za deset godina, od 1993. do 2003, objavio je preko deset proznih ostvarenja. Za roman Divlji detektivi dobija prestižnu špansku književnu nagradu za roman „Romulo Galjegos“. Nakon dužeg pogoršavanja zdravstvenog stanja, umire 2003. usled otkazivanja jetre.
Iako je još za života privukao pažnju kritičara i čitalaca, pogotovo onih u španskom govornom području, tek je nakon smrti stekao slavu širom sveta. Ovakvom statusu je posebno doprineo posthumno objavljen roman 2666. Ovu knjigu, koja u španskom izdanju broji više od hiljadu stranica, kritika je oduševljeno pozdravila. Roman je nagrađen nagradama „Altazor“, „Salambo“ i „Hose Manuel Lara“.
Odabrana bibliografija:
Romani:
Saveti jednog Morisonovog učenika Džojsovom fanu (Consejos de un discípulo de Morrison a un fanático de Joyce, 1984)
Ledena staza (La pista de hielo, 1993)
Staza slonova (La senda de los elefantes, 1994)
Nacistička literatura u Americi (La literatura nazi en America, 1996)
Udaljena zvezda (Estrella distante, 1996)
Divlji detektivi (Los detectives salvajes, 1998)
Amajlija (Amuleto, 1999)
Čile noću (Nocturno de Chile, 2000)
Antverpen (Amberes, 2002)
Lupenromančić (Una novelita lumpen, 2002)
2666 (objavljen posthumno, 2004).
Treći rajh (objavljen posthumno, 2010).
Nedaće istinskog policajca (objavljen posthumno, 2011).

Zbirke pripovedaka:
Telefonski pozivi (Llamadas telefónicas, 1997)
Kurve ubice (Putas asesinas, 2001)
Nesnosni gaučo (El gaucho insufrible, objavljen posthumno)

MG32 (L)