ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1987
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Šalamov, Varlam Tihonovič
Naslov Priče sa Kolime / Varlam Tihonovič Šalamov ; prevod sa ruskog Ivana Vuletić, Dejan Mihailović ; redakcija prevoda Nana Bogdanović
Vrsta građe kratka proza
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1987
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod, 1987
Fizički opis 2 knj. (479; 446 str.) ; 22 cm
Drugi autori - osoba Vuletić, Ivana (prevodilac) (autor dodatnog teksta)
Mihailović, Dejan (prevodilac)
Bogdanović, Nana (redaktor prevoda)
Zbirka ǂBiblioteka ǂMeridijani
86-13-00128-9 (karton sa omotom)
Napomene Prevod dela: Колyмские рассказy / Варлам Тихонович Шаламов
Tiraž 10.000
Str. 433-[447]: Zaveštanje Varlama Šalamova : (pogovor) / Ivana Vuletić.
Predmetne odrednice Šalamov, Varlam Tihonovič, 1907-1982

Kao svedočanstvo iz logora, Priče sa Kolime eliptično svedoče i o „slobodi“, o običnom svakodnevnom životu jedne zemlje u periodu koji nije kratak – od kraja dvadesetih do duboko u pedesete godine. Šalamovljeve priče su svedočanstvo o decenijama masovnog straha, nepoverenja, psihoze zbog kazne bez krivice. One su svedočanstvo o posuvraćenim individualnim i kolektivnim vrednostima, o čudovišnom i besmislenom žrtvovanju miliona ljudi. Priče sa Kolime su i svedočanstvo o propadanju jedinke u logoru, o onom najstrašnijem, nepopravljivom, moralnom propadanju. One prate psihološku dimenziju rastakanja ličnosti. Za Šalamova je logor negativna škola života, iz nje niko ne iznosi ništa dobro. U priči „Crveni krst“ autor o tome eksplicitno govori. Logor uči samo laži, prevari, neradu, beskrupuloznosti, sebičnosti, guši dostojanstvo i solidarnost, zatire u čoveku sve što je ljudsko. Svako ko ima veze sa logorom – zatvorenik i stražar, civil i upravnik – nosi na „kontinent“ ove strašne pečate logorskog života. Šalamov gradi psihološke portrete junaka koji su, kako to veli Solženjicin, „dodirnuli dno bestijalnosti i očajanja“.

Pesnik i pripovedač Varlam Šalamov rođen je 18. juna 1907. godine u Vologdi. Kao devetnaestogodišnji student prava Moskovskog univerziteta uhapšen je 1929. godine i osuđen na pet godina robije. Prvo njegovo logorsko iskustvo poklapa se sa prvim značajnim iskustvima mehanizma staljinističkih logora. Ponovo je uhapšen 1937. godine i nezakonito osuđen (formulacija iz Kratke književne enciklopedije). U logorima dalekog Severa Šalamov će, sa kratkim prekidom, provesti dvadeset osam godina.
U svojoj domovini pisac je objavio pet zbirki poezije: Kresivo (1961), Šumor lišća (1964), Put i sudbina (1967), Moskovski oblaci (1972) i Tačka ključanja (1977). Priče sa Kolime su objavljene u raznim i uglavnom nepotpunim izdanjima na više jezika, a prvo potpuno izdanje na ruskom jeziku objavljeno je 1978. godine u Engleskoj.
U Savez pisaca SSSR-a primljen je 1972. godine, kada je, pod pritiskom, morao da se odrekne ovog svog dela objavljenog na Zapadu, jer je „problematiku njegove proze prevazišao život“. Poslednje godine života Šalamov je proveo u staračkom domu, već slep i sa oštećenim sluhom. Prijatelji su ga posećivali, a on ih je prepoznavao po glasu ili dodiru ruke. Jedva čujnim glasom im je izgovarao svoje najnovije stihove, a oni su ih beležili. Umro je 17. januara 1982. godine.

MG47 (NS)