Godina izdanja: 2002
ISBN: 86-7448-129-9
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Borges, Jorge Luis, 1899-1986 = Borhes, Horhe Luis, 1899-1986
Naslov Peščana knjiga / Horhe Luis Borhes ; prevod sa španskog Dalibor Soldatić
Jedinstveni naslov ǂEl ǂlibro de arena. srpski jezik
Vrsta građe kratka proza
Jezik srpski
Godina 2002
Izdanje [1. izd.]
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Paideia, 2002 (Beograd : Kolorgraf)
Fizički opis 117 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Soldatić, Dalibor, 1947- (prevodilac)
Zbirka ǂBiblioteka ǂMaštarije
(broš.)
Napomene Prevod dela: El libro de arena / Jorge Luis Borges
Tiraž 2000.
Nekontrolisane predmetne odrednice argentinska književnost / 20v

„Ekonomičnost proze, suptilnost imaginacije, hrabrost misli. Zbog toga mu se divimo.“ – Džon Apdajk

Februara 1969. u Kembridžu, na obali reke Čarls, sada već potpuno slep Borhes sreće čoveka čiji mu se glas učini zastrašujuće poznato. Ispostavlja se da je to dvadesetogodišnji Borhes, koji u Ženevi sedi na obali reke Rone...
„Knjiga od peska“, poslednja Borhesova zbirka, sadrži trinaest nezaboravnih kratkih priča. To su fantastične pripovesti, snoviđenja, čak susreti sa sablasnim prikazama: sa svojim dvojnikom; s Ulrikom, vitkom i svetlom, dalekim odjekom nordijske sage; sa starcem, bledim i ozbiljnim, koji dolazi iz budućnosti gde se uči umeće zaboravljanja. To su i susreti sa predmetima iz košmara, kao što je dijabolična knjiga od peska, koja nema ni početka ni kraja, ni središta ni reda, te svojom beskonačnošću remeti poredak stvarnosti.

„Tako bismo i mi sad mogli reći: svaka dobra knjiga je beskonačna dok je čitamo, jer neprestano odlažemo njen kraj. Takva je i Borhesova Knjiga od peska, s pričama koje spadaju u vrhunac njegovog pripovedanja. Kad utonemo u nju, hteli bismo da je od živog peska.“ – Jovica Aćin

Horhe Luis Borhes rođen je u Buenos Ajresu 24. avgusta 1899. Sa devet godina preveo je Srećnog princa Oskara Vajlda. Njegova porodica se seli u Pariz 1914, da bi kasnije prešla u Ženevu u kojoj je Borhes naučio francuski. Pripremajući maturu interesuje se za velike pisce XIX veka i filozofiju; otkriva jevrejski misticizam posredstvom romana Golem G. Mejrinka. Na putu za Argentinu (1919) njegova se porodica zaustavlja u Španiji, u kojoj će Borhes pisati i kretati se u krugovima ultraističke avangarde. Po povratku u Argentinu (1921) učestvuje u pokretanju časopisa (Prizma, Proa), sa nekoliko mladih pisaca koji su se okupljali oko M. Fernadesa. Putovanjem u Evropu 1923. otpočinje period bogate spisateljske aktivnosti. Godine 1927. vid počinje da mu slabi, da bi potpuno oslepeo krajem pedesetih godina. Posle očeve smrti (1938), radio je u biblioteci punih devet godina. Zbog suprotstavljanja Peronovoj diktaturi bio je neprestano pod policijskom prismotrom. Posle Peronovog pada (1955), postaje direktor Nacionalne biblioteke, a potom profesor književnosti na Univerztitetu u Buneos Ajresu. Dobio je sa Beketom nagradu Formentor (1961), što mu je otvorilo vrata zapadnog sveta. Od tada počinje svoja putovanja u Ameriku i Evropu na kojima drži predavanja. Nagradu Servantes uručuju mu u Madridu 1980. godine. Umire u Ženevi 14. juna 1986. Ostao je zapamćen po svojim zbirkama priča, kao što su: Univerzalna istorija beščašća (1935), Maštarije (1944), Alef (1949), Brodijev izveštaj (1970) i Knjiga od peska (1975).

MG P20 (N)