Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Camil Sijaric - Ram- Bulja

Price iz Sandzaka

Svjetlost, Sarajevo, 1953.
Tvrdi povez, 134 strane.
IZUZETNO RETKO!

Ћамил Сијарић (Шиповице, 18. децембар 1913 — Сарајево, 6. децембар 1989) био је црногорски и босанскохерцеговачки књижевник.
Биографија

Основну школу је завршио у Годијеву код Бијелог Поља, а потом од 1927. до 1935. године похађао Велику медресу краља Александра у Скопљу из које је истјеран због политичких активности. Школовање је наставио у Врању и у тамошњој гимназији матурирао 1936. године, након чега је прешао на студије права у Београду. Дипломирао је 1940. године, а за вријеме Другог свјетског рата службовао је у Сарајеву, Мостару, Босанској Градишци и Бањој Луци. За секретара Суда народне части у Бањалуци изабран је 1945. године, потом је био новинар листа „Глас“ и драматург Народног позоришта у Бањалуци. У Сарајево је прешао 1947. године, радио у редакцији листа „Преглед“. Након тога је био у главном одбору Народног фронта и редакцији „Задругар“. У литерарну секцију Радио Сарајева је прешао 1951. године и ту је остао све до одласка у пензију 1983. године.

Умро је 6. децембра 1989. године.
Дјела

«Рам буља», 1953. приповијетке,
«Наша снаха и ми момци», приповијетке,
«Бихорци», роман, Сарајево, 1956,
«Кућу кућом чине ластавице», 1962, приповијетке,
«Сабља», 1969. приповијетке,
«Путници на путу», 1969, приповијетке,
«Кад дјевојка спава», 1972, приповијетке,
«Рашка земља Расција», 1979, роман,
«Француски памук», 1980,
«Приче код воде», 1982,
«Ослобођени Јасеновац», 1983,
«Римски прстен», 1985,
«Мирис лишћа орахова», 1991,
«Конак», роман,
«Мојковачка битка», роман,
«Царска војска», роман,
«Зелен прстен на води», приповијетке,
«Запис о градовима»...
Лирика, поезија, Београд, БИГЗ, 1988

Признања

Књижевно дело Ћамила Сијарића постало је синоним Санџака.[2] У његову част је 2006. године Бошњачко национално вијеће установило награду „Перо Ћамила Сијарића”,[3] највећа национална награда санџачких Бошњака у области књижевности.[4] Награда се свечано уручује 20 новембра, поводом Дана Санџака,[5] у оквиру манифестације Санџачки књижевни сусрети.[6]