Cena: |
Stanje: | Polovan sa vidljivim znacima korišćenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) PostNet (pre slanja) Pouzećem Lično |
Grad: |
Beograd-Čukarica, Beograd-Čukarica |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1994
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Страшне приче са Салајке / Лазар Бојановић ;
Нови Сад : Litostudio, 1994,
Fizički opis 153 стр. : илустр. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Михајловић, Мића (ilustrator)
Sadržaj : Времеплов душе (1-36): Шајкашки грал (3-7); Млади пањеви (8-12); Пичилијева пећка (13-17); Човек од земље (18-22); Миша Рус (23-26); Руски бајлаг (27-31); Јабука дивљака (32-36). - Страшне приче са Салајке (37-78): Мираз у сандуку (37-40); Пепео и прашина (41-43); Црвена певачица (44-47); Крмељиви кулак (48-51); Лепотица Марча (52-55); Пчеле убиле трута (56-60); Серјожин кромпир-шећер (61-64); Мојсилов баир (65-69); Светски путник (70-73); Смрзнуте Лазине сузе (74-78). - Ходећи равницом (79-153): Човек од жеђи (79-83); Лазино васкрсење (84-88); Плави камен (89-93); Шајкашки мали Ускрс (94-97); Руски емигрант (98-102); Три жетве Бате содаџије (103-106); Калфа Јован једнорог (107-111); Петровић и син (112-116); Хладна трајна (117-121); Човек и Кирга (122-125); Цујка са Дунава (126-129); Свилене бубе (130-133); Крмачина љубав (134-136); Вењерац као Венеција (137-140); Трећа смена (141-145); Приче тужног Веселина (146-149); Батин бунар лепоте (150-153).
Napomene Слика аутора и белешка о аутору на корицама.
Očuvanost 4-.
БОЈАНОВИЋ Лазар – новинар и драмски писац (Нови Сад, 16. VIII 1946 – Нови Сад, 19. I 2004). Потекао је из старе салајачке породице те му је Салајка увек остала инспирација у писању. После завршене гимназије (1965) студирао је књижевност и право. Током студија радио је као уредник у „Индексу“ (1968-1970). Од 1970. до 1974. био је новинар у Радио НСаду, од 1974. до 1978. секретар Комисије за културу омладинске организације и председник Књижевне омладине Војводине, од 1978. до 1985. директор Културно-уметничког друштва „Светозар Марковић“, а од 1985. био је запослен као репортер у „Дневнику“, где је објављивао репортаже из живота људи из равнице. Писао је и приповетке, монодраме и радио-драме. Радио-драма Крилата кобила преведена му је 1980. на пољски језик. За књигу репортажа објављених у „Дневнику“ од 1984. до 1994. добио је награду „Бранко Бајић“. У СНП је 1984. изведена његова монодрама Комуњара.