Godina izdanja: 2014
ISBN: 978-86-519-1412-9
Jezik: Srpski
Autor: Strani

ZLATNI SKIPTAR I DRUGE PRIČE PALESTINSKE NARODNE PRIČE - priredio i s arapskih narodnih govora Galileje, Zapadne obale i Gaze preveo: Srpko Leštarić

Mek povez sa klapnom, 376strana + XXIVstrane, izdavač: SLUŽBENI GLASNIK - Beograd

Usmena književnost stvarana je od početka ljudskog vremena. Na celoj planeti narodne priče pričale su se, i ponegde se još pričaju, većma na večernjim sedeljkama na kojima uživaju i odrasli. Bezbroj živopisnih detalja, stalno probijanje granica realnog sveta i sigurno kretanje ka sve snažnijim efektima tvore od narodnih priča i danas omiljeno štivo i nenadmašni uzor kako za uzlete dečje mašte, tako i za nova autorska prozna traganja.Narodne priče u ovoj zbirci potiču iz raznih krajeva Palestine. Dvojica vrhunskih folklorista sakupili su ih radom na terenu i na papir ih preneli verno, onako kako su kazivane – ništa nije dodavano ni oduzimano.
Pripovedačke seanse održavane su u svom prirodnom ambijentu, u kućnoj polutami seoskih i varoških zimskih večeri, uz igru senki i šarenu družinu okupljenu oko tople peći ili mangala. Od dve stotine tako snimljenih priča, zapisivači su sačinili izbor od samo četrdeset pet najuspelijih. To ovoj knjizi daje vrhunsku vrednost, kakvu u celom svetu ima samo nekoliko zbirki arapskih narodnih priča. Poput govornih jezika na kojima je živela, i narodna priča se tokom vekova menjala, razvijala i obogaćivala stranim uticajima. Drevnim mitovima i arhetipskim slikama, samoniklim u kulturi svakog naroda, pridruživali su se novi sižei i motivi, dolazeći sa svih krajeva zemaljskog šara. Tako se i arapska usmena književnost razvijala, primajući i dajući, i stolećima je snažno uticala na razvoj usmene tradicije južnoslovenskih naroda, usled čega ćemo u ovim pričama prepoznati mnoge sličnosti, pa i podudarnosti sa pričama koje znamo i volimo od detinjstva.Priče su prevedene na savremeni srpski književni jezik uz blagu leksičko-sintaksičku arhaizaciju u epskom duhu koji nastoji da podražava stil Vukovih zapisa, uz usputna objašnjenja manje poznatih običaja i navika naroda koji je te priče stvarao. Time i naše čitalište, prvo posle arapskog i anglosaksonskog, dobija priliku za još jedan gotovo neposredan susret s bogatom arapskom, u ovom slučaju palestinskom narodnom pripovedačkom tradicijom.
Srpko Leštarić