ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1988
Jezik: Srpski
Autor: Strani

SMEŠNE LJUBAVI - Milan Kundera

Naslov originala: Smesne Lasky
Izdavač: Prosveta, Beograd
Džepna kniiga
Godina izdanja: 1988
Format: 18 X 10.5 cm.
Povez: Meki
Pismo: Latinica
Broj strana: 196





`Smešne ljubavi` je zbirka kratkih prica Milana Kundere, virtuoza ocaravajuce iluzije i iznenadenja.

U jednoj od pripovedaka iz ove knjige, ljubavnici se pretvaraju da su stranci koji su se slucajno sreli na ulici. U drugoj, žene po celom gradu cekaju istog ljubavnika, sredovecnog Don Žuana koji je u stvari otišao kuci, svojoj ženi.

Sve price obiluju igrama, fantazijama i raznim šemama o ljubavi, dok likovi u njima reaguju na sasvim posebne i razlicite nacine..

`Smešne ljubavi` predstavljaju zbirku od sedam prica koje u sebi objedinjuju erotske epizode ciste fizicke ljubavi sa religijskim uticajima i banalnim greškama nekih obicnih ljudi, željnih i žednih ljubavi ali sa vecitom nespretnošcu i nemogucnošcu da istu i dosegnu. Bezazlene laži, apsurd,pokušaj da se spreci otrgnuce mladosti i samoljublje, glavni su uzroci unesrecenosti Kunderinih junaka i njihove nesposobnosti da se izbore za ono što zaista žele - istinitu i cistu partnersku emociju

`Niko se nece smejati`, `Zlatna jabuka vecne cežnje`, `Lažni autostop`, `Simpozijum`, `Neka stari mrtvi ustupe mesto mladim mrtvima`, `Doktor Havel posle 10 godina` i `Edvard i Bog`, govore o nama. O svim mladicima koji `kontaktiranjem i registracijom` ostaju na nultoj tacki svojih neutoljivih, intimnih cežnji; o svim ženama koje svoje strahove skrivaju pod banalnim velom razuzdanosti; o svima onima koji se nespretno hvataju u koštac sa lažima uplicuci druge i podmecuci ih kao žrtve svoje slabosti; o cesto prisutnom,muškom ponosu i samoživosti koja ne štedi druge zarad ispunjenja sopstvenih prohteva; o žalu za prohujalom, naprasitom mladošcu cije senke ostaju da lebde iznad nas i podsecaju nas na sve ono što nam odraz u ogledalu vec dugo ne govori... i o svim malim i velikim ljudima željnim bliskosti, pažnje, zajedništva.

Pod bremenom ljubavi,svi postajemo isti.

Obicni ljudi u trci za srecom.



Milan Kundera roden je u Brnu 1929. godine. U rodnom gradu je 1948. godine maturirao, a zatim upisao Filozofski fakultet Karlovog univerziteta u Pragu. Završio je nekoliko semestara, prekinuo studije, ali ostao uvek vezan za filozofsku literaturu. Studirao je muzicku kompoziciju kod poznatog profesora Vaclava Kaprala. I sam je u mladosti komponovao. To ce iskustvo znacajno uticati i na kompoziciju njegovih romana. Kundera 1958. godine završava Filmsku akademiju – i kod nas poznatu FAMU, na kojoj su studirali mnogi naši filmski reditelji i umetnici. Na FAMU je Kundera kao asistent i docent predavao svetsku književnost.

Kao pisac i intelektualac angažovao se u širokom pokretu ceških i slovackih intelektualaca, poznatom pod nazivom Praško prolece. Veliki odjek je doživelo njegovo istupanje na Kongresu cehoslovackih pisaca 1967. godine. Bio je istaknuti saradnik, zajedno sa kod nas dobro poznatim filozofom Karelom Kosikom, slavnih praških Literarnih novina. Posle gušenja Praškog proleca i okupacije Cehoslovacke 21. avgusta 1968. godine Kundera je u svojoj domovini bio nepostojeca licnost. Samo su dve njegove knjige – roman Šala i zbirka pripovedaka Smešne ljubavi – ugledale svetlo dana u Cehoslovackoj do 1970, kada su bile povucene iz knjižara i biblioteka.

Godine 1975. Kundera prihvata poziv francuskih intelektualaca koji su ga podržavali da bude gostujuci profesor na fakultetu u Renu. Kunderini romani doživeli su svetski uspeh. U nizu polemickih intervjua i ogleda koji su doživeli veliki odjek u Francuskoj i u svetu, Kundera je izazovno progovorio o važnim istorijskim i društvenim temama. Zbog takvog njegovog književnog i vanknjiževnog delovanja, komunisticke vlasti u Cehoslovackoj mu 1978. oduzimaju državljanstvo.

Punih dvadeset godina, od 1970. do 1990. godine, Kundera ce biti zabranjen u svojoj domovini. Njegove pripovetke i romani bice u toku tih dvadeset godina objavljivani na ceškom u inostranstvu, u Kanadi, u izdavackoj kuci Zdene Salivarove Škvorecki i Jozefa Škvoreckog u Torontu i u francuskim prevodima u Parizu. Bice prevodene širom sveta u velikim tiražima. Pisac slavan u citavom svetu bio je u isto vreme zabranjen i precutan u svojoj domovini.

U toku tih dugih dvadeset godina Milan Kundera u Francuskoj pronalazi svoju novu, drugu domovinu. Godine 1981. dobija francusko državljanstvo, ali odlucno odbija etiketu „disident“ koju mu novinari nastoje prišiti. Svakako da je u njegovom slucaju „kulturna asimilacija“ bila znacajan deo i njegove književne poetike.

Na ceškom jeziku objavio je romane: Šala (1967), Život je drugde (1973), Oproštajni valcer (1973), Knjiga smeha i zaborava (1978), Nepodnošljiva lakoca postojanja (1984) i Besmrtnost (1990); zbirku pripovedaka Smešne ljubavi (1968) i dramu Žak i njegov gospodar (1971).

Na francuskom jeziku objavio je romane: Usporavanje (1995), Identitet (1997), Neznanje (2000) i Praznik beznacajnosti (2013); kao i knjige eseja: Umetnost romana (1986), Iznevereni testamenti (1993), Zavesa (2005) i Susret (2009).



***Očuvano***