ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1954
Jezik: Hrvatski
Autor: Strani

Autor - osoba Gobineau, Arthur de, 1816-1882 = Gobino, Artur, 1816-1882
Naslov Azijske novele / J. A. Gobineau ; [prevela Ljerka Linić]
Jedinstveni naslov ǂLes ǂNouvelles Asiatiques. srpski jezik
Vrsta građe kratka proza
Jezik hrvatski
Godina 1954
Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Kultura, 1954
Fizički opis 259 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Šeferov-Linić, Ljerka = Šeferov-Linić, Ljerka
Hergešić, Ivo, 1904-1977 = Hergešić, Ivo, 1904-1977
(Ppl. sa omotom)
Napomene Prevod dela : Les Nouvelles Asiatiques / Gobineau
Str. 245-259: Arthur Gobineau - njegov život i djelo / Ivo Hergešić .
Predmetne odrednice Gobino, Žozef Artur, 1816-1882

Pečatirano, inače dobro očuvano unutra. Spolja kao na slikama.

Među prvim teoretičarima rase, krajem 18. i početkom 19. veka, pojavljuje se grof Žozef Artir de Gobino. On je bio francuski aristokrata i pisac koga neki nazivaju ocem modernog rasizma. Živeo je u 19. veku, i odredio je postojanje tri rase: bele, crne i žute. Prema njegovom shvatanju, bela rasa je superiornija u odnosu na druge zbog svoje inteligencije, kulture, moralnih načela i snage volje.

Žozef Artur de Gobino (franc. Joseph Arthur comte de Gobineau; 14. jul 1816 – 1882) je bio francuski diplomata, filozof i sociolog i osnivač rasizma. Pokušavao je da dokaže da su pojedine rase značajno različite jedna od druge ne samo telesno, već i duhovno i da njihovim mešanjima nastaju padovi u razvoju.
Najpoznatije delo mu je „Esej o nejednakosti ljudskih vrsta“. Njegove misli su koristili u praksi pripadnici aparthejda i nacisti.

Gobineau [gɔbinọ`], Joseph Arthur, comte de, francuski književnik i diplomat (Ville-d’Avray, 14. VII 1816 – Torino, 13. X 1882). Zastupao Francusku u Teheranu, Ateni, Rio de Janeiru i Stockholmu. Najpoznatiji je njegov Ogled o nejednakosti ljudskih rasa (Essai sur l’inégalité des races humaines, I–II, 1853–55), u kojem raspravlja o „čistim“ i „križanim“ rasama i postavlja tezu o nadmoći arijske rase. Po njegovu mišljenju, najplemenitija je dolihocefalna, plava, germanska rasa, navodno tvorac svih velikih vrijednosti u povijesti. Takvim je pogledima Gobineau bio začetnik sudbonosne zablude o nadređenosti arijaca. U Freiburgu je profesor Ludwig Schemann osnovao (1894) društvo za programiranje „gobinizma“. Ta doktrina, dotjerana do krajnjih zaključaka zahvaljujući Vacheru de Lapougeu i primijenjena u Trećem Reichu, donijela mu je „slavu“ koja je dugo zasjenjivala književnu izvornost njegova djela. Djela: Sretni zatvorenik (Le Prisonnier chanceux, 1846), Nicolas Belavoir (1847), Gospođica Irnois (Mademoiselle Irnois, 1847), Typhainska opatija (L’Abbaye de Typhaines, 1848), Rasprava o klinopisima (Traité des écritures cunéiformes, 1861), Religije i filozofije središnje Azije (Les Religions et les philosophies dans l’Asie centrale, 1865), Povijest Perzijanaca (Histoire des Perses, 1869), Plejade (Les Pléiades, 1874), Amadis (1876) Azijske novele (Nouvelles asiatiques, 1876), Renesansa (La Renaissance, 1877) i dr.
MG92