Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

36 strana
posveta autora
očuvana ocena 4

Intervju - Dušan Cicvara o horor zbirci kratkih priča "Slešer trejler"

Nasilje je svakodnevica.

Prozni pisci ili znaju da ispričaju priču ili ne. Postoje samo dve vrste književnosti, dobra i loša.

Književnik i publicista Dušan Cicvara ovih dana se oglasio novom knjigom. U pitanju je prozno ostvarenje, zbirka kratkih priča pod nazivom „Slešer trejler“. Knjiga koju autor naziva još i „romanom na dlanu“ sadrži kratke horor priče u kojima je pisac sledio američke prozne minimaliste, a pred čitaocima se našla jedna posve neobična zbirka svojevrsnih književnih minijatura.

Zašto ste se odlučili da napišete zbirku kratkih horor priča?

- Posle tri zbirke pesama i tri romana želeo sam da ovdašnjoj čitalačkoj publici darujem prozu u kojoj sam se do sada slabije ogledao. Uz ljubav koju negujem prema hororu, hteo sam da eksperimentišem sa romanima na dlanu, kako se između ostalog i naziva pomenuta kratka prozna forma. Pored toga što sam sledio krilaticu američkih proznih minimalista „less is more“ (manje znači više) u „Slešes trejleru“ rukovodio sam se tezom Somerseta Moma da kratka priča, pogotovo minijatura, mora biti dobro konstruisana, dramatična, i da se završi na neočekivan način. Dodao bih još da ne samo kratke priče, već sve umetničke tvorevine, moraju da poseduju neuobičajeni, iskošeni pogled na svet.

Odakle potiče ta ljubav prema hororu?

- Od najranijeg detinjstva sam „gutao“ italijanske i američke horore. Filmska umetnost je najzaslužnija za ljubav koju iskazujem prema jednom od najkomercijalnijih žanrova u anglosaksonskoj književnosti. Horor kao žanr nas prevashodno suočava sa ličnim, najčešće duboko zakopanim strahovima. Jedan od najpoznatijih pisaca ove vrste proze, Hauard Filips Lavkraft je rekao da je strah najstarije i najjače ljudsko osećanje. Fenomen čovekove potrebe da rečju i drugim umetničkim izrazima iskaže sopstvena mračna snoviđenja, istorijski posmatrano, postoji od vremena praistorijskih misterija, preko inkvizicije, okultnih i ezoterijskih pojava, pa sve do današnjih urbanih legendi.

Poznato je i da ste protiv podele na takozvanu elitnu, akademsku i trivijalnu književnost...

- Samo književne analfabete prave takva veštačka razvrstavanja. Kod nas još uvek pojedini pisci i književni kritičari naučnu fantastiku, fantastiku, epsku fantastiku, horore i trilere smatraju trivijalnom književnošću. Prozni pisci ili znaju da ispričaju priču, ili ne. Postoje samo dve vrste književnosti, dobra ili loša! Fantastična proza koju piše Zoran Živković prvo je bila priznata u inostranstvu pa tek onda kod nas! Međutim, situacija se lagano menja. Profesor Bojan Jeftić napisao je sjajnu studiju o srpskoj naučnoj fantastici. Pohvalio bih i hrabrost članova žirija da jednu od najuglednijih književnih nagrada“Miloš Crnjanski“ dodele Dejanu Stojiljkoviću za epsko-fantastičnu prozu „Konstantinovo raskršće“.

Recenzent „Slešer Trejlera“, filmski reditelj Milan Konjević, istakao je da knjiga govori i o „stvarnosti koja je postala niz šokantnih prizora koji čitaoci bodu precizno kao Džejson Vorhis ili Majkl Majers svoje žrtve!“

- Ivo Andrić je jednom prilikom istakao da će u budućnosti biti upamćeni samo oni pisci koji su najbolje svedočili o sopstvenom vremenu i svom istorijskom trenutku. Doduše, on je o svojim savremenicima govorio kroz davno prošlo vreme. Bret Iston Elis, Stig Lašon, već pomenuti King i Simons, bez dlake na jeziku svedoče o vremenu masovnih i serijskih ubica, raznih psihopata i seksualnih manijaka. Nasilje je postalo svakodnevica u Srbiji. Zašto pred tom činjenicom zatvarati oči?