ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2012.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Agora, 2012.

PRIČE O MISTIČNIM STRANAMA SVAKODNEVNOG ŽIVOTA

Granična iskustva različite vrste, uporno vode junake nove knjige priča Aleksandra Bjelogrlića ka „poslednjim stvarima” našeg sveta, bilo da su u pitanju lične istine ili sama mogućnost saznanja. Iznoseći osam pripovednih varijacija rasutih u prostoru od psihološkog realizma do fantastike, priče iz knjige Citadela, potvrđuju činjenicu da prave knjige priča uvek u sebi nose obilje potencijalnih romana.
Mešajući karte misticizma kao ključne fascinacije u životima svojih junaka, ove priče nude uverljiva putovanja kroz ovdašnjem čitaocu bliske prostore i vremena, bilo da je u pitanju još jedna optika
rekapitulacije ili senčenja balkanskih užasa u XX veku, iz priče Dvostuku pohod, ili potraga za čarobnim simbolima, stešnjena između istine i iskustva života, a usred zahuktale svakodnevice u naslovnoj priči, Citadela.
Nenad Šaponja

Aleksandar Bjelogrlić (8. februar 1967 — 6. februar 2019) bio je srpski romanopisac, pisac kratkih priča, esejista i prevodilac. Pisao je o savremenom okruženju pomešanom sa motivima misterije i fantastike.
Biografija

Rođen je 8. februara 1967. u Zrenjaninu,[1] studirao je komparativnu književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bio je zaposlen u regionalnom nedeljniku „Zrenjanin” na mestu urednika rubrike[1] i povremeni saradnik vodećih nacionalnih listova i časopisa. Igra gluvih telefona je bila njegova prva objavljena priča koja je izašla 1991. godine na stranicama Letopisa matice srpske. Priča je kasnije adaptirana i preimenovana u Anonimna u istoimenoj zbirci kratkih priča objavljenoj 2005. Njegova bibliografija obuhvata pet zbirki pripovedaka, jedan roman i dve zbirke eseja. Među zbirkama kratkih priča su Kraken (1995), Temeljna opcija (2007) i Citadela (2012), kao i kritikom zapaženi roman Brazilski akvarel (2010),[1] misterija koja obuhvata različite sredine kao što su Francuska Gvajana, Vojvodina i Moskva. Njegove zbirke eseja Nevidljivi arhipelag (1994) i Tri eseja o zduhacu pripovedanja (2000) se bave temama misticizma u književnosti i naratologiji. Njegov esej Kafkin jadni Čirihau je objavljen u časopisu Partizanska revija Bostonskog univerziteta 1998. godine. Njegovi prevodi sa engleskog jezika na srpski uključuju roman Shear Tima Parksa, London Observed Doris Lesing, zbirku priča o duhovima Montegjua Roudza Džejmsa i A Thousand Country Roads Roberta Džejmsa Volera.[1] Njegova kolumna Roki inspiriše uspeh u Srbiji koja se bavi izazovima i perspektivama srpske društvene i ekonomske tranzicije se pojavila 2007. u časopisu Transitions Online, odakle je iste godine ponovo objavljena u časopisu Bloomberg Businessweek. Preminuo je 6. februara 2019.[2]